Čin kreativnosti može biti veličanstven i inspirativan, poput stvaranja prelepe slike ili dizajniranja inovativne kampanje. Međutim, ideja ne mora biti striktno umetnička ili ona koja menja svet da bi se smatrala kreativnom. Život od nas zahteva svakodnevna dela genijalnosti i nova rešenja. Naime, svako od nas poseduje određenu količinu kreativnosti, iako toga možda nije svestan.
Međutim, ono što kreativce po volji izbora, izdavaja od ostalih, jeste prepoznavanje ove veštine kao dominantne u sklopu ličnosti, te potreba i želja da se njome bave.
Takođe, kretivnost je retko smatrana važnom stavkom koju neko može da poseduje, lepom da, ali nikako ne neophodnom.
Zato je izbor da kreativnost bude svakodnevni deo vašeg života i stvaralaštva, poseban čin hrabrosti, koji su mnogi izabrali uprkos želji svoje okoline, a kao jedini način da ostanu dosledni i iskreni prema sebi. Razlog zbog koga su načinili najbolji mogući izbor i zbog koga su naposletku i uspeli.
U našem serijalu, brojni kreativci sa domaće scene tu su da sa vama podele suštinu svog kreativnog puta i inspirišu vas da od njega ne odustanete, jer bez novih, lepih i originalnih ideja koje kreativni umovi donose, ovaj svet bi bio jednodimenzionalno i prilično otužno mesto.
Baš kao što je Pablo Picasso rekao kada je pokušao da definiše umetnost, isti princip mogao bi da se primeni na kreativnost bilo kog oblika: “Svrha kreativnosti je da spere prašinu svakodnevice sa naših duša”, zaključak sa kojim bi se svi gosti ove rubrike svakako složili.
Katarina Batuta Višekruna ili Katarina Mandarina – nadimak po kome je već uveliko poznata na društvenim mrežama i koji je prati kroz dobar deo karijere, sebe je okarakterisala kao fotografa, avanturistu i svetskog putnika. Njene fotografije međutim, mnogo su više od lepe slike čiji deo pejzaža, instant poželite da postanete. Nalaze se negde između realnosti i mašte, a najbolje je to što su zapravo u potpunosti stvarne! Zahvaljujući talentu i upornosti da isti razvija i na njemu radi, Katarina je sa svojim partnerom Urošem, osnovala studio HIISHII u kome se par već 15 godina profesionalno bavi fotografijom i produkcijom. Njen Instagram profil dobitnik je dve nagrade za najbolji profil na našim prostorima. Što je u potpunosti jasno zašto, ukoliko pratite rad ove mlade, inspirativne žene.
1. Od ideje do realizacije (koliko rada i kakvog), šta smatraš da ti je najviše pomoglo?
Smatram da je posle svake ideje i težnje, sledeći neophodan korak uvek akcija i sam rad na realizaciji bilo čega što želimo. Takođe, smatram da sve što smo do sada radili u životu (i radili na sebi) čini da budemo ovo što jesmo danas.
U mom slučaju to se pokazalo kao apsolutno tačno. Skoro sve sfere mojih životnih interesovanja (sport, umetnost, muzika, putovanja, fotografija, joga) u nekom trenutku su se isprepletale i dovele me tu gde sam sada.
Uz sve to mislim da je apsolutno neophodan i rad na sebi. Širenje vidika i kapaciteta da razumemo, vidimo, percipiramo. Tom radu svako pristupa iz različitog ugla, neko fizički, neko mentalno, neko spiritualno. I kada se spoji taj krug od tri stavke, tada postajemo ti neki drugi ljudi koji lakše dišu i percipiraju, drugačije zrače. Ljudi koji koračaju ka svojoj svrsi.
2. Najbolji savet koji si dobila i zašto smatraš da je baš on uticao na tebe? Da li se sećaš momenata kada si ga primenila u praksi – možeš li nam otkriti više o tome?
Postoji nekoliko principa pa kojima živim. Neke sam sama spoznala godinama kroz različita iskustva, a neki su mi nametnuti, i svaki od njih nekako olakšava svakodnevno bitisanje:
“Everybody is doing their best on their level of consciousness”
Ovo je princip koji mi je došao kroz brojne godine spiritualne prakse. I bukvalno stavlja tačku na bilo koje upoređivanje, osuđivanje, komentarisanje ili bilo šta drugo kada su drugi ljudi u pitanju. Svako od nas korača svojim jedinstvenim putem i to treba apsolutno poštovati uz posedstvo kapaciteta da razumeš i prihvatiš. Sve ostale percepcije, tuđa iskustva, želje, itd… Isto tako biti vrlo hrabar i dosledan sebi u svom načinu sagledavanja sveta i života kao takvog, I odvažno koračati svojim cipelama, a ne tuđim.
“Ko zna zašto je to dobro” – zapravo je vrlo interesantan princip, koji te uči da malo drugačije gledaš na svet oko sebe i okolnosti koje ti se dešavaju, jer kada se dese i one najgore, dozvoliš sebi da vidiš i ugao iz kog si možda naučio nešto ili dobio, a situacija je na prvi pogled delovala baš loše i negativno.
