Čin kreativnosti može biti veličanstven i inspirativan, poput stvaranja prelepe slike ili dizajniranja inovativne kampanje. Međutim, ideja ne mora biti striktno umetnička ili ona koja menja svet da bi se smatrala kreativnom. Život od nas zahteva svakodnevna dela genijalnosti i nova rešenja. Naime, svako od nas poseduje određenu količinu kreativnosti, iako toga možda nije svestan.
Međutim, ono što kreativce po volji izbora, izdavaja od ostalih, jeste prepoznavanje ove veštine kao dominantne u sklopu ličnosti, te potreba i želja da se njome bave.
Takođe, kretivnost je retko smatrana važnom stavkom koju neko može da poseduje, lepom da, ali nikako ne neophodnom.
Zato je izbor da kreativnost bude svakodnevni deo vašeg života i stvaralaštva, poseban čin hrabrosti, koji su mnogi izabrali uprkos želji svoje okoline, a kao jedini način da ostanu dosledni i iskreni prema sebi. Razlog zbog koga su načinili najbolji mogući izbor i zbog koga su naposletku i uspeli.
U našem serijalu, brojni kreativci sa domaće scene tu su da sa vama podele suštinu svog kreativnog puta i inspirišu vas da od njega ne odustanete, jer bez novih, lepih i originalnih ideja koje kreativni umovi donose, ovaj svet bi bio jednodimenzionalno i prilično otužno mesto.
Baš kao što je Pablo Picasso rekao kada je pokušao da definiše umentost, isti princip mogao bi da se primeni na kreativnost bilo kog oblika: “Svrha kreativnosti je da spere prašinu svakodnevice sa naših duša”, zaključak sa kojim bi se svi gosti naše rubrike svakako složili.
Igor Ivanović prvi je androgini model u Srbiji. U svetu manekenkstva našao se slučajno, otišavši na kasting na nagovor društva. Međutim, ispostavilo se da ga kamera voli, pogotovo kada se nađe u ulozi žene. Igorova moć transformacije toliko je prirodna da je sasvim jasno zašto njegova dualnost ponekad zbunjuje ljude, zbog čega se ovaj mladi maneken, koji je 2019. na Nedelji mode u Beogradu poneo titulu najboljeg, ne oseća uvređeno. Ipak, činjenica je kako mu je svakako trebalo odvažnosti da se u Srbiji okuša u ulozi androginog modela, jer to niko pre njega nije uradio. Mi smo mu zahvalni što jeste, a uvereni smo i mnogi dizajneri sa kojima sarađuje, te pogotovo oni koji za sada samo sanjaju da se okušaju u ulozi modela.
1. Od ideje do realizacije (koliko rada i kakvog), šta smatraš da ti je najviše pomoglo?
Svi znamo da je svaki početak težak, ali ako imate cilj istrajni ste i težite ka tom cilju, uspeh je neminovan.
Kako bi moja porodica rekla da sam još od detinjstva pokazivao neku drugačiju stranu i talent ka umetnosti, (voleo sam dosta da crtam, glumim, plešem, da se slikam i slično). Prvo sam upisao ekonmski fakultet konkretno na nagovor oca, ali sam na polsetku odustao i upisao akademiju za modni dizajn koju sam i završio. Znao sam da je umetnost, i sve što ima veze sa umetnošću, modom i estetikom jedino što me istinski zanima i ispunjava u ovom životu.
Teške okolnosti nas jačaju. Zbog svog “specifičnog, dualnog izgleda” (meni pak normalnog, prirodnog i nenametljivog), nekako sam oduvek privlačio pažnju i naučio da se nosim sa svim, te da odrastem pre vremena i izgradim ličnost, kako bih opstao i živeo život kako ja mislim da treba, a ne po nekom “šablonu”…
Karijeru manekena počeo sam sa 18 godina sasvim spontano, i u početku sam na to gledao kao na hobi i ako sam odradio par ozbiljnih poslova u Srbiji, i imao ozbiljnih opcija za inostranstvo ali sam znao šta mi je prioritet, i tako sam funkcionisao do svoje 23, jer mi je bilo jako bitno obrazovanje i da završim fakultet.
