Bolje od odmora: Pet knjiga koje vas vode na fantastična putovanja

Ako želite da putujete bez prtljaga i avionske karte, ovog leta uronite u (n)ove naslove.

Sezona letnjih odmora je počela, a sa njom su krenule i preporuke “plažne literature”. Pomalo pežorativna sintagma oslikava stanje uma kakvo najčešće ima prosečni čitalac kad ide na odmor – dok se izležava na plaži ili ispija koktel u baru, on uglavnom ne želi da se zamara “teškom literaturom”, koja obično podrazumeva štivo edukativnog karaktera ili romane sa socijalnom tematikom, zeznutim zapletima i neobičnim likovima, dela filozofskog karaktera, ne daj bože fantastiku, već “daj samo nešto što je lagano”.

Sasvim je u redu da zauvek sami birate šta ćete čitati i u kojoj meri želite da angažujete svoje moždane vijuge, pa ako vas zanimaju letnji naslovi “za odmaranje mozga od svakodnevnih aktivnosti”, obiđite obližnju knjižaru – tokom leta “plažni naslovi” su najčešće na akciji i nalaze se na top listama čitanosti.

Kako je mnogo onih koji tokom godine ne stižu da čitaju kvalitetno štivo, pa im odmor služi kao idealna prilika da nadoknade propušteno, predlažemo listu knjiga koju biste mogli da uzmete u obzir kad se pakujete za more ili, još bolje, da ih čitate ako nigde ne putujete jer će vas, sasvim sigurno, odvesti na neka daleka i lepa, ili možda manje lepa ali korisna, putovanja. Ovo nisu nužno road-trip avanture poput dobro poznatih romana kao što su Kerouacov “Na putu”, “Plaža” Alexa Garlanda ili mnogo romantičniji “Jedi moli voli” od Elisabeth Gilbert, ali jesu knjige o putovanjima, ponajviše o onim koja će vas naterati da, pre nego u more, zaronite u sebe.  

Peter Handke, Kradljivica voća

Knjiga koju je pisac nazvao “poslednjim epom” i za koju je 2019. dobio Nobelovu nagradu za književnost, započinje ubodom pčele u pripovedačevu nogu. To je za njega znak da mora krenuti na put. Vreme je da napusti Ničiji zaliv, kuću u blizini Pariza, i zaputi se ka gotovo nenaseljenom regionu Pikardiji u potrazi za kradljivicom voća. Devojka – neuhvatljiv lik, polužena, polufantazam – krenula je tamo sa određenom namerom: da pronađe svoju majku. Sledi živopisno, ali snoliko istraživanje topografije, kako fizičkog tako i duševnog prostora, koje iscrtava prolazak kradljivice voća preko pograničnih područja Francuske. Svaki slučajni susret – sa čovekom koji juri kroz šiblje u potrazi za svojom izgubljenom mačkom, sa dostavljačem pice koji ostavlja svoj skuter da bi joj postao saputnik na jedan dan, otkriva drugačiju stranu junakinje u maniru kubističkog portreta. Putovanje kradljivce voća i pripovedačevo se na kraju preklapaju, stapaju, preslikavaju u niz avantura, susreta sa ljudima i životinjama, šokova usled kontakta sa netaknutom prirodom, a sve kulminira velikom proslavom. U prozi nenadmašne preciznosti, Handke uzdiže svakodnevni život do epskih razmera, slaveći lutanje koje je samo sebi svrha, sva ona skretanja sa puta koja daju neočekivane poglede i darove, poput voća ukradenog iz tuđih bašti.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Laguna (@laguna_knjige)

