Kako preživeti doba korona virusa ista je dilema sa kojom se suočila ekipica iz Bokačovog “Dekamerona” u dalekom srednjem veku dok je Italijom, zemljom koja je bez sumnje najveća žrtva virusa Covid 19, vladala kuga. Okolnosti jesu drugačije ali suština je ista. Sedam devojaka i tri mladića sreću se u Firenci, u crkvi Santa Maria Novella, odlučni u nameri da teško doba prežive pričajući jedni drugima priče. Kako glasi vaš eskapistički scenario s obzirom na aktuelnu pandemiju? Ostavimo sada po strani konzerve i redovno pranje ruku. Kako zaista preživeti u slučaju osudjenosti na ograničen prostor, ograničeno kretanje, ozbiljnu redukciju kontakta sa drugima?
Može zvučati bizarno ali ja u čitavoj situaciji vidim jednu prednost. Čovek savremenog doba neprestano jadikuje da život prolazi pored njega, da za sve može i mora da pronađe vreme osim za sebe, da je u sumanutom svakodnevnom ritmu diktiranom korporativnim pravilima poznog kapitazma potpuno zaboravio ko je, šta je, šta zaista želi. Ružno zvuči ali – evo prilike. Za šta? Za introspekciju. Samoću, razmišljanje, rad na sebi u skladu sa očekivanjima od sebe samog. Kako bi to izgledalo u praksi? Panika “on hold”, pogled u sebe odmah.
Čitajte. Frazersko je pitanje ali nije neisnovano – Kada ste poslednji put pročiali nešto što vas zaista zanima a da to nije u vezi sa poslom kojim se bavite ili ukoliko inače niste pasionirani ljubitelj književnosti. Ne bih sad o tome koliko je čitanje važno i da ima moč da utiče na ličnost tek nadoknadite propušteno ili uzmite u ruke ono što inače volite a poslednji put ste sa tim štivom bili u kontaktu dok ste čekali odgovor na poslatu aplikaciju za posao. Ko da čita u vreme opšte panike kada je najvažnije sačuvati živu glavu? U redu, onda paničite! Glava će verovatno ostati živa a koliko će biti čista i istinski sačuvana videćete kada korona ode u istoriju.
Filmovi i serije. Preporuka bi glasila isto kao i u slučaju čitanja, sve ostalo je stvar ukusa. Kombinacija jednog i drugog bila bi gotovo pa kompletna “hrana za dušu”, mrzim fraza ovog tipa ali izgleda da nas vandredna stanja primoravaju na to, a slobodno vreme vam ide u prilog. Sa i bez rada od kuće, prinudnog odmora, dobrovoljnog samoizgnanstva. Oskar je bio odličan ove godine, Netflix šljaka kao lud, izbora ne manjka u svakom slučaju.
Pogled u ogledalo, deo prvi. Stižemo do još jedne frazerske mantre zilion puta šerovane na Instagramu i Facebooku svakog kompetetnog ili samoproglašenog fitnes trenera – Ko hoće nadje način, ko neče nadje izgovor. Prvo što vidite u ogledalo je sopstveno telo. Da, moguće je raditi na inedostacima i u svojoj dnevnoj sobi a po do sada proglašenim pravilima vezanim za virus – na otvorenim prostoru ste sasvim bezbedni. U prevodu, corona je bila vrlo velikodušns prema ljubiteljima sklekiva, trbušnjaka, iskoraka, čučnja, trčanja….
Pogled u sebe, deo drugi. Ovo je već malo teže. Jer čovek nije samo telo. Obračun sa talogom daleke ili bliske prošlosti, zahtevan je proces koji traži volju, rešenost i vreme. Ovo treće imate. Ostalo zavisi od vas. Baš kai i izbor modusa – introspekcija, meditacija, razgovori sa sobom, online psihološke seanse, muzika za kompletno opuštanjw, hipnoterapija, mindfulness. You Tube obiluje tutorijalima, besplatnim predavanjima i kusevima a vaš mobilni telefon i računar trenutno su bezbedniji od virusa nego vi. Srećno!
Ne zapostavljajte strast. Prisetite se svega što vas usrećuje. Svih hobija od koji ste odustali. Svih zapostavljenih talenata. Dakle, svega onoga što radite sa strašču a što sticajem okolnosti‚nije postalo primarno pole vašeg delovanja. To se zove spajanje sa sobom.
Milan Nikolić
Foto: Shutterstock
