Ovog meseca u beogradskim galerijama i muzejima biće otvoreno nekoliko izložbi, a osim njih, predstavljamo i već aktuelne postavke koje obavezno treba da vidite, a koje se dešavaju tokom ovog meseca i u aprilu.
Galerija Novembar, A(r)tlantida
Izložba je otvorena do 13. marta. Na njoj su predstavljeni radovi deset autora i autroki, a različite medijume i pristupe objedinjuje tema odnosa prema prirodi, promišljanja ekološke krize, zamišljanja moguće budućnosti čoveka, kao i poziciju i osećanja umetnika u pogledu ovih tema. Publika će videti kako na ove teme razmišljaju Nina Ivanović, Marija Avramović, Adrijenn Ujhazi, Milija Čpajak, Anastasija Pavić, Dunja Đolović, Marina Milanović, Kemil Bekteši, Nebojša Yamasaki Vukelić i Lazar Stojić. Možete posetiti galeriju svaki dan, sem ponedeljkom, od 12-20h, subotom od 10-18h, a nedeljom od 10-14h.
Dunja Đolović, Arcadia
Galerija U-10, Razrešenje u nepoznatim vodama
Izložbu “Razrešenje u nepoznatim vodama” možete pogledati do 19. marta. Ona istražuje moguća rešenja u vezi sa našim univerzalnim potrebama i nastoji da ponudi novu viziju budućnosti na određen, senzualan način koji prilazi liniji futurizama. Začetak projekta je bila samostalna izložba koju je Lili Ag predstavila u leto 2021. godine. Koncept je proizašao iz Google Earth slike Sibirskog mora, gde se zamagljena, tamna tačka pojavljuje usred plavetnila. Razmišljanje o ovom misterioznom, potpuno skrivenom mestu na našoj planeti, pruža nam moguću implementaciju nove utopije na ovom ostrvu. Ag, zajedno sa Veronikom Romhani (takođe poznatom i kao Nimova Projeckt), ispituje slojeve ove utopije da bi saznala kako se teorijski, istorijski, geografski i drugi apstraktni slojevi mogu pretopiti jedan u drugi – slično vodi koja zapljuskuje peščanu obalu, formirajući prelaz između tečnog i čvrstog stanja – strukturirajući novu vrstu suptilne, postojane imaginacije. (…) Saradnja Lili Ag i Veronike Romhani proizilazi iz sličnih interesovanja, i njihova istraživanja se fokusiraju na prošle neostvarene utopije i sadašnje kritičke predloge za restrukturiranje modernog društva. Prvi korak njihove saradnje je izložba u U10, sastavljena od uglavnom zajednički kreiranih multimedijalnih prostorno-specifičnih instalacija koje gledaocu pružaju uvid u istraživanje i maštu dve umetnice. Radno vreme galerije je od utorka do subote, od 12 do 20 časova.
Lili Ag
Galerija Podroom, InFLUenca 2
Projekat InFLUenca zamišljen je kao dugoročna saradnja između profesora i studenata sa Odseka za Nove medije FLU i galerije Podroom Kulturnog centra Beograda. Saradnja se ogleda u projektovanom nizu bijenalnih izložbi, koje predstavljaju pregled umetničkih i pedagoških praksi na Odseku za Nove medije na Fakultetu likovnih umetonsti u Beogradu, prema izboru nastavnika Zorana Todorovića i Vladimira Nikolića, a ove godine i Vladana Jolera, profesora na Odseku Novi likovni mediji na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Izložbom se obuhvataju radovi studenata od prve godine osnovnih do završne godine master studija. Na ovogodišnjem, drugom izdanju InFLUenca biće predstavljeno 16 radova studenata svih godina i nivoa studija nastali u protekle dve godine. Izlagači: Bogdan Pađen, Veljko Stanojević i Lola Petrović, Viktor Cvejić, Danilo Bursać, Dea Džanković, Jovana Simanić, Katarina Babarogić, Lila Jezdović, Luka Joksimović, Milica Bilanović, Mina Jovović, Pavle Banović i Vanja Žunić, Robin Kozle, Sofija Milošević, Tijana Petrović. Kustosi su Zoran Todorović, Vladimir Nikolić i Vladan Joler. Izložbu možete pogledati do 4. aprila.
Sofija Milošević
Galerija Artget, Odd Time
Izložbom fotografija Odd Time Mirjane Vrbaški završava se 20. jubilarana sezona Galerije Artget, u kojoj su umetnički direktori i direktorke Galerije u prethodnoj deceniji sa po jednom selektovanom izložbom re-mapirali domaću scenu. Mirjanu Vrbaški predstavlja Aleksandar Kostić, umetnički direktor Galerije Artget u 2020. godini. Kolekciju imenovanu Odd Time čine dve serije slika. Verses of Emptiness (Stihovi praznine) su portreti žena, a 7/8 su pejzaži. Mirjana Vrbaški je srpsko-kanadska vizuelna umetnica. Diplomirala je književnost u Kanadi, a zatim se okrenula fotografiji i diplomirala na Kraljevskoj akademiji umetnosti u Hagu. Učestvovala je na brojnim međunarodnim izložbama, a njeni radovi se nalaze u svetskim privatnim i javnim kolekcijama. Izložbu možete pogledati do sedmog aprila.