Sandra Newman, Nebesa

Roman Sandre Newman neobičan je spoj istorijske fikcije, fantastike o putovanju kroz vreme i ljubavne priče. Kejt i Ben se zaljubljuju u Njujorku 2000. godine, u svetu bez siromaštva i zagađenja, u kome Džordž Buš mlađi nije pobedio na izborima. Kejt se, međutim, u snu prenosi u prošlost, gde živi kao Emilija, ljubavnica plemića u elizabetanskoj Engleskoj. Svaki put kad Emilija promeni nešto u prošlosti, Kejt se budi u drugačijoj sadašnjosti. I svaka sadašnjost gora je od prethodne, zapravo – i to je ono što nas najviše boli – svaki put kad se probudi, sadašnjost sve više liči na našu, a ona je jedina koja se seća boljeg sveta. Ben, koji spava i budi se kao Ben u sadašnjosti koju prepoznaje, pokušava da objasni da je tako oduvek bilo i pita se da li žena koju voli gubi razum. Kejt je primorana da prihvati novu stvarnost, klimatske promene, ratove, tragedije i otuđenost.

Želimir Periš, Mladenka Kostonoga

Ovo je više priča o izgnanstvu nego o putovanju, ali ako vas zanima raskošna književnost nastala na našim prostorima, morate da kušate Želimirovu knjigu.

U vreme kada se ženama oduzima pravo da odlučuju o svom telu, kada se žene pokušavaju potčiniti i svesti na mašine za rađanje, Mladenka kostonoga zadarskog pisca Želimira Periša slavi žene, buntovnice, pobunu i prkos. Ovo je epska priča o životu navodne veštice Gile iz 19. veka, koju Periš nelinearno propoveda. U priči o ženi koja je ismevala sveštenstvo i vlast dok je lečila, negovala i štitila druge, pre svega žene, a koja je zbog svog drugačijeg izgleda, shvatanja i otvorenosti bila meta progona uskogrudih licemera, Periš opisuje zadrt, okrutan, naizgled bogobojažljiv svet pun predrasuda koji, iako dva veka dalek, deluje jezovito blisko i odražava savremene probleme. Poigravajući se slovenskom mitologijom i istorijskim činjenicama, Želimir kombinuje različite žanrove i dijalekte, i gradi upečatljivu i istovremeno beskrajno zabavnu postmodernističku mozaičnu strukturu. Mimo sve intertekstualnosti i metafikcije koju savršeno tka s deseteračkim epom, Mladenka kostonoga je potresan prikaz položaja žene, majčinstva i nepravde. 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Bookastore (@bookastore)

Emmanuel Carrère, Joga

Ovo je maestralno delo o borbi s ličnim mrakom.

– Imam jedno ubeđenje, samo jedno, kad je književnost u pitanju, to jest književnost kako se ja njome bavim – tu se ne laže, piše Carrère.

Ogoljeno iskren, pisac u Jogi govori o svom silasku u pakao depresije, ali i o terorizmu, migrantskoj krizi, književnosti, muzici, prijateljstvu i emotivnim vezama. I da, i o jogi, kojom se bavi trideset godina. Prvobitna Karerova ideja i jeste bila da napiše malu, veselu knjigu o jogi, jer je mislio da je pobedio svoje demone. Međutim, oni su se vratili snažniji nego ikada – dijagnostikovan mu je bipolarni poremećaj i Karer je hospitalizovan. Uprkos tamnim tonovima, Joga je jedna od onih dragocenih knjiga koje nas teraju da razmislimo o našim načelima, da cenimo trenutke čiste radosti i, na kraju, da slavimo život.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Ana Blanuša (@renesansna)

Alain de Botton, Umetnost putovanja

I za kraj – jedna od najlepših knjiga o putovanjima ikad napisanih. Ovo je pogled jednog filozoga na putovanja i o tome zašto putujemo. De Botton, brutalno iskren, otkriva istine koje često ne želimo da vidimo ili u koje ne želimo da poverujemo. Sve one fantazije koje imamo i koje često mogu biti bolje od onoga što nas čeka kada dođemo na neku destinaciju. On je neverovatno strastven kada opisuje svakodnevne trenutke putovanja, koji nam često ostaju u lepom pamćenju. I tu se ne radi se samo o trenucima veličine – svaki mali element deo je celokupnog iskustva.

Tekst: Jelena M. 

Fotografije: Pexels, Instagram 

 

Najnovije