Čin kreativnosti može biti veličanstven i inspirativan, poput stvaranja prelepe slike ili dizajniranja inovativne kampanje. Međutim, ideja ne mora biti striktno umetnička ili ona koja menja svet da bi se smatrala kreativnom. Život od nas zahteva svakodnevna dela genijalnosti i nova rešenja. Naime, svako od nas poseduje određenu količinu kreativnosti, iako toga možda nije svestan.
Međutim, ono što kreativce po volji izbora, izdavaja od ostalih, jeste prepoznavanje ove veštine kao dominantne u sklopu ličnosti, te potreba i želja da se njome bave.
Takođe, kretivnost je retko smatrana važnom stavkom koju neko može da poseduje, lepom da, ali nikako ne neophodnom.
Zato je izbor da kreativnost bude svakodnevni deo vašeg života i stvaralaštva, poseban čin hrabrosti, koji su mnogi izabrali uprkos želji svoje okoline, a kao jedini način da ostanu dosledni i iskreni prema sebi. Razlog zbog koga su načinili najbolji mogući izbor i zbog koga su naposletku i uspeli.
U našem serijalu, brojni kreativci sa domaće scene tu su da sa vama podele suštinu svog kreativnog puta i inspirišu vas da od njega ne odustanete, jer bez novih, lepih i originalnih ideja koje kreativni umovi donose, ovaj svet bi bio jednodimenzionalno i prilično otužno mesto.
Više o našem serijalu pročitajte OVDE
Baš kao što je Pablo Picasso rekao kada je pokušao da definiše umentost, isti princip mogao bi da se primeni na kreativnost bilo kog oblika: “Svrha kreativnosti je da spere prašinu svakodnevice sa naših duša”, zaključak sa kojim bi se svi gosti naše rubrike svakako složili.
Ako ste poput mnogih nakon Konstraktinog nastupa na Beoviziji, pohitali da pogledate i kompletnu numeru „Triptih“, prva stvar koju ste uradili nakon par minuta odgledanog spota bila je „Prikaži više“, ne biste li saznali ko potpisuje režiju ovog malog remek dela. Kada ste pročitali Maja Uzelac, verovatno je usledilo jedno dugouzlazno „aaaaaaaa“ puno razumevanja. Bilo vam je istog časa jasno od gde dolazi hrabrost, autentičnost i nadasve šarenolika kreativnost.
Ako vam i dalje nije jasno, mi smo tu da vam predstavimo „kreativku“ koja potpisuje „Triptih“ i još mnogo, mnogo toga. Predstavićemo je baš onako kako joj je i pristaje, njenim rečima.
Maja Uzelac diplomirala je na Odseku za filmsku i TV režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Kao režiserku, novinarku i autorku mahom je i znamo. Međutim, ova talentovana i nadasve vredna žena završila je iopštu lingvistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu. Za sebe kaže da postala ozloglašena kao autorka kultnog Kulturnog nokauta (TV B92, RTS), koji je režirala, uređivala i vodila. Osim toga, ima da odgovara za nekoliko kratkih igranih filmova (Na prelazu, Napolju, Srpski derbi) , dokumentaraca (Fini kao mi, Daleki grad), TV emisija (Gužva, RTS +TVB92), reklama (Kapri – Frikom, Square Affair, Converse)…
Nedavno je nagrađena za najbolju režiju muzičkog spota u regionu (Šansa – Ida Prester), a režijom veoma primećenih muzičkih spotova za Konstraktu i Vis Limunadu, nominovana je za još nekoliko nagrada na tom polju.
Režirala je i prvi srpski fashion film Bunny, za koji je nagrađena na mnogobrojnim svetskim festivalima koji prate ovaj žanr u uzletu. U okviru svog kreativnog studija i produkcije Lava Pop, radi upscale virale, employer branding, making of-ove, intervjue i ostale video materijale za klijente kao što su A1 Kinoteka, Remiks…I sijaset zavidnih projekata za čiji opis je ovaj intervju prekratka forma, kojom bismo uspeli verodostojno da predstavimo njenu zavidnu radnu biografiju.
Poslednjih godinu i po, piše veoma uticajnu kolumnu za portal Nova.rs i Nova štampano vikend izdanje. A, upravo režira dugometražni dokumentarac o Zvonku Bogdanu.
