Slikarka i književnica Françoise Gilot, najpoznatija kao jedna od sedam velikih Picassovih ljubavi, koja je prošle godine u novembru napunila sto godina, dala je intevju za New York Times. Ekipa magazina posetila je umetnicu u njenom ateljeu na Menhetnu, a ona ih je dočekala obučena u jarko crveni kostim, objašnjavajući da crveno nosi kao neku vrstu zaštite i afirmacije svog jakog karaktera (“Crvena mi omogućava da se prikažem u svetlu u kom želim da me drugi vide“). Elegantna i i dalje lepa, nadahnuto je pričala o svom životu, uspehu, stilu, unutrašnjem svetu i naravno – Pikasu.
Ovog puta nije detaljno opisivala odnos sa velikim umetnikom, to je već učinila u knjizi “Život sa Picassom“, koju je napisala 1964. godine zajedno sa novinarom Carltonom Lakeom, a po tome je kasnije snimljen film “Preživeti Picassa“, sa Anthony Hopkinsom u glavnoj ulozi. Deset godina veze sa ekscentričnim umetnikom, koji je žene tretirao “kao boginje ili otirače“, nije bilo lako, ali je ona jedina koja se usudila da ga ostavi i i najverovatnije da će istoriji umetnosti, iako su njeni radovi izloženi u preko deset muzeja širom sveta i potražnja za njima je u konstantnom porastu, ostati upamćena po tome.
S obzirom na to da je do detalja opisala kako se Picasso ponašao prema njoj i svojim bivšim ljubavima, slikar je bio toliko ljut na Gilotovu, da joj knjigu, a ni odlazak, nije oprostio nikada. Mnoge žene sa kojima je bio u vezi su oboljevale od psihičkih bolesti ili su sebi oduzimale život, a poznato je i to da je, kada je upoznao Doru Maar, a već mu je bila dosadila Marie-Thérèse Walter, Picasso sredio da se dve žene sretnu kod njega u ateljeu. Kada je čuo da se njih dve tuku, okrutno je rekao – neka bolja pobedi, a kasnije je taj sukob opisivao kao jednu od najlepših stvari koje je doživeo u životu. Tu tuču je zabeležio i na platnu slikom “Birds in Cage“, na kojoj se crna golubica, Dora, tuče sa belom, Marie, i pobeđuje crna.
U velikom intervjuu za New York Times, Françoise je otkrila neke pojedinosti o svom životu. Prva je da je od malih nogu bila buntovnica, pobunivši se prvo protiv oca, koji joj je oduvek jasno stavljao do znanja da je umesto nje želeo sina. Uprkos tome što se plašila krvi i visine, terao ju je da se penje na najviše stene i skače sa njih, zbog čega je, smatra umetnica, već u osmoj godini očvrsla kao ličnost, što joj je kasnije pomoglo da se kao devojka udalji od buržoaskog vaspitanja i posveti boemskom načinu života. Već u 21. godini započinje život sa Picassom koji je tada imao 61 godinu i bio uveliko slavan. Veza je, sa usponima i padovima, uz konstantno prisustvo njegovih bivših žena koje su paradirale okolo, potrajala deset godina, a u njoj im se rodilo dvoje dece – sin Claudde i ćerka Paloma. Françoise je u svojim memoarima, opisujući velikog umetnika, napisala da je Picasso umeo da bude nežan, ali ponekad i veoma okrutan. Jednom prilikom joj je, prilikom žučne svađe, zapretio da će je zapaliti, priljubivši joj cigaretu uz lice.
– Bio je siguran da ću se povući, ali ja sam bila odlučna u nameri da mu ne pružim to zadovoljstvo, napisala je, a onda za NewYork Times objasnila svoju odluku: “Kad smo bile mlade, učili su nas da ćutimo, da je lakše osvojiti drugo mesto nego prvo. Govorite sebi da je to u redu, ali upravo nije. Važno je da naučimo da jasno kažemo šta je to što volimo i šta želimo“, izjavila je.
Napuštanje Picassa bilo je dug i mukotrpan proces koji je okončan 1953. Biografi su zapisali da je, kad je odlazila, Picasso za Gilotovom vikao “NIjedna žena ne napušta čoveka kao što sam ja”, da bi ona kasnije u svojoj knjizi rekla da je slikar bio njena najveća ljubav u životu, ali da je smogla snage da ode pre nego što je on uništi. “Čovek mora nešto da preduzme da zaštiti sebe. Ja jesam. Ostale nisu. Pogledajte šta im se dogodilo – držale su se moćnog minotaura i platile su žestoku cenu”, napisala je. Dve godine kasnije udala se za umetnika Luca Simona s kojim je dobila ćerku. Razveli su se 1962, da bi se 1970. udala za Jonasa Salka, koji je radio na razvijanju vakcine protiv dečje paralize. Taj brak je potrajao do njegove smrti 1995. godine.
Priredila: Jelena M.
Fotografije: Profimedia