Od 23 godine moja modeling karijera je krenula uzlaznom putanjom, gde sam radio ozbiljne kampanje, sarađivao sa dosta naših dizajnera kojima sam otvarao revije na Belgrade Fashion Week-u, i na isto tom BFW dobio nagradu za najboljeg manekena. Kako sam fakultet privodio kraju tako sam počeo da putujem i gradim internacionalnu karijeru u Parizu, Milanu.
Danas pored modelinga radim i kao stilista, dizajner, organizator.
2. Najbolji savet koji si dobio i zašto smatraš da je baš on uticao na tebe? Da li se sećaš momenata kada si ga primenio u praksi – možeš li nam otkriti više o tome?
Bilo ih je dosta i uvek volim da čujem neki savet od uspešnih i sarijih od sebe, i da razmislim o istom.
Sećam se kada me je pre par godina pozvala na većeru meni draga, kako privatno tako i poslovno. naša poznata modna dizajnerka Dragana Ognjenović i na toj istoj večeri uz opušten ragovor i piće mi je rekla: Mladi, mladi misle i često kažu kako ima vremena, a ni ne shavtaju da za neke stvari nema uvek vremena, jer vreme leti. Zato je jako bitno da oni koji nisu shvatili shvate što pre, i ne gube ga u nezanju i ličnoj pogubljenosti.
Te reči su me od tada ostale urezane i često ih se setim kada malo “zalutam”, zato se trudim da svaki projekat realizujem.
3. Šta radiš kada želiš da odustaneš?
Kada mi naleti talas i poželim da odustanem, uglavnom ostavim sve i posvetim se maksimalno sebi i dobro razmislim, jer u tim naletima mi je jako bitno napravim selekciju toga zbog čega želim da odustanem i izvučem maksimum potencijala iz sebe.
Mislim da svi znamo za ono “Kada nešto želite ono baš neće, ali kada se podsvesno “povučete ili odustanete” to isto se namesti i dođe samo od sebe. Bar je to bio slučaj u par situacija kod mene.
Zato nekada samo pustim da se stvari odvijaju sponatno i svojim tokom.
4. Knjiga, sajt, tool koji ti je najviše pomogao i kako?
Iskreno u mom slučaju ništa od navedenog.
Oduvek sam učio na svojim greškama ili na nekim međuljudskim odnosima, i sve je to kao i većina stvari kod mene dolazilo spontano.
I lično smatram da sve što se dogodi trebalo je da se dogodi, ma koliko mi smatrali da je loše u tom trenutku, jer iz takvih situacija možemo dodatno da poradimo na sebi i na nekim promenama (korekcijama) kod nas samih.
Dosta čitam, pogotovo psihološku literaturu, jer pored kreativnog dela koji je velik i važan deo mene, postoji i jedan deo mene koji je veliki ljubitelj psihologije i filozofije, tu je potom i razgovor sa prijateljima i poznanicima sa kojima se dotičem životnih tema upravo kroz prizmu psihologije, što smatram izuzetno važnim, uzevši u obzir vreme u kojem živimo.
5. Umetnik/umetnica koji su te najviše inspirisali u karijeri i zašto baš oni?
U modnom svetu nemam toliko uzora koliko ih imam u domenu slikarstva i fotografije. Ako već pričamo o modi, zanimljiv mi je put modnog dizajnera Yves Saint Laurent. On je bio pravi umetnik u svetu mode.
Prija mi da sebe pronađem u nekom ko je bio značajan i da mi on postane uzor.
Takav je, na primer, slučaj sa čuvenim austrijskim slikarom Egonom Schielom.
Njegova umetnost bila je uznemirujuća, smela i puna seksualnosti. Bio je neshvaćen, imao je problema, umro je jako mlad. Pored svega, ostavio je pozamašan trag iza sebe i ponudio jednu potpuno drugačiju slikarsku perspektivu.
Sto se tice modne i umetnicke fotografije definitivno je to Helmut Newton.
Voleo bih da mene neko pamti kao čoveka koji je svojom hrabrošću, smelošću i autentičnom ličnošću inspirisao druge u poslu kojim se bave.
6. Koliko je teško, zašto je teško i zašto je vredno odricanja?
Zna biti teško i mora, jer jedino tako znamo da radimo ispravno, s tim što ja nemam problem sa odricanjem i smatram da je vredno i poučno za dalji tok u mom životu.
Intervju: Maja Bunčić
Naslovna ilustracija: Marija Pecić
Foto: Filip Koludrović
