Dune, naučno-fantastični ep Denisa Villeneuvea, adaptiran iz prve polovine istoimene knjige Franka Herberta iz 1965. godine, bio je film koji se lako dopada, ali, kao da je nešto nedostajalo. Divili smo se raskošnom prikazu pejzaža, kostimima, brutalnim sekvencama bitki i likovima koje su igrali Timothée Chalamet, Rebecca Ferguson, Oscar Isaac, Josh Brolin, Zendaya i Charlotte Rampling, a koji su nas vozali po emotivnom rolerkosteru oduševljenja i užasnutosti. Međutim, eksploziju koju smo očekivali da se desi nakon svake scene, ostala je da lebdi kao tenzija u vazduhu. Fascinirani likovima, ostavljeni smo sa gomilom pitanja… s razlogom.
Dune: Part Two, međutim, donosi svu akciju na koju smo toliko čekali. Dugoočekivani nastavak, za petama prethodnika koji je uslužno obezbedio svu neophodnu nadogradnju, opisan je veličanstvenom akcijom bez ograničenja, ali najneverovatnija stvar u vezi sa njim je to što zakucava emocionalne taktove, takođe.
Priča počinje tamo gde je Dune stao: Paul Atreides (Chalamet) i njegova majka, Lady Jessica, pridružuju se Slobodnjacima – među kojima su vođa plemena Stilgar i žestoka ratnica Chani (Zendaya) – dok prolaze kroz valovite pustinje Arakisa. Vizuelni prikazi su zadivljujući – prostrane ravnice, sunce presečeno višestrukim pomračenjem – i dok se adaptiramo na novo okruženje, Paul se adaptira među svojom novom porodicom i zaljubljuje u Chani.
Zendaya, koja je u prvom filmu bila nedovoljno istaknuta, sa samo sedam minuta vremena na ekranu, konačno dobija svoje vreme u drugom delu: čelična i svirepa, velikodušna i zaštitnički nastrojena prema svom novom štićeniku i ljubavnom interesu, ona je neosporno srce Dune: Drugi deo, i lik koji se najviše voli. Radnja filma se zaokreće u putanjama Paula i Jessice, od naših heroja, ka neustrašivim, ambicioznim i dvosmislenim figurama koje gore za osvetu – dve izuzetno moćne bele ličnosti koje primoravaju gomilu odbojenih ljudi da im se pridruže u njihovom svetom ratu.
Kao i u prvom delu filma, biće još puno kitnjastih kostima i fascinantne scenografije, scena koje će nas ostavljati bez daha, i na kraju sukob Paula sa naslednikom kuće Harkonnen, okrutnim, smrtno-belim Feyd-Rauthom (Austin Butler). Jednostavno zapanjujuće.
S druge strane, ono što će nam i u ovom delu faliti je više minuta za nove likove, kao što je inteligentna princeza Irulan (Florence Pugh), i Lady Margot Fenring (Lea Seydoux) sa malom ulogom misteriozne devojke u stilu Jamesa Bonda. Anya Taylor-Joy, takođe se previše kratko pojavljuje u svojoj tajnoj ulozi u filmu. Ali kao što se odigralo sa Zendayom u prvom delu, čini se da će svi ovi ženski likovi dobiti više prostora u sledećem nastavku sage.
I skoro sigurno će se nastaviti: Dune: Drugi deo završava se na nečemu što je prelomno, i ono što vam stručno podstiče apetit za još pustinjskih obračuna, galopirajućih peščanih crva i daljim razvojem karaktera. Ima li to svojih nedostataka? Svakako, ali to je takođe jedno od najboljih bioskopskih iskustava koje ćete verovatno imati ove godine.
Foto: Profimedia
