Čin kreativnosti može biti veličanstven i inspirativan, poput stvaranja prelepe slike ili dizajniranja inovativne kampanje. Međutim, ideja ne mora biti striktno umetnička ili ona koja menja svet da bi se smatrala kreativnom. Život od nas zahteva svakodnevna dela genijalnosti i nova rešenja. Naime, svako od nas poseduje određenu količinu kreativnosti, iako toga možda nije svestan.
Međutim, ono što kreativce po volji izbora, izdavaja od ostalih, jeste prepoznavanje ove veštine kao dominantne u sklopu ličnosti, te potreba i želja da se njome bave.
Takođe, kretivnost je retko smatrana važnom stavkom koju neko može da poseduje, lepom da, ali nikako ne neophodnom.
Zato je izbor da kreativnost bude svakodnevni deo vašeg života i stvaralaštva, poseban čin hrabrosti, koji su mnogi izabrali uprkos želji svoje okoline, a kao jedini način da ostanu dosledni i iskreni prema sebi. Razlog zbog koga su načinili najbolji mogući izbor i zbog koga su naposletku i uspeli.
U našem serijalu, brojni kreativci sa domaće scene tu su da sa vama podele suštinu svog kreativnog puta i inspirišu vas da od njega ne odustanete, jer bez novih, lepih i originalnih ideja koje kreativni umovi donose, ovaj svet bi bio jednodimenzionalno i prilično otužno mesto.
Baš kao što je Pablo Picasso rekao kada je pokušao da definiše umentost, isti princip mogao bi da se primeni na kreativnost bilo kog oblika: “Svrha kreativnosti je da spere prašinu svakodnevice sa naših duša”, zaključak sa kojim bi se svi gosti naše rubrike svakako složili.
Diplomirala je 1995. na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na katedri kostima. Odmah nakon diplomskog, započinje sa radom u pozorištima širom Srbije. Sledi rad na filmu, u industriji, editorijali, reklamne kampanje, te samostalno učešće na Beogradskoj nedelji mode.
Od 2011.godine za svoj brend BUDISLAVA dizajnira odeću, obuću, tašne Iinakit i izlaže ih u svojoj radnji u okviru Belgrad Design District-a, čiji je jedan od idejnih tvoraca i osnivača.
Poseban trenutak u karijeri ove talentovane modne dizajnerke, jeste onaj kada je kao nagradu na konkursu na kome je učestvovalo preko 50 dizajnera, osvojila ucešće na reviji na londonskoj Nedelji mode u okviru Fashion scout programa. Tu je Textile Designer Award, osvojena na beograddskoj Nedelji mode, na kojoj je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu Boris Nikolić, za savremen modni izraz. Niz priznanja se nastavio tokom čitave njene karijere, davši joj vetar u leđa i pobudu da ne odustaje, te smo tako i tokom aktulenog BFW-a, imali priliku da vidimo njenu najnoviju kolekciju, koja je sada već uobičajeno, izazvala ovacije publike.
1. Od ideje do realizacije (koliko rada i kakvog), šta smatraš da ti je najviše pomoglo?
Nekada je od ideje do realizacije baš kratak put, ideja bude jasna, brzo se izvede i nema nikakvih komplikacija. Sa druge strane, ponekad ideja nije skroz iskristalisana, zahteva dosta pokušaja, promena, dva-tri uzorka (neuspela uglavnom). Kada imam ovakvu situciju, ne odustajem dok ideju ne pretvoim u nešto čime sam 100% zadovoljna. Ono što je najvažnije, na kraju sam uvek ponosna na svaki komad koji je izašao iz moje glave i radionice
2. Najbolji savet koji si dobila i zašto smatraš da je baš on uticao na tebe? Da li se sećaš momenata kada si ga primenila u praksi – možeš li nam otkriti više o tome?
Malo je prozaičan, ali zauvek istinit i ja sam ga često davala i mojoj deci: Ni jedno pitanje nije glupo. I dan danas smatram da kroz saznavanje, učenje i međusobno deljenje informacija i znanja možemo samo da napredujemo najpre kao osobe, a onda i kao umetnici i dizajneri.
3. Šta radiš kada želiš da odustaneš?
Obzirom na to da na žalost nemam takmičarski duh, a hronično sam neambiciozna i često sam kao mlađa dolazila u situcije u kojima bih odustajala jer me takva vrsta pritiska terala na povlačenje. Onda mi je samo jednom kliknulo: Ako ne pokušam, sigurno gubim, ako pokušam, možda i uspem. Za mene je to bio “ahaaa” momenat i sada uglavnom nema ničega u modi čega se ne bih prihvatila ili probala. Više nagrada kasnije, moram da kažem da odustajanje više nije opcija.
4. Knjiga, sajt, tool koji ti je najviše pomogao i kako?
Ja sam generacija koja je studirala bez kompjutera i za informisanje i učenje najviše sam se oslanjala na literaturu. Volela sam i volim da čitam i uvek sam imala ogromnu želju za informacijama. U vreme dok sam ja stasavala, za modu i dizajn su bili izuzetno važni kulturni centri (francuski, britanski, američki) koji su osim svojih malih biblioteka imali i kutak sa njihovom modnom štampom. Od knjiga koje su bile izuzetno korisne u tehničkom smislu, izdvojila bih Pattern magic, jer je odgovorila na mnoga konkretna pitanja u vezi konstrukcije, ali takođe, sve knjige koje sam pročitala u vezi dizajna, slikarstva i arhitekture, generalno su mi donosile nove ideje i otvarale nova vrata.
5. Umetnik/umetnica koji su te najviše inspirisali u karijeri i zašto baš oni?
Iako je moda počela baš rano da me okupira i znala sam većinu eminentnih dizajnerskih kuća još kao dete, moj svet su prodrmali Japanci – Kenzo među prvima, a odmah posle Isei Mijake i Rei Kavakubo. Njihov pristup modi, koja nije nužno morala da ima samo odevni smisao, niti je bilo bitno da bude pitka, zapravo je ono čime se i sama danas vodim. Takođe, slikari i arhitekte su doprineli da modu shavtim kao deo jedne mnogo veće slike nego što je sama pista.
6. Koliko je teško, zašto je teško i zašto je vredno odricanja?
Ako si uspeo da se u nečemu pronađes, da si baš za to talentovan, pa još imaš sreće da to i radiš svakodnevno, reč teško ne bi trebala da postoji. Ono što jeste teško, nema zapravo veze sa profesijom, nego sa pratecim momentima: firma, papirologija, birokratija, tržište, odnosi sa ljudima… Svari za koje te ni jedan fakultet ne pripremi i u koje upadneš bez pristanka, a bez kojih ne možeš.
Intervju: Maja Bunčić
Naslovna ilustracija: Marija Pecić
Foto: Privatna arhiva
