Svetski priznati jazz muzičar i virtuoz, Vasil Hadžimanov sa svojim Vasil Hadžimanov Bandom donosi nam najnoviju muzičku avanturu koja obećava da će nas preplaviti notama, ritmovima i emocijama. Ova izuzetna grupa muzičara već dugi niz godina oduševljava publiku širom sveta svojim jedinstvenim zvukom i energijom, a njihov novi album ponovo nam donosi zanimljive muzičke goste, inovativne aranžmane, autentičnu zvučnu estetiku i, kao i do sada, kreativne eksperimente sa različitim muzičkim stilovima i ritmovima. Sa Vasilom smo razgovarali o najnovijem albumu, koji je nedavno ugledao svetlos dana.
Nedavno je izašao vaš osmi po redu studijski album pod nazivom Keyf. Šta ga razlikuje od prethodnih?
Album Kafe je 8 po redu, a muzika je upravo takva kao što to sama reč kaže keyf ili ćejf. Kod nas se ta reč odnosi na nešto što se radi sa uživanjem, na plezir, personalni gušt. Cela muzika na albumu je obojena lepom emocijom, nije pretenciozna, nije komplikovana već je muzika za srce i dušu. Na albumu su svirali ljudi sa kojima ja dugo godina sarađujem i to su moji veliki prijatelji i članovi porodice.
Jazz je žanr koji se konstantno razvija. Kako se prilagođavate promenama i kako one utiču na vas?
Ja volim promene u muzici, i nadam da ceo moj opus to i pokazuje. Ne mogu da stojim u mestu, ne mogu da sviram jedan te isti sistem muzike, volim da sarađujem sa najražličitijim muzičarima i umetnicima. Jedva čekam da se promena desi i stavi me u neku situaciju u kojoj do sada nisam bio. Mislim da i ovaj album stremi ka tome da se razlikuje od prethodnih sedam i da ima svoju priču. Koliko god da je i dalje isti bend u pitanju, jer mi moramo ostati dosledni svom zvuku i stilu, ipak sviramo kompozicije koje do tada nismo tretirali na taj način.
Jazz je jezik koji prevazilazi granice i kulture. Šta za vas predstavlja interakcija sa muzičarima i publikom iz različitih delova sveta?
Cela poenta mog stvaranja u muzici jeste ta interakcija sa drugim ljudima jer, i ako nastupam i sam na svojim solo klavirskim koncertima, mnogo više i češće radim sa drugim muzičarima. Da li je to moj bend ili su to neki drugi izvođači koji se bave jazz muzikom ili nekom drugom vrstom muzike, a svirao sam i pop, etno, rock, elektronsku muziku a komponujem i muziku za film – jedna reč je zajednička i to je muzika. Dokle god ima kreativnosti i mašte, hrabrosti da se desi ili pokuša da se desi nešto što se do sada nije desilo, ja sam prvi u redu da učestvujem u takvim ekperimentima. Jako je važno sa kim to radiš i koliko su ti ljudi takođe otvoreni i spremni za takve stvari, ali kad se pogodi prava ekipa tu nastaje nešto magično i čarobno što je rečima zapravo i nemoguće opisati.
Jazz ansambli često zahtevaju duboku međusobnu sinhronizaciju i komunikaciju medju članovima. Kako razvijate ovu harmoniju u svom ansamblu?
Najvažnija stvar u muzici koja podrazumeva ovoliko improvizacije i interakcije između muzičara jeste ko su zapravo ti ljudi sa kojima deliš binu. Postoje sjajni muzičari koji su fenomenalni u nekim drugim muzičkim žanrovima ali koji se jednostavno ne snalaze u ovakvoj vrsti komunikacije. U pitanju je stvaranje na licu mesta nečega gotovo od nule, kada refleksi i senzori koje svako od nas ima moraju da budu savršeno nabaždareni da bi prepoznali šta se zapravo dešava u tom datom trenutku, da reagujemo na to instat i od toga napravimo nešto što se zove zove dobra muzika. Ti ljudi koji su na sceni bitno je da imaju te sposobnosti ponaosob, a u ovom bendu je još jedna stvar bitna a to je poznavanje muzičkih stilova sa kojima se mi sve vreme igramo, da to ne zvuči naivno i amaterski sklepano već da ima smisla kompozicijski, aranžmanski i svirački. Sve su to parametri koji moraju da se ispune da bi ovo što mi radimo bilo na najvećem mogućem nivou.
Da li po vama jazz muzika ima potencijal da inspiriše promene u kulturi i društvu? Možete li nam navesti primere kada ste videli moć muzike u akciji?
Muzika kao i bilo koja druga umetnost ima moć da promeni pojedinca ili grupu ljudi. Potrebno je budete dovoljno otvoreni i spremni da primite poruke koje umetnost šalje. Imamo mnogo primera da nakon što smo čuli neku pesmu, pogledali film ili pročitali knjigu da nam se desilo nešto po prvi put, da smo počeli da razmišljamo o nekim stvarima o kojima pre toga nismo razmišljali, da smo razumeli nekoga bolje ili prepoznali neke emocije koje su do tada bile uspavane. Nažalost, u našem društvu, svedočimo konstantnom unižavanju kulture i umetnosti stavljanjem na poslednje mesto kada su budžeti za finansiranje kulture u pitanju. To je stravična greška jer naše biće je željno toga. Umetnost i kultura utiču i na pojedinca i na celu naciju ako se tretiraju na pravi način, ako se plasiraju i ako se razmišlja o tome kao o jednoj veoma bitnoj stvari za ljudsku civilizaciju.
Promocija novog albuma je u jeku. Gde ste nastupali i kakvi su vam planovi?
Iza nas je promocija u Zagrebu pošto je Croatia Record izdala ovaj album, i prošlo je sjajno, zatim svirali smo na etno festivalu u Pančevu, a očekuje nas niz koncerata u regionu i Balkanu. Pored Miroslava Toverca i Viktora Filipovskog, uz nove članove Ratka Dautovskog perkusionistu iz Skoplja i Rastka Obradovića saksofonistu, ova petorka će sada da se pokazuje na raznim scenama širom balkana.
Razgovarala: Milena Kitić
Fotografije:
