Čin kreativnosti može biti veličanstven i inspirativan, poput stvaranja prelepe slike ili dizajniranja inovativne kampanje. Međutim, ideja ne mora biti striktno umetnička ili ona koja menja svet da bi se smatrala kreativnom. Život od nas zahteva svakodnevna dela genijalnosti i nova rešenja. Naime, svako od nas poseduje određenu količinu kreativnosti, iako toga možda nije svestan.
Međutim, ono što kreativce po volji izbora, izdavaja od ostalih, jeste prepoznavanje ove veštine kao dominantne u sklopu ličnosti, te potreba i želja da se njome bave.
Takođe, kretivnost je retko smatrana važnom stavkom koju neko može da poseduje, lepom da, ali nikako ne neophodnom.
Zato je izbor da kreativnost bude svakodnevni deo vašeg života i stvaralaštva, poseban čin hrabrosti, koji su mnogi izabrali uprkos želji svoje okoline, a kao jedini način da ostanu dosledni i iskreni prema sebi. Razlog zbog koga su načinili najbolji mogući izbor i zbog koga su naposletku i uspeli.
U našem serijalu, brojni kreativci sa domaće scene tu su da sa vama podele suštinu svog kreativnog puta i inspirišu vas da od njega ne odustanete, jer bez novih, lepih i originalnih ideja koje kreativni umovi donose, ovaj svet bi bio jednodimenzionalno i prilično otužno mesto.
Baš kao što je Pablo Picasso rekao kada je pokušao da definiše umentost, isti princip mogao bi da se primeni na kreativnost bilo kog oblika: “Svrha kreativnosti je da spere prašinu svakodnevice sa naših duša”, zaključak sa kojim bi se svi gosti naše rubrike svakako složili.
Milan Zejak je rođen 22. novembra 1981. godine u Kovinu. Zvanje inženjera dizajna za tekstil i odeću stekao je 2004. godine na Visokoj strukovnoj tekstilnoj školi za dizajn, tehnologiju i menadžment Univerziteta u Beogradu.
Nakon prvog predstavljanja modnoj javnosti 2007. godine započinje saradnju sa kompanijama iz zemlje i inostranstva da bi 2014. godine, zajedno sa svojim dugogodišnjim saradnikom Ilijom Milosavljevićem, osnovao robnu marku ženske odeće i aksesoara – Zejak. Paralelno sa dizajnerskim angažmanom, aktivno se bavi modnom ilustracijom.
Najnoviju kolekciju ovog talentovanog mladog dizajnera imaćete priliku da vidite 10. maja u Bioskopu Balkan u Beogradu, u kome će se od 08. do 13. maja održati 47 po redu Perwoll Fashion Week.
1. Od ideje do realizacije (koliko rada i kakvog), šta smatraš da ti je najviše pomoglo?
Verovatno najduže radim na razvoju ideje, najčešće u obliku malih, četsto samo meni čitkih skica. Međutim, da ideju realizujem, najviše mi je pomoglo to što sam savladao modelovanja odeće. Time je moj dizajnerski proces, koji je pre toga bio skoro u potpunosti crtački, dobio još jedan, jednako zanimljiv deo.
2. Najbolji savet koji si dobio i zašto smatraš da je baš on uticao na tebe? Da li se sećaš
momenata kada si ga primenio u praksi – možeš li nam otkriti više o tome?
U pitanju je zaključak do kojeg sam sam došao, ali ga mogu uputiti kao (ne baš originalan) savet: treba raditi “od srca”. To ne znači da se ne treba upuštati u poslove koji ne leže u potpunosti senzibilitetu koji poseduješ, to znači da iz svakog zadatka, koji ti je kao dizajneru zadat, pokušaš da izvučeš najviše i pritom uživaš u radu. Kad god sam se vodio tim sopstvenim “savetom”, rađali su se komadi na koje sam ponosan, bez obzira za koju robnu marku sam ih dizajnirao i bez obzira na njihov komercijalni uspeh – a najčešće su baš oni i bili komercijalno uspešni.
Kreativni pozivi se, ako ih zaista voliš, “podvuku pod kožu” i teško je odupreti se želji za stvaranjem – ona uvek prevagne u slučaju da se javi želja za odustajanjem. Naravno, ukoliko sam čin stvaranja postane nezdrav ili mučan, ako postoji prostor za to, treba napraviti pauzu, izolovati se od informacija koje su u vezi sa poslom (ali i svih ostalih) i odmoriti nekoliko dana.
4. Knjiga, sajt, tool koji ti je najviše pomogao i kako?
Krajem srednje škole ili početkom studija sam pronašao knjigu A History Of Fashion In The 20th Century autorke Gertrud Lehnert; s obzirom da je to bio period dial-up interneta, odnosno vrlo ograničenog pristupa informacijama, ta knjiga je, uz Style.com, godinama bila izvor inspiracije, informacija i znanja.
5. Umetnik/umetnica koji su te najviše inspirisali u karijeri i zašto baš oni?
Uticaj stripa je očigledan u mom (crtačkom) radu, ali sam tokom godina otkrivao i umetnike čiji je rad blizak mom senzibilitetu i koji je prvenstveno uticao na moj ilustratorski rukopis, ali i na pristup modnom dizajnu. Gustav Kilimt, Egon Schiele, Milena Pavlović Barili, Tamara de Lempicka kao i ilustratori kao što su George Barbier, Mel Odom, David Downton, Tracy Turnbull, Alina Grinpauka – svi oni su u neko trenutku ostavili trag ili i dalje utiču na moj rad.
6. Koliko je teško, zašto je teško i zašto je vredno odricanja?
Teško je, prvenstveno finansijski. Baviti se modom i pronalaziti ravnotežu između potražnje na ovako malom tržištu i sopstvenih načela, finansijski je zaista teško, ali sa kreativne strane izazovno – a dok je izazovno, dok te tera na razmišljanje, istraživanje i učenje, dok se razvijaš kao dizajner – vredno je borbe i odricanja jer se na kraju dana ipak baviš poslom koji voliš.
Intervju: Maja Bunčić
Naslovna ilustracija: Marija Pecić
Foto: Ilija Milosavljević
