15 knjiga koje volimo, a kritičari preziru!

Čini se da nije svaki hit naslov odobren i od strane književne kritike...

Da kritičari i publika ne sagledavaju dela istim očima, još jednom su nam dokazali književni eksperti prilično negativnim recenzijama za neke od najpopularnijih naslova današnjice. Romani koji su zauzeli prva mesta na listi bestselera Njujork tajmsa, kao i oni koji su bili inspiracija za višemilionske filmske produkcije, poput “Lovca u žitu” i “Velikog Getsbija” nisu naišli na odobravanje od strane kritičara.

“Dosadno”, “neuverljivo”, “glupo”, “obično”, “amaterski”… samo su neki od navoda koje su pojedini kritičari koristili pri opisivanju ovih dela.

Ovih 15 svetskih dela, koje su čitaoci zavoleli, kritičare ni malo nisu impresionirali.

1. „Sumrak saga“, Stefani Majer

Serijal za tinejdžere, koji je prenet i na filmsko platno – i to sa ogromnim uspehom, prati priču povučene devojke Bele i vampira Edvarda. Ovaj par pobija sve ustaljene norme o zabranjenoj ljubavi između dve nespojive vrste ljudi.

Ipak, kritičari tvrde da se radi o “precenjenom amaterskom pisanju”, kao i da knjiga podseća na “dnevnik mlade tinejdžerke prožet autorkinim izmišljenim znanjem o vampirima kako bi knjizi dodala blagu narativnu i seksualnu napetost”. Kritičar “Gardijana” protagoniste knjige nazvao je „tupsonima sa harizmom kuvanog krompira“.

2. „Pedeset nijansi“, E L Džejms

Roman koji je brzinom svetlosti doživeo svoju popularnost, i za koji je, takođe, urađena ekranizacija. Harizmatičan biznismen Kristijan Grej zavodi devicu Anu i pretvara senzualnu vezu u ljubavnu priču.

Iako su se knjiga i film pretvorili u kulturni fenomen, kritičari se još jednom nisu oduševili. “Nije vam potrebno da pročitate ni 20 stranica kako bi shvatili da je Kristijan jedan egoistični, opsesivno-kompulsivni, užasni lovac koji žudi za gimnazijalkama“.

3. „Hari Poter i kamen mudrosti“, Dž. K. Rouling

Serijal koji je, kao najprofitabilnija franšiza u istoriji, rasprodat u 500 miliona kopija, kritičari smatraju kao “loše napisan”. Voljeni Hari Poter, koji ne prestaje da bude uzor deci ( pa i odraslima) širom sveta, nije baš tako omiljen među kritičarima.

“Gardijanove” recenzije o prvoj knjizi: „Pešački, negramatički prozni stil koji stvara glavobolju i osećaj propuštene prilike“. Dalje piše: „Njeni junaci, suprotno životu, svi crno-beli. Njena priča je predvidljiva, neizvesnost minimalna dok je svaka stranica prezasićena sentimentalnostima“.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Martina (@rawenclaw_magic)

4. „Češljugar“, Dona Tart

Roman koji je osvojio Pulcerovu nagradu za književnost, o trinaestogodišnjem dečaku kom se život menja iz korena, nakon što mu majka umire u terorističkom napadu, nije dotakao kritičare.

Kritičar “Njujorkera” izjavio je za knjigu da njen „ton, jezik i priča pripadaju dečjoj literaturi“. Dok drugi smatraju da se preterano služi klišeima, kao i da je u pitanju “obično smeće”.

5. „Lovac u žitu“, Dž. D. Selindžer

Roman koji je stekao veliku popularnost među srednjoškolicma, koji su se poistovetili sa tinejdžerskim buntom opisanim u delu, kritičari nazivaju “razočaravajućim”.  

„Čitalac će patiti od iritirajućeg osećaja da glavni junak nije toliko osetljiv i perspektivan kao što on ili njegov kreator misli da jeste“.

6. „Veliki Getsbi“, F. Skot Ficdžerald

Roman čuvenog Ficdžeralda sa atmosferom iz burnih 20-ih godina prošlog veka o usamljenom čoveku koji će učiniti apsolutno sve kako bi povratio  bivsu ljubav, kritičari smatraju da bi trebalo izuzeti iz njegovog opusa.

