Alain Delon, jedan od najlegendarnijih glumaca evropskog i svetskog filma, napustio nas je u 88. godini, ostavljajući iza sebe legat koji će zauvek biti urezan u sedmoj umetnosti. Njegova pojava na filmskom platnu obeležila je epohu, a šarm i harizma koje su krasile njegovo lice postali su sinonimi za mušku privlačnost i eleganciju. U ovom tekstu osvrnućemo se na život i delo legendarnog Alaina Delona, koji je uspeo da osvoji srca publike širom sveta i postane prototip i simbol filmske zvezde.
Zašto volimo Alaina Delona?
Njegova privlačnost ne sastoji se samo u fizičkom izgledu, već i u njegovoj sposobnosti da na ekranu projektuje složenost i tajanstvenost. Delon je uspeo da kombinuje hladan, gotovo misteriozan izgled s dubokom emocionalnom inteligencijom, što je činilo njegove uloge nezaboravnim. Njegova sposobnost da izgradi likove s više slojeva, zajedno sa njegovim nepogrešivim stilom i prisustvom, učinila je njegov rad istinski posebnim. Delonova elegancija, sofisticiranost i neosporna muževnost ostavili su dubok uticaj na filmsku industriju i kulturu uopšte, a njegova aura nedostižnosti i dalje inspiriše i fascinira publiku.
Rani život
Alain Fabien Maurice Marcel Delon rođen je 8. novembra 1935. godine u malom gradiću Sceaux u Francuskoj. Njegovo detinjstvo nije bilo jednostavno; roditelji su mu se razveli dok je bio veoma mlad, pa je veći deo svog ranog života proveo kod hranitelja. Odrastao je uz osećaj nesigurnosti i buntovništva, što je kasnije postalo deo njegove harizmatične pojave. Iako je u početku bio daleko od sveta filma, sudbina je imala drugačije planove.
Delon je imao ambicije da postane profesionalni bokser pre nego što je otkriven. Njegovo planiranje boksačke karijere promenilo se kada je slučajno otkriven od strane filmskog producenta, što je otvorilo put za njegovu glumačku karijeru. Ovaj slučajni susret otvorio mu je vrata u svet glume, omogućivši mu da svoje buntovništvo kanališe kroz umetnost.
Najznačajnije uloge Alaina Delona
Delonov prvi veliki proboj desio se u filmu „Plein Soleil“ (1960), baziranom na romanu „The Talented Mr. Ripley“ Patricije Highsmith. Ova uloga predstavila je Delona kao hladnokrvnog i sofisticiranog zavodnika, a njegova interpretacija bila je toliko upečatljiva da je zapečatila njegov status zvezde. Njegova uloga u „Rocco e i suoi fratelli“ (1960), u režiji Luchina Viscontija, bila je ključna za njegovu karijeru, omogućivši mu da pokaže dubinu svoje glume u priči o teškom životu imigrantske porodice u Italiji.
Jedan od njegovih najznačajnijih filmova bio je „Il Gattopardo“ (1963), gde je Delon igrao uz velike zvezde poput Claudie Cardinale, Lorenza Olivier i Burt Lancastera. Ova adaptacija romana Giuseppea Tomasa di Lampeduse pružila je Alainu Delonu priliku da se iskaže u ulozi mladog aristokrate u Italiji tokom 19. veka, cementirajući njegov status u svetu filma. Takođe, uloga u „Le Samouraï“ (1967) u režiji Jean-Pierre Melvillea pokazala je sposobnost Alaina Delona da kombinuje hladnu odlučnost s suptilnom ranjivošću.
Jedan od najpoznatijih filmova u kojem je Alain Delon ostavio neizbrisiv trag je svakako „La Piscine“ (1969), u režiji Jacquesa Deraya. Ovaj psihološki triler, smešten u glamuroznom okruženju francuske rivijere, donosi priču o ljubavnom četvorouglu prepunom napetosti, strasti i skrivenih motiva. Delon je u ovom filmu igrao uz Jane Birkin i Romy Schneider, a njihova hemija na ekranu bila je zapanjujuća, reflektujući kompleksnost njihovog stvarnog odnosa.
