Priroda mog posla mi ne dozvoljava dva slična dana u nedelji, te nemam svoj „uobičajan dan“. Pred nastup raspored je skoro uvek siti – putovanje, tonska proba, scena. Odabrala sam da opišem dan koji mu je prethodio.
7:00-8:00
To je vreme kada ustajem. Ranije sam bila „noćna ptica“, jer sam u trenucima kad se sve utiša bila najproduktivnija. Sada mi više prija da ne legnem suviše kasno i da ranije ustanem. Uživam u jutarnjim rutinama, pa nastojim da za njih ostavim dovoljno vremena. Posle higijene i sređivanja, u mislima prođem kroz sve obaveze koje su preda mnom, a onda spremim doručak. Ponekad odaberem nešto laganije, poput jogurta, pahuljica i voća, ali uglavnom je to jak, slan doručak, koji će mi obezbediti dovoljno energije do ručka.
9:00-10:00
Za moju ljubav prema jutrima veliku zaslugu ima moj pas Nora. Posebno uživanje nam predsavlja šetnja kraj Dunava, na Zemunskom keju. Trudim, se da imamo dovoljno vremena, jer ako joj ne bacim štap 356 puta, Nora će smatrati da to stvarno nije u redu. Tek kada se pojave prvi simptomi „teniskog lakta“ možemo da idemo kući. (smeh)
11:00
Odlazim na trening CrossFita sa Jasminom Aleksandrov. Upoznale smo se pre nekoliko godina, ona me je uvela u CrossFit u koji sam se vrlo brzo zaljubila. Dugo sam trenirala odbojku, interesovali su me i drugi sportovi, ali ovi energični treninzi su nešto posebno. Bez obzira na želju nekad zaista nemam vremena za trening, (pogotovo tokom leta), kada skoro svakog dana menjam grad u kome sam, pa i državu. Da bismo održale kontinuitet, uvele smo online treninge, ali čak i njih neretko moram da preskočim. Nekad je kriv manjak vremena, nekad umor.
12:00
Često odmah posle treninga imam sastanak, i odlazak kući da se presvučem predstavlja pravi luksuz. Zato sa sobom nosim stvari za sve aktivnosti koje će me čekati tokom dana. Ako je dan miran odem kući, sredim se, odgovaram na mejlove, te proveravam satnicu sa plesačima i muzičarima za sutra.
14:00 – 15:00
Veliki sam gurman i, koliko god dan bio haotičan, odvojim vreme za ručak. Oduvek sam imala hedonistički pristup hrani. Čak i kada sam najviše zauzeta ručaću na finom mestu, u kome se ne čeka dugo. Volim da sednem i uživam u ručku, a ako sam sama iskoritiću vreme da „prođem“ kroz poruke u telefonu.
17:00
Većina mojih prijatelja tada završava poslovni dan, pa nastojimo da odemo na brzinsku kafu ili piće. Taj sat je rezervisan za „apdejtovanje“ informacija o životu i dešavanjima.
18:00
Poslednja kostimska proba. Imam divnu saradnju s mnogim našim dizajnerima, koji ponekad izađu iz svoje kreativne zone komfora, da bi nam napravili kostime. Želim da se na nastupima ne osećam sjajno samo ja, već i plesačice, koje su uz mene od samog početka. Divno je što zajedno rastemo i sazrevamo, kao i naša saradnja.
19:00
Ovaj deo dana se menja u zavisnosti od toga da li je moj partner Žiga Sotlar u Beogradu. Već dugo živimo na relaciji Ljubljana – Beograd, neizmenično. Naravno, postoje situacije kada ne možemo da budemo zajedno, ali trudimo se da razdvojenost nikada ne traje dugo.
Ako je Žiga ovde onda je ovo vreme za nas. Nekad su nam dani toliko sadržajni da se vidimo tek kasno uveče, pa pokušavamo da svako vreme, koje se pojavi između obaveza, iskoritimo za nas. Uglavnom smo na Dorćolu. Dopada nam se taj kraj, a tu je i nekoliko restorana koje volimo.
Ukoliko on nije tu, nastojim da dan maksimalno iskoristim za posao. Pre nego što on dođe iz Ljubljane, veći poslovi su već završeni. Predveče idem u studio, mada najviše volim kad u njemu provedem ceo dan jer tada je fokus samo na kreativnom procesu. Kad žuriš ili znaš da za sat ili dva treba da budeš na nekom drugom mestu, to nije to. Međutim, ima dana kada i dva-tri sata mnogo znače i to su uglavnom situacije kada nešto treba dosnimiti ili spremiti za nastup.
22:00
Ljudi se iznenade kada čuju da u deset idem na koreografsku probu. Našu stalnu postavku čini šest žena i ja. Svaka od nas ima svoje aktivnosti, pa nam je svima najzgodnije da se baš tada okupimo, a u ranijim terminima nije lako naći ni salu za probe.
24:00
Kada dođem kući imam snage samo da se istuiširam i spremim za krevet. Moj partner se stalno šali na račun mog sna jer zaspim istog trenutka kad mi glava dodirne jastuk. Za razliku od mene njemu milion misli to ne dozvoljava. Naravno, imam i ja bezbroj planova i briga, ali moj mozak funkcioniše tako da je odlazak u krevet vreme za spavanje.
SARA JO FAVORITI
GRAD
Rim će zauvek imati posebno mesto u mom srcu. U njemu sam se rodila i provela skoro polovinu dosadašnjeg života. Dok sam živela u Rimu nisam bila svesna u kojoj meri je veličanstven. Posle preseljenja u Beograd, kada sam mu se prvi put vratila, osećala sam se čudno. S jedne strane sam imala utisak da sam kod kuće, a sa druge sam prvi put malo objektivnije sagledala njegovu veličinu i moć.
SERIJA
Znam da će se moji ljudi iznenaditi kada pročitaju da je to Friends, jer znaju da volim ili ozbiljne krimi serije ili Animal planet. Međutim, Prijatelje bih mogla da gledam do iznemoglosti. Mislim da se takav humor i kasting nikada neće ponoviti.
ALBUM
Ne znam da li ima težeg pitanja za izvođača, jer osećaš pritisak da opravdaš svoj ukus i sve što te je muzički oblikovalo. Lista albuma i izvođača je izuzetno duga, ali prednost dajem Britney Spirs, koja je obeležila moje detinjstvo i albumu Britney. Ako se ne varam, objavila ga je 2001. godine.
KAFE
Već sam pomenula koliko volim Zemunski kej, a jedno od omiljenih mesta je kafe Gardoš. Sa tim mestom sam se konektovala nakon prvog dolaska te kad god sam u tom delu grada, svratim makar na kafu. Tu je i legendarni Šaran, čiju hranu obožavam. Kada postoji razlog za slavlje ide se u Šaran.
Razgovarala: Milena Kitić
Fotografije: Luka Bošković i Stefan Stojanov
Stajling: Marko Mrkaja
Frizura: Maja Stanišić
Šminka: Ena Jović