“Sve što možeš danas ne ostavljaj za sutra” – princip koji mi je definitivno nametnut još u detinjstvu i koji mislim da je dosta pomogao da postignem sve što sam želela u životu. Ujedno mi verovatno i otežava da se potpuno opustim kada je posao u pitanju, ali dok god sam svesna toga, sve to ide u prilog dobrom.
3. Šta radiš kada želiš da odustaneš?
Ako je to čemu težim nešto što baš želim, često mi je teško da odustanem lako. Ali kako to i zakoni univerzuma nalažu, nekada nije loše malo odmoriti, napraviti distancu od svega, pa kada prođe taj trenutak oduška, sagledati stvari opet. Često se promeni način na koji gledamo na tu situaciju i lakše se dođe do rešenja i realizacije.
Po principu, lakše je videti kroz mirnu vodu, nego kroz uzburkanu.
4. Knjiga, sajt, tool koji ti je najviše pomogao i kako?
Mislim da je većina “stvari” koje su uticale na moj život, došle u trenutku kada sam zaista bila spremna na njih, a posebno one koje se tiču ličnog razvoja.
Knjigu koju bih svakome preporučila (bila je obavezna lektira na jednom od mojih Yoga teacher treninga) jeste “The Untethered Soul: The Journey Beyond Yourself” od Michael Alan Singer – ova knjiga divno pojašnjava te unutrašnje borbe koje vodimo sa sobom i stavlja ih u drugačiju perspektivu.
“Transsurfing” – Vadim Zeland – kroz metafiziku objašnjava sve što smo mi i sve što je oko nas.
Za sve sanjare i unutrašnje astronaute – “Cloud Atlas”.
I jedna knjiga koja se ne čita ali definitivno širi viziju o svetu u kome živimo:
“Earth from above” – Yann Arthus Bertrand – ova knjiga je dosta uticala na moju želju da radim ovo što i danas kreiram, putujem i prikazujem svet iz svoje jedinstvene perspektive.
Filmovi kao sto su:
“Baraka” – Ron Fricke
“Home” – Yann Arthus Bertrand
I naravno internet.
Pripadam privilegovanoj generaciji koja je doživela taj kraj analognog sveta i svu tranziciju u ovaj super digitalni, koji napreduje brzinom svetlosti.
Samim tim mogu glasno da kažem i svedočim koliko je trenutno mnogo lakše bilo šta naučiti i savladati sa par klikova nego pre 20 i više godina.
Sve možete naći na YouTube-u, a kurseve na Lynda.com, te drugim mnogobrojnim platformama za učenje, koje svakome mogu da pomognu da od sebe napravi šta god poželi i šta god ga interesuje. Jedino što može da vam stane na put tome je da vas mrzi. Ili da se plašite da uzmete stvari u svoje ruke.
Preporučujem i gaia.com za malo drugačiji program od onog koji gledamo na Netflixu i uz koji možemo prilično da proširimo svoje vidike.
5. Umetnik/umetnica koji su te najviše inspirisali u karijeri i zašto baš oni?
Teško mi je da izdvojim samo jednu osobu jer su me u životu uvek zanimale mnoge stvari.
Dok sam se intenzivno bavila jogom, divila sam se jogijima LaRuga i Dylan Werneru (kod koga sam na kraju i završila kurs za instruktora).
Kada je fotografija u pitanju tu su svetske face poput: Jimmy Chin-a, Jimmy Nelson-a, Chris Burkard-a, Yann Arthus Bertrand, Paul Nicklen-a.
Tu su i mnogi umetnici koji stvaraju muzicke žanrove najviše elektronske vrste.
6. Koliko je teško, zašto je teško i zašto je vredno odricanja?
Teško prvo treba definisati. Nije svakom teško iste težine, to jest, ono što meni može biti lako, nekome može biti nezamislivo teško. I obrnuto, naravno. Kada tako postavimo stvari, sve se svodi na to da to što radiš zaista voliš, onda težina sa tom ljubavlju opada. Bude ti lakše da radiš i one najteže aspekte posla. Kao ja na primer da ustanem u četiri ujutru, kada je baš hladno, da fotografišem nešto. I to petu neprospavanu noć za redom. Ali skoro uvek mi se isplati. I to je ta energija koju bezuslovno integršeš u svoj rad i stvaranje, kreirajući magiju, koja za druge može delovati apsolutno neverovatno, ali za tebe je prirodan proces. I zato uvek vredi.
Često ljudi prilično banalno gledaju na ono što umetnici stvaraju i u prilici su samo da vide i dožive krajnji rezultat tog dugog i ozbiljnog procesa, koji većina prolazi. Mnogo puta čujem kako bi se ljudi vrlo rado menjali sa mnom, ali isto tako verujem, da kada bi uplivali u svaki aspekt ovog mog života, veliki broj njih bi odustao posle prvog trenutka. Verovatno, jer ne bi osetili tu istu strast i poentu koja meni ne dozvoljava da stanem. I da iznova i iznova, sebe izazovem u tom predivnom činu stvaranja vizuelnih dela kroz fotografiju, ostvarujem ideje uz neugasivu želju da istražujem, osetim i doživim svet oko sebe.
Tekst: Maja Bunčić
Naslovna ilustracija: Marija Pecić