Mirjana Vrbaški, Odd Time
Likovna galerija KC, PEPA I TAČKA!
Umetnik Nikola Velicki se za motiv Pepe Praseta opredelio intuitivno, neopterećen značenjskim učitavanjima i iščitavanjima, ali dopuštajući da se ona slobodno i spontano pletu. Pepa se ukazala kao pogodan poligon za stilske vežbe, okvir koji mu je omogućio da se znalački poigrava različitim grafičkim i crtačkim postupcima. Pratimo na koji se način jedna istaknuta figura dečijeg sveta, emancipuje od svog domicilnog okvira, nastavljajući svoj život u široj kulturološkoj sferi, postajući pop-ikona, znak vremena. Bez obzira na tehniku izvedbe, Velicki je uvek opredeljen za širok, snažan potez, ekspresivan gest, plošnost, za monumentalni format, što jesu dominantne odlike njegovog sveukupnog opusa. Njegovo celokupno stvaralaštvo, kao i ciklus nadahnut Pepom Prasetom, odlikuje osvešćena infantilnost, igra, humor, poznavanje i poštovanje tradicionalnih grafičkih i likovnih tehnika i veština, otvorenost ka eksperimentu, kao i stvaralački duh kojeg bi mogli da označimo kao urbani primitivizam. Nikola Velicki rođen je 1983. u Nišu. Diplomirao je na FLU u Beogradu 2008, doktorirao 2017. na istom fakultetu kod profesora Vladimira Veljaševića, član je ULUS-a i zaposlen je na Fakultetu likovnih umetnosti, kao asistent na grafičkom odseku. Priredio je 20 samostalnih izložbi i preko 90 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
Nikola Velicki
Jugoslovenska kinoteka, Soja Jovanović – Snovi u boji
Jugoslovenska kinoteka obeležava stogodišnjicu rođenja Sofije Soje Jovanović (1922–2002), prve srpske rediteljke dugometražnih igranih filmova, multimedijalnom izložbom Soja Jovanović – snovi u boji autorke Irine Kondić, kustosa Jugoslovenske kinoteke, koja je svečano otvorena 24. februara. Jubilej obeležava i digitalna restauracija popularne komedije Soje Jovanović Pop Ćira i pop Spira (1957), u okviru projekta A1 Kinoteka. Restaurisanu kopiju prvog srpskog filma u boji publika će moći da vidi 8. marta na dve projekcije u sali Makavejev, kao i na premijernoj projekciji onlajn na zvaničnoj FB stranici Jugoslovenske kinoteke. Osnovni deo izložbe u centralnom holu zdanja u Uzun Mirkovoj čini podsećanje na sve igrane filmove koje je Soja Jovanović režirala: Sumnjivo lice (1954), Pop Ćira i pop Spira (1957), Diližansa snova (1960), Dr (1962), Put oko sveta (1964), Orlovi rano lete (1966), Pusti snovi (1968) i Silom otac (1969). Prateća građa obuhvata plakate, fotografije, skice. Tu su i originalni kostimi iz filmova, dok posebnu atrakciju predstavlja umetnička instalacija visine devet metara koja spaja ilustracije Alekse Gajića s vremenskom linijom na kojoj je hronološki data biografija Soje Jovanović. Izložbu možete da pogledate do 8. marta.
Kinoteka – pozivnica za izložbu
Galerija – legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, Stvari vibrantne – stvari svečane
U depoima Muzeja savremene umetnosti čuvaju se, pored umetničkih dela koja su pohranjena u zbirkama, predmeti, beleške, izjave umetnika, fotografije, najrazličitiji dokazi i svedočanstva, resursi za razumevanje i čitanje umetnosti od vremena istorijskih avangardi do danas. Ovi materijali su u Muzej stizali kroz legate i poklone koje su Muzeju predavali sami umetnici ili članovi njihovih porodica. Uz umetnička dela, arhivski materijali i lični predmeti su dragoceni za istraživanje i nova saznavanja, za tumačenje poruka i priča koje su značajni pojedinci umetničkog i društvenog života imali da prenesu. Izložba se sastoji od niza zasebnih priča čiji se junaci ponekad susreću, putevi im se ukrštaju, nekada imaju uticaja jedni na druge, ali to nije uvek nužno. Neke od priča dešavaju se paralelno, u smislu prostora i vremena, dok druge grade sopstveni kontinuum. Sve priče povezuje jedna nit – predmetnost, odnos prema predmetu, relacije subjekat–objekat. Priče govore predmeti i lične stvari umetnika koji su bili aktivni u periodu istorijskih avangardi, poput Vana Bora, Milana Dedinca, Rastka Petrovića, Marka Ristića, kao i iz kasnijeg perioda šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, kada su svoje predmete koristili Leonid Šejka, Ivan Tabaković, Milica Zorić Čolaković, Miroljub Todorović. Kustosi izložbe su Senka Ristivojević i Miroslav Karić. Izložba traje do 25. aprila.
Leonid Šejka, Skladište, detalj, 1969. Legat Ane Čolak Antić/Fotografija: msub.rs
Tekst: Jelena M.
Fotografije: Promo/Naslovna fotografija: Leonid Šejka, Skladište, detalj, 1969. Legat Ane Čolak Antić msub.rs
