Možda i više nego što bi ona to želela, Sofija Milošević je redak fenomen i osoba koja ima sposobnost da svojom pojavom polariše javnost. Ona je tip žene koja će uvek izazvati nečiju reakciju. Nemoguće ju je ne primetiti, ne toliko zbog visine 1.81cm (mada je i to faktor), nego zbog činjenice da je ona žena koja je proizvod sopstvene zamisli, u punom smislu te reči. Milošević je personifikacija glamurozne estetike i načina života koja uključuje selidbe iz španske prestonice u Firencu, odlaske na svadbu sina nekadašnjeg francuskog predsednika, koji se venčava sa Sofijinom drugaricom i ormar koji bi mogao da zadovolji potrebe omanje robne kuće. Međutim, iza te glamurozne fasade je jedna krajnje jednostavna žena koja je samostalno pokrenula svoj modni brend, majka dvoje dece koja najnonšalantnije sedi na ćebetu u parku Manjež i čeka da se mlađi sin probudi kako bismo slikali nju sa oba deteta. Milošević veoma vešto žonglira obe persone, i onu koja predstavlja simbol glamura, ali i onu ranjivu i nežniju.
Na koji način se pored fizičke transformacije tokom trudnoće menja i psiha i pogled na svet? Koliko je taj proces izazovan po ženu?
U mom slučaju se sve promenilo. Koliko god čitate, koliko god slušate priče žena iz svoje okoline i njihova iskustva, mislim da ništa ne može dovoljno dobro da vas pripremi na psihološko-emotivne procese kroz koje se prolazi tokom trudnoće. I sam aspekt fizicke transformacije je nešto sto sa čim se treba nositi, koliko god to možda površno zvučalo. Iako je možda kliše, velika je istina da mi se ceo pogled na svet promenio onog momenta kada sam saznala da ću postati majka.
Šta je ono što ste spoznali o sebi tokom trudnoće?
Za početak, koliko sam spremna da volim nekog koga još nisam ni upoznala. Osećaj odgovornosti koji imate prema nekom malom biću koga poznajete samo po otkucajima srca je u isto vreme najstrašnija i najlepša stvar na svetu. Naučila sam se strpljenju, iako po prirodi nisam strpljiva osoba, i to je nešto što mi je puno pomoglo, kako u majčinstvu tako i u drugim sferama života.
Postoje li aspekti majčinstva koji jednostavno moraju da se pripišu ličnom iskustvu, a ne savetima bliskih žena u vašem okruženju?
Naravno, mislim da svako dete zahteva individualni pristup, i od samog početka nisam želela da odgajam svoju decu po nekim ustaljenim šablonima ili “zato što tako treba”, već sam se trudila da osluškujem i Aleksejeve i Teodorove potrebe, da ih posmatram kao zasebne ličnosti i prema tome im pružam ono što im je potrebno. Što se tiče saveta, oni su uvek dobrodošli, a svako može da izabere da li će ih primeniti.
Fotografije: Aleksandra Martinović i Vladimir Ilić
Razgovarao i stajling: Marko Mrkaja
Ostatak intervjua pročitajte u štampanom izdanju magazina Harper’s Bazaar koji je u prodaji od 22. septembra do 21. oktobra
