U kasnim 1960-im, Renault, jedan od najprestižnijih francuskih proizvođača automobila, pokrenuo je jedinstven i vizionarski projekat koji je spojio svet industrije sa svetom umetnosti. Pod vodstvom dalekovidnog predsednika i generalnog direktora Pierre Dreyfus-a, kompanija je otvorila svoja vrata za umetnike poput Arman-a, Jean Dubuffet-a i Victor Vasarely-a, pozivajući ih da stvaraju dela inspirisana interakcijom sa Renault-ovim inženjerima i fabrikama. Tako je nastala kolekcija koja je obuhvatila oko 550 umetničkih dela, od kojih će se 33 naći na aukciji u Parizu u junu.
Ova inicijativa nije bila samo o prikupljanju umetničkih dela radi investicije ili brendiranja. Cilj je bio daleko ambiciozniji: umetnici su pozivani da provedu vreme u Renault-ovim prostorima, da se inspirišu tehnologijom i industrijskim procesima, te da kroz svoje radove prikažu sinergiju umetnosti i inženjeringa. Ovaj inovativni pristup ne samo da je obogatio Renault-ovu korporativnu kulturu, već je i postavio temelje za jedinstvenu umetničku kolekciju koja je postala simbol kreativne moći i tehnološkog napretka.
Nakon turbulentnih godina, uključujući naftnu krizu i promene u menadžmentu, projekat je ponovo oživeo 1996. godine pod vođstvom istoričarke umetnosti Ann Hindry, koja je uspela da revitalizuje i modernizuje ovu kolekciju. Danas, Renault-ova umetnička kolekcija ne samo da svedoči o bogatoj istoriji saradnje umetnosti i industrije, već i inspiriše nove generacije da istraže mogućnosti kreativnog izražavanja u svetu tehnologije.
Ovaj tekst predstavlja priču o tome kako je Renault, kroz jedinstven spoj umetnosti i inženjeringa, postao ne samo lider u automobilskoj industriji, već i pokretačka snaga u svetu umetnosti.
Arman
Prvi umetnik pozvan da učestvuje bio je Arman (1928-2005). Francuski umetnik je bio osnivač grupe Nouveau Réalisme, koja je napadala lirizam apstraktnog ekspresionizma kroz kolaž i asamblaž, često radeći sa svakodnevnim, pronađenim objektima. Farovi, baterije i kočioni jastučići sa proizvodne linije Renault-a integrisani su u više od 100 Arman-ovih skulptura Akumulacije. Dvadesetak ih je kupljeno za stalnu kolekciju proizvođača automobila i izloženo po raznim zgradama kompanije. Ostatak je Arman zadržao.
Victor Vasarely
Još jedan rani učesnik bio je Victor Vasarely (1906-1997), mađarsko-francuski grafički dizajner koji je predvodio Op Art pokret 1950-ih. Vasarely je bio opisan kao matematički šablonista, a njegovo interesovanje za masovnu proizvodnju, industrijske tehnologije i futuristički dizajn savršeno se uklapalo u duh Renault-a. Više od 40 dela nastalo je iz dijaloga između umetnika i proizvođača.
Možda je najveće bilo ogromno, jednobojno, V-oblika skulptura koja je stajala pored francuskog autoputa — mesto koje je Vasarely opisao kao „srećan brak prirodnih i veštačkih pejzaža“. Po savetu Renault-ove laboratorije za boje, konstruisao je komade od emajliranog lima — idealnog materijala zbog svojih svojstava otpornosti na vremenske uslove.
1972. godine, Dreyfus je takođe zatražio od Vasarely-a da redizajnira logo kompanije. Uz pomoć svog sina, Yvaral-a (Jean-Pierre Vasarely) osmislio je sada već ikonični romb, koristeći linije različitih debljina kako bi mu dao izgled reljefne modelacije.
Jean Dubuffet
Verovatno najpoznatiji umetnik koji je posetio Renault bio je Jean Dubuffet. Pionir Art Brut-a, koji je zagovarao „instinkt, strast, raspoloženje, nasilje i ludilo“ nasuprot akademizmu, francuski umetnik je već stekao slavu svojim Hourloupe delima — serijom koja je počela kao črčkarije napravljene hemijskom olovkom dok je bio na telefonu, a kasnije postala najprepoznatljivija dela njegovog opusa.
1967. godine stvorio je Le Mur Bleu, zid sastavljen od 19 polistirenskih Hourloupe modula; zatim je 1973. godine kompanija naručila Salon d’été, čitavo Hourloupe skulpturalno okruženje koje pokriva 2.000 kvadratnih metara, kompletno sa stolicama, klupama i drvećem smeštenim oko bazena, namenjeno kao prostor za relaksaciju u okviru sedišta Renault-a.
Pored dela Dubuffet-a, Vasarely-a i Arman-a, tu su bila i dela venecuelanskog kinetičkog umetnika Jesús Rafael Soto-a, koji je redizajnirao Renault-ove predvorje; španskog slikara Antoni Tàpies-a, zagovornika Art Informel-a čiju je izložbu iz 1983. godine u opatiji Sénanque sponzorisao Renault; američkog umetnika Robert Rauschenberg-a, koji je 1984. godine stvorio seriju sitotisaka Renault Paper Works sa fotografijama iz arhive kompanije; i Jean Tinguely-a, švajcarskog skulptora sa strašću za auto-trkama, koji je 1984. godine sarađivao na skulpturi Pit-Stop, napravljenoj od delova automobila koji su učestvovali u Renault-ovoj Formula 1 kampanji iz 1983. godine.
Foto: Profimedia
Tekst: Natalija Kunić