Delonova uloga Jean-Paula, muškarca čiji naizgled savršeni život polako raspada pod teretom ljubomore i izdaje, pokazala je njegovu sposobnost da igra likove sa duboko skrivenim emocijama. Njegov izraz lica i gestikulacije bile su dovoljne da dočaraju unutrašnju borbu i tihi očaj lika, što je samo dodatno pojačalo napetost filma.
Zanimljivo je da je tokom snimanja ovog filma Brigitte Bardot, koja nije bila deo glumačke ekipe, posetila set i komentarisala Delonovo ponašanje kao „kraljevsko“. Na njenu primedbu, Delon je odgovorio s karakterističnim šarmom, rekavši da je jedini kralj na setu njen tadašnji muž, Gunter Sachs. Ova anegdota samo je dodatno potvrdila njegovu harizmu i status pravog zavodnika, kako na ekranu, tako i van njega.
Takođe, uloga u „Borsalino“ (1970), kriminalističkom drami u režiji Jacquesa Deraya, dodatno je potvrdila njegovu sposobnost da osvoji publiku svojom karizmom i stilom. Delon je briljirao i u filmu „L’Insoumis“ (1964), koji je prikazivao njegovu sposobnost da iznese teške i dramatične uloge.
Ljubavni interesi najvećeg zavodnika
Delonove ljubavne avanture i veze postale su deo njegove fascinantne priče. Njegova prva značajna ljubavna veza bila je s glumicom Romy Schneider. Njihov odnos, koji je započeo tokom snimanja filma „La Piscine“ (1969), bio je pun strasti, ali i kompleksnosti.
Nakon Schneider, Delon je bio u vezi s brojnim ženama koje su ostavile trag u njegovom životu, uključujući glumicu Nathalie Barthélémy i modnu dizajnerku Mireille Darc, koja je bila njegova dugogodišnja partnerka. Međutim, to što mu srce ukrala Nathalie Delon, rođena Nathalie Canovas, bila je priča koja je oduvek fascinirala javnost.
Nathalie Delon, koja je postala poznata u filmskoj industriji kao talentovana glumica, ušla je u Delonov život u vreme kada su oboje već bili prepoznatljivi u svetu filma. Njihov susret tokom snimanja filma „Le Samouraï“ (1967) bio je početak velike ljubavi.
Nathalie je postala Delonova supruga 1964. godine, a njihov brak je bio pun strasti i izazova. Ona nije bila samo njegova supruga, već i profesionalni partner, jer su zajedno radili na nekoliko filmskih projekata. Njihov brak, iako je trajao samo do 1969. godine, ostavio je dubok uticaj na oboje i oblikovao Delonov život na mnogo načina.
Karakter i stil koji inspirišu generacije
Pored neviđenog glumačkog talenta, Alain Delon je bio poznat po svojoj povezanosti s modom, gde se pričalo da je nosio iste modele odela na filmu i u privatnom životu, a njegovo savršeno upravljanje stila često je postavljalo nove modne standarde.
Alain Delon je ostavio neizbrisiv trag u svetu filma, ne samo kroz svoje uloge već i kroz svoj uticaj na popularnu kulturu. Njegovi filmovi i dalje ostaju klasični primeri vrhunske kinematografije, a njegov karakter i stil nastavljaju da inspirišu nove generacije. Iako više nije s nama, njegov legat nastavlja da živi kroz filmove koji su ga učinili besmrtnim i kroz sećanja miliona obožavalaca koji su ga voleli. Zauvek će ostati upamćen kao jedan od najvećih glumaca i ikona stila dvadesetog veka, čije će ime nastaviti da se izgovara s poštovanjem i divljenjem.
Foto: Profimedia
Tekst: Natalija Kunić
