Poslednje tri decenije Camille Pglia nosi titulu kontroverzne intelektualke koja sa pozicije suprotne dominantnim akademskim krugovima izaziva burne reakcije i polemike. Njena poslednja knjiga “Provocations” savršeno ilustruje javno delovanje nekadašnje profesorke umetnosti Univeziteta u Filadelfiji. Palja provocira akademski feminizam još od ranih devedesetih a njena obimna studija, zapravo doktorska disertacija “Seksualne persone: Umetnost i deladencija od Nefertiti do Emili Dikinson” svojevrsni je manifest drugačijeg pogleda na feminizam ili, kako bi oni koji je osporavaju rekli, antifeminizma.
Naime, još od kada se uključila u polemiku oko silovanja na ljubavnom sastsnku početkom devedesetih i napisala prve eseje o Madonni nazivajući je jedinom pravom feministkinjom, Palja naglašava da akademski feminizam ide nasuprot slobodama koje su osvojene šezdesetih godina dvadesetog veka. To je, uz oslanjanje na antičku umetnost, njena polazna tačka.
U opštem talasu birbe protiv konzervativnog duha pedesetih i krutih pravila na univezitetima, Paglia podseća na borbu žena koje su razbile vrata svojih fakultetskih spavaonica i zahtevale pravo da same odlučuju o svom seksualnom životu. Svako prava, baš kao i svaka sloboda podrazumevaju i odgovornost a upravo je to ono što zvanični feminizam zanemaruje po mišljenju ove autorke. Onog momenta kada su slobode osvojene, a Paglia je i sama bila deo tog pokreta, žene su morale postati svesne opasnosti koju sa sobom nose seksualne slobode i promiskuitet. Kao dete italijanskih imigranata, ona tvrdi da žene iz drugih sredina, hispanoamerikanke ili devojke iz radničkih porodica, nikada “ne upadaju” u probleme koji se dešavaju belkinjama više srednje klase. Naime, one znaju da povuku crtu, da osete opasnost i da prekinu dejt ukoliko on krene u pogrešnom smeru. Svet nije bezbedno mesto, smatra Paglia , a seksulnost je posebno rizično polje. Feminstkinje koje isključivo muškarce targetiraju kao problem, drže žene u zabludi, navodi Palja u brojnim svojim esejima, jer ih ohrabruju da dospevaju u rizične situacije i podstiču ih da se osećaju kao žrtve. Njem radikalni pogled na silovanja u univerzitetskim kampusima početkom devedesetih izazvao je burna negodovanja ali i ogromno intetesovanje.
I u poslednjo knjizi “Provocations: Collected Essays” , o kojoj se prošle godine mnogo polemisalo, Paglia dovodi u vezu teme koje su obeležile njenu akademsku karijeru a koje donekle i dalje imaju status tabua: seks, politiku i religiju. “Provokacije” se tematski nastavljaju na njenu prethodnu zbirku “Free Women, Free Man: Sex, Gender, Feminism”. Iako decenijama odbačena od vladajućih feminističkih krugova, Paglia je omiljena ličnost američkih medija jer ima antiprofesorski pristup. Zabavna je, oštra, do kraja otvorena. Ona ne beži od šoubiznisa, televizije, pozirala je Plejboj odevena u kostim seksualne sadistkinje povodom svojih studija o pornografiji koju i dan danas smatra umetničkom formom, rado izlazi na javne duele, povezuje fenomene masovnih medija sa antičkom umetnošću i kulturom, autovana je kezbejka koja ponekad pristrasno navija za muškarce.
“Provocations: Collected Essays” objedinjuje kolumne objavljene u najuticajnijim američkim listovima vezane za vruće teme savremenog zapadnjačkog društva. Palja analizira poteze Donalda Trumpa, aktuelnu pop kulturu, u odredjenim delovima vraća se i na Madonnu koju je obožavala tokom devedesetih ali je razočarana finalom njene karijere zbog prelaska na stanovište intelektualnih krugova koje žene posmatraju kao seksualne objekte pokvarenih muškaraca koji vladaju svetom. Madonan je u ranim vezama bila simbol ženske slobode i izraza onoga u šta Palja, strastveni poklonik pornografije, stripa i subkulture duboko veruje – iskonske ženske moći nad muškarcima, nepromenjive činjenice da su žene dominantan pol.
U esejima Camille Paglia nalaze se po pravilu analize serija koje su u datom trenutku najaktuelnije, filmova, televizijskih reklama, društvenih trvenja. Ogromna erudicija, vrsno poznavanje književnosti, likovnih umetnosti i muzike, kao i britki, duhoviti stil čine je jednom od najuticajnih intelektualki savremene Amerike i veoma tiražnim autorom. Prema Palji nema ravnodušnih. Sa njom se ili slažu ili ne slažu. Ili joj aplaudiraju ili je odbacuju s prezirom. Nezabiravna je opaska Glorie Steinem, ugledne američke femistkinje izrečena o Palji još početkom devedesetih: “Kada ona sebe naziva feministkinjom to je kao kada bi Hitler rekao da je filantrop.”
Bez obzira na oprečna mišljenja i radikalne stavove Camille Paglie, ona uspeva da ostane relevantna i dvadeset osam godina od pojavljivanja na intelektualnoj sceni Amerike. U Srbiji do sada su prevedene dve njene knjige “Seksualne persone” i “Seks, umetnost i ametička kultura”.
Milan Nikolić
Foto: Profimedia