Nazvana je “nevažnom”, “bolno usiljenom”, kao i da pisac ulaže „zadivljujući napor da bude ironičan“.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Emily Banks (@emilynbanks)

7. „Na putu“, Džek Keruak

Večiti klasik, koji i nakon 60  godina od objavljivanja ne prestaje da oduševljava čitaoce, omiljeno je štivo među mnogim Amerikancima.

Međuti, kritičari, još jednom nisu imali ništa lepo da kažu. Njujork tajms smatra da knjiga „ne predstavlja toliko roman koliko dugačku pošalicu nadahnutu takozvanom bit generacijom, i predstavlja primer kako pojedina najoriginalnija dela stvorena u ovoj zemlji treba da zavise od bizarnosti i neobičnosti za svoje stvaralačke podsticaje.“

8. „Iščezla“, Džilijen Flin

Bestseler, koji je i ekranizovan, sa Ben Aflekom u glavnoj ulozi, kritičarima se ni malo nije dopao. Kritičarka iz “Book foruma” istakla je: „Iritirajuća je upravo koliko sam to i očekivala, sa pregršt sladunjavo duhovitim, popkulturnim uvrnutim glasovima koji se promaljaju iz likova izgrađenim na mnoštvu referenci i pohvalnih podražavanja.”

9. „Da Vinčijev kod“, Den Braun

Kontroverzna knjiga, koja prati glavnog junaka u pokušaju da razreši viševekovnu zagonetku, izazvala je Katoličku crkvu i Vatikan na bojkot, zbog priče o Isusu Hristu. Kritičari su dodatno ocrnili roman ukazujući na loš stil pisanja. BBC ga je ocenio kao „bukvalno jednak umetnikovom slikanju po brojevima, koji nije u stanju da nacrta ni običnu liniju“. “Gardijan” je naveo da knjiga predstavlja „iritantnu besmislicu na 450 strana.“

10. „Mali život“, Hanja Janagihara

“Veliki gej roman” kritičari dovode u pitanje da li se zapravo radi o književnom delu. Priča prati grupu mladića koji se sreću na koledžu i njihovom “ulasku” u svet odraslih. „Zlostavljanje kojem podležu Janagiharini junaci nije neophodno ne samo sa ljudskog stanovišta već i od umetnika“ smatra jedan od kritičara i dodaje: „Janagiharin roman mnoge obmanuo zbunjujućim bolom i ekstazom, zadovoljstvom i patnjom“.

11. „Sloboda“, Džonatan Frenzen

Pisac koji se smatra “velikim američkim romansijerom”, u ovom delu dotakao se teme o braku, ljubavi i srednjovečnosti. „Spomenik beznačajnosti na 576 strana“,ocenio ga je kritičar Atlantika, te dodao da je „jedini rezultat – dosada.“

12. „Sluškinjina priča“, Margaret Atvud

Knjiga je objavljena još davne 1986.godine, ali ponovo je u fokusu interesovanja, zahvaljujući nagrađivanoj seriji po čijoj priči je snimljena. Smeštena u svet u kojem su žene bez prava, roman je zapravo upozoravajuća priča i strahovit simbol šta se može desiti pod pogrešnim vođstvom.

Kritičari se, ipak, ne slazu sa publikom. Smatraju da je „nemoćna da uplaši“, “obična”, kao i “neoprostiva”.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Raya (@the_book_tale)

13. „Klanica pet“, Kurt Vonegat

Delo koje se smatra prekretnicom američke književnosti, pripoveda naučnofantastičnu priču o putovanju vanzemaljca-vojnika u rat.

Njujorker je opisao knjigu kao „kratku, monotonih rečenica“ kojoj je „promišljena jednostavnost podjednako opasna kao i veliki stil“ i da „Vonegat povremeno proklizava u besmislenost“.

14. „Igre gladi“, Suzan Kolins

Još jedan roman koji je svoju popularnost stekao među tinejdžerima, nije dobio baš sjajne pohvale od kritičara. „Knjiga toliko predvidljiva, dosadna i prepuna pogrešnih zagonetki. Na žalost, ne vidim ni jedan jedini razlog zbog kojeg bih je preporučio”, izjavio je kritičar Gardijana.

15. „Devojka sa tetovažom zmaja“, Stig Lašon

Uspeh knjige, kao I filma koji je urađen po ovoj priči, nije dotakao kritičare. Njujork tajms ga je nazvao „neuverljivim“ i rekao da neće „osvojiti nijednu nagradu za karakterizaciju“.

Foto: Pexels, Instagram

 

Najnovije