SHAKESPEARE I MOLIÈRE su pisci koji dominiraju njegovom dugom i bogatom pozorišnom karijerom. Sa samo dvadeset dve godine igrao je Laerta u Hamletu, sa dvadeset četiri Romea, sa dvadeset pet Alsesta u Molièrovom Mizantropu. Klasici su ga od samih početaka okupirali, ali i najviše fascinirali. Osim toga, igrao je i u brojnim savremenim dramama.Ipak, nabrajati njegove uloge, a ne navesti ih sve, ne bi bilo ispravno i zato ćemo se načas ovde zaustaviti.
Menjao je gradove i države, igrao je na domaćim i svetskim daskama koje život znače i postao jedan od najtalentovanijih glumaca koji se hvata ukoštac i sa najsloženijim ulogama. Za sebe kaže da je pomalo star, ali kako i ne bi bio kada je na sceni proživeo toliko vekova. Retko se pojavljuje u javnosti, a sve što radi i govori nosi određenu težinu. Trenutno snima seriju Vreme smrti, koja opisuje užase Velikog rata i progovara o promenama – ličnim i društvenim.
Otkud to da ste kao veoma mlad glumac igrali u tako ozbiljnim i zahtevnim ulogama? Da li ste mogli da ih osetite i razumete u tim godinama?
Bio sam mlad, pun energije i želje da se igram sa svojim partnerima na sceni, da oživimo te likove i njihovu dramu. Bez dvoumljenja sam prihvatao velike izazove u koje su me reditelji tada ubacivali kao u vatru i hvala im na tome. Kalio sam se i pekao zanat, rastao sa likovima koje sam igrao, kroz njih sazrevao i kao glumac i kao čovek. Svaka uloga je ostavila neki trag, menjala moju percepciju. Izgarao sam od želje da ih što bolje razumem i osetim, da njihove drame prođu i kroz mene.
Teme tih klasika su aktuelne i danas. Znači li to da određene ljudske slabosti ne pro[1]laze s vremenom i da zapravo mi kao društvo malo ili nimalo napredujemo ukoliko i danas, nekoliko vekova kasnije, imamo iste ili slične izazove?
Zato su klasici jer su svevremeni, jer se bave temama koje su večne, koje nikakav civilizacijski napredak i dostignuća ne mogu baš toliko promeniti i nepravde iskoreniti, jer su pitanja koje će svaku individuu stalno podsećati da je uvek i da će uvek čovek voleti i patiti, uzdizati se i padati, stalno se propitivati, biti sklon i empatiji i mržnji, i destrukciji i licemerju.
Ostvarili ste mnogo maestralnih pozorišnih uloga i važite za glumca koji svoju glumu zasniva na emocijama, ali sigurno tu postoji još mnogo nijansi i vrednosti na kojima zasnivate svoj rad. Kako biste to opisali?
Ne znam kako bih to opisao. Emocije vas mogu povući, ali i na stranputicu. Mislim da glumac mora biti i dobar posmatrač i upijač svega čime je okružen. Stalno se propitivati i težiti boljem. Umetnost na sceni nije lako objasniti, a još teže dosegnuti.
Ostatak intervjua pročitajte u štampanom izdanju magazina Harper’s BAZAAR, koji je u prodaji od 22. septembra do 21. oktobra.
Ragovarala: Tamara Bogunović
Fotografije: Marko Vulević
Stajling: Milena Kitić
