Ovog proleća sećamo se izuzetne dive koja je od otmene nordijske lepote i svoje zagonetne hirovitosti hirova napravila mit kakav se nije ponovio u sedmoj umetnosti
Greta Garbo sa čuvenim lavom iz Metro Goldwyn Mayer špice
Život “božanstvene Grete” bio je satkan od protivrečnosti kakve bi malo koja druga žena preživela, a njoj su donele slavu fatalne dive Holivuda. Lepote otmene, bilo da igra kraljicu ili kurtizanu, hladnog pogleda iza kojeg se naslućivala oluja strasti, te čudnovate, hirovite odluke – ovakva Greta Garbo ostala je jedinstvena i danas, 40 godina pošto je napustila životnu scenu. Bila je idealna za uloge zavodnica i dominantnih junakinja. To se njoj nikada nije dopadalo, ali filmska industrija nije pitala. Odužila joj se velikim bogatstvom, a ona je ipak bila opsednuta bedom.
Kada se Ani i Karlu Gustavsonu 1905. u Stokholmu rodila ćerkica Greta, oni su je prigrlili s radošću. Iako je treće dete bilo poslednje što je trebalo porodici fabričkih radnika, roditelji su odbili ponudu da je daju na usvajanje. Tako je buduća filmska zvezda odrasla u nemaštini. – Svi stanovi u kraju gde smo živeli, ličili su jedan na drugi. Njihova ružnoća uklapala se u sve što je i nas okruživalo – sećala se Garbo. Ipak, ni tada nije otkrivala podatke o svojoj imovini. Tek na otvaranju testamenta saznalo se da je zvezda, koja je od detinjstva vukla strah od siromaštva, ostavila nećaki 55 miliona dolara.
Kolorizovani portret slavne glumice iz kasnih tridesetih godina
Sa 14 godina Greta je predano negovala bolesnog oca, a on je ipak umro od posledica španske groznice i porodicu ostavio bez prihoda. Devojčica je morala da napusti školu i počne da radi, što joj, izgleda, nije teško palo. Još kao dete bila je sanjalica. Nije se družila sa ostalim đacima, jedino što ju je privlačilo bio je svet mašte, drama i pozorište. Kasnije je priznala da je patila zbog manjka obrazovanja, da se osećala nesigurnom u visokom društvu. Počela je kao prodavačica u jednoj robnoj kući, dali su joj i da dizajnira šešire, ali ne zadugo. Vlasnik je primetio lepotu svoje radnice i unapredio je u manekenku. Vrlo brzo Greta je dobila prvu ulogu, da reklamira žensku odeću. Potom je statirala 1922. u jednoj komediji i tako mogla da se upiše na pozorišnu akademiju. Debitovala je u “Legendi o Gesti Berlingu”, preselila se u Ameriku, da bi već 1926. filmom “Put i đavo” otškrinula vrata Holivuda. Veze joj više nisu bile potrebne, jer je tadašnji direktor MGM-a, moćni Luj Mejer, ostao opčinjen mladom glumicom. Odmah mu je bilo jasno da žena savršenog držanja i figure nije ni nalik praznoglavim zvezdicama plitkih emocija, kakve bi mu dolazile u studio. Uskoro je Greta postala toliko popularna da se njen prvi zvučni film “Ana Kristi” oglašavao pod sloganom “Garbo govori!”. Stigla je i prva nominacija za Oskara. Posle “Romanse” i još jedne nominacije za prestižnu američku nagradu, usledili su naslovi koji su je odveli pravo u legendu sedme umetnosti: “Mata Hari”, “Grand hotel”, “Ana Karenjina”…
Uloga francuske kurtizane Margerite Gotje u “Dami sa kamelijama” ne samo što ju je 1936. treći put nominovala za Oskara, nego joj je postala zaštitni znak. Kada je, naredne godine, objavljena lista pet najmoćnijih glumica Holivuda, uz Ketrin Hepbern, Beti Dejvis, Marlen Ditrih i Džoan Kraford, našla se Greta Garbo. Velika čast ju je zatekla na snimanju “Marije Valevske”, još jednog bisera iz bogate, mada relativno kratke karijere. Da li zbog naslovne uloge u “Kraljici Kristini” ili zbog neobične, nordijske lepote, nezvanično je proglašena ledenom kraljicom Holivuda. Tako je bilo sve do 1939, kada je zaigrala u filmu “Ninočka”. Priznanje koje je tada dobila bilo je jače od još jednog nagoveštenog, a neosvojenog Oskara – činjenica da je Greta zaigrala u komediji bila je toliko neverovatna da je film reklamiran pod sloganom “Garbo se smeje!”
Kadar iz filma Dama s kamelijama, 1936.godine
Tridesete godine prošlog veka obeležene su “garbomanijom”, jer je publika poludela ne samo za njenim filmovima, nego i za privatnim životom. Ona je, međutim, ljubavi krila baš kao imovinu, veoma brižljivo. Živela je uvek sama, bez muža i dece. O njoj znalo samo ono što su širile glasine, a Garbo ih nije ni potvrđivala ni poricala. Pričalo se da podjednako voli muškarce i žene. Džon Gilbert, Džoni Vajsmiler, ali i Marlen Ditrih, Luiz Bruks, Ža Ža Gabor – samo su neka slavna imena sa kojima su je povezivali. Tokom godina su se razni glumci i glumice javljali štampi kao ljubavnici Grete Garbo.
Kada je kritika upropastila njen film “Žena sa dva lica”, Garbo ga je nazvala “mojim grobom”. Nikada više neće glumiti, najavila je. Obećanje je ispunila. Potpuno se povukla iz javnosti, ali je na taj način, zapravo, izgradila mit o sebi, koji joj je održao slavu i kada više nije snimila nijedan film. Dok se verovalo da živi usamljena u Njujorku, ona je zapravo često sa prijateljima putovala Evropom. Pričalo se da pati od melanholije i anksioznosti, s tim da se ni to pouzdano nije moglo znati. Nije davala intervjue, nije odgovarala na pisma obožavalaca koji su i dalje pristizali na hiljade. Pojavila se u javnosti samo 1955, da bi primila svog prvog Oskara – nagradu za životno delo. Američki institut za film proglasio ju je jednom od pet najboljih glumica 20. veka. Greta Garbo je preminula 15. aprila 1990. u svom njujorškom stanu. Imala je 84. godine. U karijeri koja je trajala tek nešto više od dve decenije ostavila je 27 igranih filmova, a zahvaljujući njenom tumačenju Ane Karenjine i Mate Hari, ova ostvarenja su postala neprevaziđeni klasici.
Autor: Milica Đorđević
Foto: Profimedia
