Bez obzira na red ispred kapije, koji je bio standardno dugačak, kako to obično biva kada su njegovi nastupi sa ekipom u pitanju, tihi žamor među posetiocima koji su strpljivo čekali da njihove karte budu iscepane, povremeno preseče pevušenje čuvenih stihova u kojima se mnogi od nas pronalaze. U tom redu smo svi strpljivo stajali. Oni koji nisu bili rođeni u vreme nastanka najvećih hitova benda Haustor i oni koji su imali sreće da generacijski isprate to neko, za mnoge, srećnije muzičko vreme. Kasna avgustovska noć bila je okupana srećom i pozitivnom energijom. Već sa prvim taktovima stigle su i ovacije, i prvi u nizu od zakazana tri koncerta, u beogradskoj Botaničkoj bašti Jevremovac, mogao je da počne. „Dobro veče svima. Ponovo smo tu nakon godinu dana. Doneli smo vam Tamni jorgovan na ovako prelepo mesto gde ima pedeset vrsta ptica, glista, milijarde mikroorganizama“, započeo je ovim rečima. Za taj, i svaki naredni nastup, tražila se karta više, i stiče se utisak da ga je beogradska publika ostala željna.
U posebnom razgovoru za rođendansko izdanje magazina Harper’s BAZAAR sa čuvenim umetnikom vodili smo razgovor o muzici, zaštiti životne sredine, filozofiji života i muzičkoj sceni danas. Oduševio nas je svojom jednostavnošću, mudrošću i lepotom govora, kao i mirom i balansom koji nosi u sebi kao dominantne činioce njegovog bivstvovanja.
Kao najznačajnija figura regionalne rok scene, muzikom se bavite više od četiri decenije. Šta se sve u muzici promenilo za to vreme?
Promenilo se mnogo toga i ništa. Rok muzika, kojoj pripada pravac koji smo u početku stvarali, postala je jedan od stilova takozvane urbane muzike, pored repa, hip hopa, raznih stilova tehna… i svakako izgubila veliki deo svog uticaja, uostalom kao i većina pokreta i struja koje pokreću mlade generacije. Da li je razlog tome to što populacija, barem u Evropi i Americi, generalno stari, da li je ucenjenija? Ili su društveni projekti koji su pokretali i okupljali mlade izgubili na uverljivosti? Da li su ih zamenile virtualne realnosti kompjuterskih igara i metaversa? Hipnotički zvuk kod većine tehno muzike ne podstiče muzičku i životnu radoznalost, dok se formatirani pop vrti u uskom krugu tema malog, izdvojenog privatnog života, dajući taman toliko energije i impulsa da se stekne utisak da se nešto događa. Na napredak i bolju budućnost pala je senka klimatskih promena, ograničenost energetskih i svih drugih resursa. Učaureni smo pred olujom i to ne rađa atmosferu slavlja.
Razvojem interneta ogromna količina muzičkih sadržaja postala je svakom pojedincu dostupna, te se izgubila dragocenost posedovanja ploča i kaseta, kao i strast koju nose okupljanja sledbenika oko određenog izvođača ili stila. Vladavina kvantiteta je uspostavila žanrovske fioke i postavila formate po kojima se u njih ulazi, da bi pretraživač u njima mogao da se snađe. Ali i dalje se pojavljuju autori i bendovi koji probijaju te okvire i publika to prepoznaje. I dalje postoji scena žive muzike u nekim sasvim prirodnim malim formatima i svirkicama svih vrsta.
Da li smatrate da je muzika nekada bila kvalitetnija?
Ne bih se usudio da tako nešto tvrdim. Muzika prirodno vri i povezuje nas sa lepotom i nekim tajnim redom. Ona uvek nađe svoj put.
Nedavno ste posetili Beograd. Kako se osećate u našoj prestonici?
Kada je bio jugoslovenska prestonica i sad kad je srpska, Beograd je imao otvorenost, hrabrost, buntovnost, živahnost koja pleni. Oduvek mi je bio uzbudljiv, muzikalan, živ, otvoren, emocionalno manje sputan i seksualno otvoreniji. Bila je prava avantura doći u Beograd.
Razgovarala: Milena Kitić
Foto: Željka Dimić
Ostatak intervjua pročitajte u štampanom izdanju magazina Harper’s Bazaar koji je u prodaji od 22. septembra do 21. oktobra.
