Muž je bogat, paraliazovan i impotentan, a Constance je mlada, zgodna i strastvena. U braku je duboko nesrećna i neispunjena, ali je veza sa lovočuvarem Mellorsom vraća u život jer kroz nju upoznaje vlastitu seksualnost i pronalazi put do lične slobode.
Reč je o, shvatili ste, dobro poznatom romanu D. H. Lawrencea, koji umetnički, sa notama humora i ironije, ali i eksplicitnim opisima seksualnih odnosa (pogotovo za ono, viktorijansko, doba) pruža duboke uvide u život i ljudsku sudbinu. Zbog vulgarnog jezika i eksplicitnih scena vođenja ljubavi, što je smatrano šokantnim za ono doba, roman je prvo objavljen 1928. u Italji (o autorovom trošku), sledeće godine u Francuskoj, u Velikoj Britaniji je “oživeo” tek 1960, nakon što je izdavačka kuća Penguin Books dobila težak i dug spor na sudu, kada je knjiga za samo jedan dan rasprodata u 200 hiljada primeraka.
Knjiga, koja je kasnije zabranjivana u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi, Australiji, Indiji i Japanu, od samog nastanka izaziva veliku pažnju javnosti i nekoliko puta je ekranizovana, pa je možda najinteresantnije pitanje u vezi sa novim filmom – kako dati svežinu priči koja je ispričana toliko puta?
Da bi to uradila, striming platforma Netflix udružila je snage sa producentskom kućom Sony Pictures, a za rediteljku angažovala Francuskinju Laure de Clermont – Tonnere. Film je premijerno prikazan na Filmskom festivalu Telluride, gde je kritika lik Emme Corrin ocenila kao veoma strastven (kažu da scena seksa ima na svakih 10-15 minuta i da će po gledanosti ovo Netflixovo ostvarenje nadmašiti i Bridgerton i The Empress, dva veoma gledana dela sa radnjom i kostimima iz epohe).
Osim Emme, koju naša publika zna kao princezu Dianu iz serije The Crowne (IV sezona), i ostala glumačka ekipa je impozantna. Lovočuvar Oliver Mellors je Jack O’Connell (Skins, Unbroken, Godless). Muža, odnosno Sira Clifforda Chatterleyja igra Matthew Duckett, a Joely Richardson je gospođa Bolton, Cliffordova medicinska sestra.
Lirski i senzualan, film koji prati radnju Lawrenceovog romana, govori o osećanjima žene saterane u zamku sterilnog braka, a Laure de Clermont-Tonnerre, rediteljka, opisuje kako je uspela da unese svežinu u staru, mnogo puta ispričanu, i svima dobro poznatu priču.
– Za to je zaslužna kamera, ali i kostimi koje je radila Emma Fryer, a koja je pronašla autentične odevne komade iz tog doba, kao i odeću današnjih dizajnera koja je inspirisana dvadesetim godinama prošlog veka kao što su Zimmermann i Vilshenko. Nismo želeli da nas ideja o tom da se radnja dešava u dvadeseti godinama zarobi, pa smo koristili moderne šare i svetlije materijale. Želeli smo boemski stil i ideja da Connie može da se skida sve lakše i lakše kako film odmiče, sa odećom koja izgleda kao da je deo nje, kao da je koža. Želeli smo da stil bude razigran ali ne previše, ne kao da je reč o eri Marije Antoinette. Zapravo, želeli smo bezvremen izgled, otkrila je rediteljka De Clermont-Tonnerre.
Tekst: Jelena M.
Fotografije: Profimedia, Instagram
