Fotografija: Đorđe Arambašić
Od 22. avgusta Mali grad Smederevske tvrđave pretvara se u bioskop na otvorenom, s obzirom na to da se tamo održava šesto izdanje Međunarodnog filmskog festivala Dunav Film Fest, na kojem ćete, do 27. avgusta, biti u prilici da pogledate ostvarenja priznatih filmskih stvaraoca iz zemlje i sveta. Jedno od najiščekivanijih ostvarenja ove godine je film višestruko nagrađivanog Pavla Vućkovića, Zaštita pre svega, koji gledamo sutra, 26. avgusta, sa početkom u 20 časova.
U pitanju je moderna priča po scenariju Ivana Zekića koja prati dva mlada para (Marta Bogosavljević, Simonida Mandić, Strahinja Blažić i Aleksandar Ristoski) iz Beograda koji pokušavaju da započnu vezu u vreme korone. Oni žele da stupe u intimne odnose, ali ih sprečava to što nemaju odgovarajuću zaštitu, što ih i motiviše da krenu u potragu. Tokom večeri oni susreću sijaset izopačenih likova koji stoje na putu njihovoj sreći. O tome kako je nastajao njegov drugi dugometražni film (prvi je bio Panama, premijerno prikazan na Kanskom filmskom festiivalu), razgovaramo sa rediteljem.
Kada i kako se rodila ideja za film Zaštita pre svega?
Scenario za film je napisao Ivan Zekić, koji adaptirao za scenario svoju pozorišnu predstavu koja pisao za vreme korone i koja je odlično prošla kod publike. Iz tog razloga je Zeka dobio ideju da uspešnu predstavu pretvori i u
film.
Koliko dugo je nastajao film, od početne ideje do realizacije? Za prvi film vam je, kako ste rekli, trebalo nekoliko godina.
Ivan Zekić – Zeka me je pozvao da pročitam scenario prošlog leta. Od kada smo dobili potvrdu da su sredstva za film obezbeđena i da ćemo film raditi, do snimanja je prošlo oko dva meseca. Od snimanja u oktobru do fiinalizacije postprodukcije proteklo je 4 meseca. Ugrubo, mislim da je film rađen oko osam, devet meseci. Kao što sam rekao – ideja za priču je nastala dosta ranije, pre pisanja teksta za predstavu.
Kako ste odabrali glavne glumce?
Zeka i ja smo radili kasting zajedno. Kasting direktor je bila Sara Apostolović, koja je jako dobro osetila tekst i predlagala glumce. Kasting koji smo Zeka i ja radili mi je mnogo pomogao da naučim dosta o celom procesu. Zeka je takođe i glumac i sa njim sam prošao proces kastinga posmatrajući ga i kroz vizuru reditelja i kroz vizuru glumca i kroz vizuru scenariste – bilo je to dragoceno iskustvo.
Vi ste neko za koga slobodno možemo da kažemo da se odomaćio u Kanu, s obzirom na to da ste tamo “gostovali” tri puta. Šta ima Kanski filmski festival, a nemaju domaći, i obrnuto?
Kanski filmski festival je verovatno najveći filmski festival na svetu, sa najviše gostiju, novinara, glamura i naravno sa najboljim izborom filmova. Ne bih mogao da pronađem nešto čega tamo nema. Kod domaćih festivala, kao i kod manjih stranih filmskih festivala, ima manje gostiju koji su stoga upućeni jedni na druge, pa samim tim se nekad sklope bolja poznanstva.
Film Zaštita pre svega premijerno je prikazan na Paliću, a publika će uskoro moći da ga pogleda i na Dunav Film Festu u Smederevu – kakve utiske nosite sa Palića?
Vrlo sam srećan što je film prikazan na Paliću. To je festival okrenut pretežno artouse filmovima, pa mi je veliki kompliment što je naš prvenstveno komercijalno orijentisan film prepoznat tamo. Na Paliću sam bio samo poslednje veče i odlično sam se proveo. Na žalost zbog oluje premijera je bila prebačena sa velike scene u manji bioskop što je uticalo na to da bude znatno manje publike. Međutim, ljudi su odlično reagovali. Baš volim Palićki festival.
U toku je štrajk glumaca i scenarista u Holivudu, zbog nejednake raspodele profita i upotrebe veštačke inteligencije na štetu glumaca. Šta mislite o tome, kakav odnos imate prema tome i gde smo mi (stvaraoci i publika) u svemu tome?
Pojava veštačke inteligencije me je zatekla nespremnog, verovatno sve nas. Poslednja dva meseca polako sagledavam sve pozitivne i negativne strane ove neumitne promene koja će ostaviti ogroman trag na čovečanstvo. Što se tiče štrajka scenarista, nisam dovoljno pratio događaje da bih sudio o tome, samo mi deluje da veštačaka inteligencija, makar u nekoj bliskoj budućnosti, neće moći da zameni ljudsku kreativnost.
Pretpostavljam da je u eri streaming servisa uzbudljivo režirati serije. Koje biste nam preporučili za gledanje?
Black Mirror, Mindhunters, Chernobyl, The Returned, The X files, Twin Peaks, True Detective.
I za kraj, Barbie ili Oppenheimer?
Oba. Međutim, ne stižem da pogledam ni jedan, ni drugi, jer sam u sred neposrednih priprema za snimanje mog sledećeg filma – Mraz. Snimanje počinje početkom septembra.
Razgovarala: J. M.
Fotografije: Đorđe Arambašić, Profimedia, Promo