1. Od ideje do realizacije (koliko rada i kakvog), šta smatraš da ti je najviše pomoglo?
Život i preživljavanje.
Lepo je sve što sam naučila gledanjem filmova i slika, slušanjem zvukova, čitanjem knjiga; to definiše neki estetski i moralni okvir; ali tek elektrošokovi sopstvenog života iz tela izbacuju brušene komade nečega što nekom drugom treba.
2. Najbolji savet koji si dobila i zašto smatraš da je baš on uticao na tebe? Da li se sećaš momenata kada si ga primenila u praksi – možeš li nam otkriti više o tome?
Uroš Stojanović.
On me je, recimo, naučio da nema pameti bez zabave. Ili, da u nekakvom delu nije toliko bitno da sve bude odlično koliko da nešto, bilo šta, u njemu bude najbolje. Te sumanute, najbolje stvari, to su stvari koje ostaju u ljudima, koje ih dalje grade. Ne neka generalna odličnost, koja može više da znači onom ko nešto stvara lično, kao izvor pohvala ili razumevanja tzv. stručne javnosti. Mnogo često pričam s Urošem u glavi, od kad to više nije moguće van nje. I radim retko šta a da ne znam da bi se on tome radovao.
3. Šta radiš kada želiš da odustaneš?
Ja odustanem. Ništa strašno, i ništa što ne sme da se desi. Ja sam stvarno prilično manijakalno uporna, i baš jednom u dvesta godina mi dođe ta želja za odustajanjem. Ali, tad kad se desi, apsolutno je treba poslušati. Sve posle tog časa je rušenje zida glavom…a glava nam je obično potrebna za mnoge stvari, od kojih i neke važnije od te konkretne u pitanju.
4. Knjiga, sajt, tool koji ti je najviše pomogao i kako?
Jako mi je pomogao, recimo, način na koji gradi često svoju dramaturgiju Knut Hamsun. Potrebno je strašno mnogo strpljenja nekom 2022. da razume zašto njegovi junaci jbno. rade stvari koje rade, tako kako rade. I pisac dugo ničim ne olakšava agoniju tog zbuna i nerviranja, samo dalje razvija radnju, polako i uporno. A zatim, ko dočeka, post festum, dugo nakon što je to poslednji put očekivao, dobija svoj odgovor.
Na taj način funkcioniše život. Za njega je potrebno mnogo strpljenja i istrajnosti, mnogo tvrdoglavosti uprkos izneverenim očekivanjima. Ali ako pošteno odradiš svoj deo, sve kockice se na kraju slože, stvar se otvori u svojoj lepoti.
U to barem ja verujem.
I tako živim.
A tako gledam i da radim.
5. Umetnik/umetnica koji su te najviše inspirisali u karijeri i zašto baš oni?
Volim kako je Tamara de Lempicka nosila nakit i kako je tretirala površine. Kako je Antonioni obrtao očekivanja. Kako se Merilin pravila glupa da bi je pustili da igra uloge dobrih riba. Kako je Markes pravio mitove u dvadesetom veku. Kako je Cvetajeva uspevala da preživi i da to još i opiše.
To su sve ljudi koji su me našli u detinjstvu ili rano baš u životu…i nikad iz njega nisu izašli.
6. Koliko je teško i zašto je vredno odricanja?
Užasno je teško, ako je novo i različito. Ali još je teže ne uraditi ga, jer ceo tvoj organizam želi to da izbaci. Ako ga puštaš da u tebi samo bleji, to otežava sistem, usporava disanje, organizam postaje trom, stvari idu u jako lošem smeru. E sad, bitna stvar: ako nemaš podršku, nađi nešto drugo. Na neko vreme bar. Ako znaš da režiraš, sigurno znaš i da pišeš ili da praviš koreografije ili otkud znam. Ako znaš da glumiš, znaš i da napraviš svoj serijal na jutjubu. Ako znaš da kreiraš odeću, znaš i da napraviš strip.
Bitno: Bitno je raditi. Bilo šta je bolje nego ništa. Nešto malo može da bude mnogo. Ili, malo da vodi velikom. Ovo mi je recimo trebalo neko vreme da prihvatim. Mislim, nije lako. Ali je tako.
Intervju: Maja Bunčić
Naslovna ilustracija: Marija Pecić
Foto: Marija Strajnić
