Od otvaranja venecijanskog filmskog bijenala prošlo je nedelju dana, a o govoru koji je tada održan još uvek se priča.
Robero Benigni dobio je Zlatnog lava za životno delo, a njegova konstatacija bila je kako on uopšte nije zaslužio celu nagradu.
Naime, zlatna statueta u obliku lava sa krilima (preciznije grifina), po 78. put dodeljuje se u Veneciji za razne doprinose iz oblasti filmske industrije, a jedan od najvoljenjih italijanskih glumaca naše generacije, ovu značajanu nagradu posvetio je svojoj supruzi i to uputivši joj sledeće reči:
“Ja zaslužujem samo mačku, ne lava. Krila su tvoja, krila si mi dala ti. Ne mogu da posvetim ovu nagradu tebi, jer je ona već tvoja. Tokom ovih 40 godina, sve smo radili zajedno. Ako bih merio vreme to bih radio u odnosu na ono koje je bilo pre i ono sa tobom. Ovu nagradu možemo da delimo. Zapravo, ja ću da uzmem samo rep, sve ostalo je tvoje. Krila su tvoja, jer ako sam u bilo čemu uzleto to se dogodilo zahvaljujući tebi i tvom talentu kao glumici, te tvojoj ženstvenosti. Svetlu koje odašilješ”, izogvorio je Robero Benigni u dahu, dok su se suze u očima Nicolette Braschi, nazirale čak i ispod blago zatamnjenih naočara.
Prvo zajedničko iskustvo na filmu, par je imao u maestralnoj komediji iz 1994. pod nazivom The Monster, potom u trostruko Oskarom ovenčanim Life Is Beautiful – u kome talentovani umetnik potpisuje i režiju.
Tokom svoje više od četiri decenije duge karijere, 68-godišnji glumac sarađivao je sa nekim od najvećih režisera današnjice, poput Bernarda Bertolucci-ja, Federica Fellinija, Jima Jarmusch-a.
Iako priznat i poznat kao režiser i glumac, jedno od njegovih možda najpoznatijih umetničkih iskaza jeste recital Danteovog “Pakla” iz 2009. godine. Ukoliko niste imali priliku da čujete kako Roberto izgovara stihove Inferna (iz glave!) drago nam je što imamo privilegiju da vam otkrijemo ovo malo blago:
Tekst: Maja Bunčić
Foto: Profimedia
