Peto izdanje Festivala dokumentarnog filma ove godine biće održano u mts Dvorani, a ove godine predstavlja nešto svedeniji program, ali fokusiraniji na autorske ideje.
Sem nekoliko filmskih portreta – ostvarenja koja govore o životima značajnih stvaralaca iz različitih umetničkih doisciplina kao što su dokumentarci o Cesariji Evori, Johnnyiju Deppu i princezi Diani, tu su dva filma koja razotkrivaju neke od tajni Holivuda kao što su otvorena eksploatacija i mizoginija (Body Parts) i skrivenu ulogu CIA u produkciju nekih od najvećih hitova fabrike snova (Theaters of War).
Tu je i selekcija debitantskih filmova Enter Dok, u okviru kojeg će biti prikazan i veoma duhovit, generacijski film o seksualnom sazrevanju My friend Tommy, mladog kanadskog autora našeg porekla Nema Stankovića, a osim njega, predstavljamo još 6 filmova koja treba obavezno da pogledate.
Moj drug Tomi
Radnja ovog filma prikazuje istinitu priču o 40-godišnjem muškarcu Tommyju Leeju koji živi sa veoma strogim i religioznim roditeljima iz Koreje. Tomi nikada nije kuvao, bio na ljubavnom sastanku, poljubio devojku, ne poseduje račun u banci. Kada njegov najbolji prijatelj Nem odluči da Tommyja odvede na epsko putovanje, otkriva se čitav svet napetosti, strahova i trauma iz prošlosti.
Mladi kanadski reditelj, srpskog porekla, veoma je uzbuđen što će publika u Beogradu imati priliku da vidi njegov film.
– Premijera u Beogradu mi najviše znači zbog podrške koju smo dobijali od srpske zajednice i medija. Beograd je moj rodni grad i veoma sam uzbuđen što moj prvi film dolazi u moje rodno mesto i moju zemlju. Biće mi čast da iskustvo snimanja ovog filma od svih mesta u Evropi prvo podelim u Srbiji. Svaka kultura je drugačija, i svi vide nešto drugačije i interesantno u našem filmu, pa jedva čekamo da vidimo šta će to biti u Srbiji. Vrlo smo zahvalni DOK Festivalu za ovu priliku. U svetu postoji stotina miliona odraslih devica. Ovo je priča o jednom od njih, izjavio je reditelj Nem Stanković.
Jezik ptica
Film francuskog autora Erika Bullota zamišljen je kao ironičan pregled istorije pokušaja uspostavljanja dugoželjene komunikacije sa pticama. Kroz seriju susreta sa muzičarima i teoretičarima muzike, ovo ostvarenje postavlja pitanje da li cvrkutanje ptica služi samo biološkoj svrsi ili ima neke poetske kvalitete i/ili utvrđena pravila. Međutim, često apsurdni napor da se otkrije tajna ptičjeg jezika motivisan je ne samo radoznalošću već i uznemirujućom željom čoveka da dominira.
Kudelka: Ponovo preko iste reke
Film turskog reditelja Coşkuna Aşara je pogled izbliza na prošlost legendarnog Magnum fotografa Josefa Koudelke – sećanja, njegova razmišljanja o fotografiji, stavovi o životu i njegovo emotivno putovanje kroz Ruševine, njegov poslednji projekat, koji govori o arheološkim ruševinama antičkih gradova mediteranske regije.
Delovi tela
Ostvarenje autorke Kristy Guevare-Flanagan iz SAD prati evoluciju “seksa” na velikom platnu iz perspektive žene, otkrivajući neprijatnu stvarnost iza nekih od najpoznatijih scena u istoriji bioskopa i slaveći hrabre stvaraoce koji vode put promena.
Srećan radnik ili kako je posao sabotiran
Izgaranje, beskrajni sastanci i šarene post-it beleške sa praznim marketinškim frazama oteli su smislen rad. Kako smo stigli dovde? Zasnovan na priručniku za sabotaže razvijenom tokom Drugog svetskog rata, zabavan i duboko uznemirujući film Johna Webstera pokazuje kako je savremeni rad postao čudovište koje proždire samo sebe – i sve ostale oko sebe. Ne gubeći iz vida ljudski danak sistemu, film direktno govori o trenutnoj agendi o tome kako i koliko zapravo treba da radimo. I na sreću svih nas, rešenje zapravo postoji. U srcu filma sedimo sa grupom uspešnih poslovnih ljudi koji se okupljaju da podele svoje priče o izgaranju – i kako su napredovali u životu. Većina ljudi će bez sumnje moći da se poveže sa velikim delom Srećnog radnika i da se dobro, preko potrebno nasmeje tome kako je došlo dovde.
Feministički odgovor
Elise u Brestu, Aleksia u Sent Etjenu, Cécile u Kompijenju, Jill u Marseju: četiri od hiljada mladih žena koje osuđuju seksističko nasilje, javno uznemiravanje i mačo agresiju kojoj su svakodnevno izložene. Noću, naoružane belim čaršavima i crnom bojom, oblepljuju ulice porukama podrške žrtvama mizoginije i parolama koje osuđuju femicid. Neke su dugogodišnje feministkinje, druge nikada ranije nisu vodile kampanju – sve su u pobuni protiv zlostavljanja koje je prečesto preplavilo njihove živote. Seksizam je svuda – ali su i hrabre žene svuda!
Autoportret
Autoportret, film Joële Walinga, tapiserija je snimaka prikupljenih sa nadzornih kamera širom sveta u poslednje četiri godine. Istkan kao poema, film putuje iz trenutka u trenutak, počevši od smrznute olujne zime, do topljenja proleća, bujne letnje žege i konačno propadanja i hlađenja jeseni: svitanja zime. Autoportret pokazuje iskreno zavirivanje u čovečanstvo koje je odabralo da se dokumentuje – sve ove kamere postavljene prvenstveno u kapitalističke svrhe, u cilju zaštite “vlasništva”, ali daju lepotu i istinu – usputan portret.
Tekst: J. M.
Fotografije: Promo, YouTube
