U Beogradskoj galeriji Kula u toku je izložba Odmor može da počne, mladog afirmisanog umetnika Miloša Ćosovića Deska. Kolekcija predstavlja seriju ručno rađenih crteža različitih formata, koji su nastali u period od 2017. do 2022. godine. Preispitujući fenomen odmora, umetnik nas ovom postavkom vešto uvodi u jedan utopijski, lepši svet, prikazujući bezbrižne portrete ljudi i životinja koji su smešteni u prirodnom i urbanom okruženju. Sa Deskom smo razgovarali o inspiraciji, slobodi, kao i o digitalnom okruženju i o tome šta nam ono danas pruža.
U kapitalističkom svetu u kome živimo za sve nas odmor znači beg iz realnosti u jedno novo, neiskvareno i ušuškano okruženje. Šta nam poručuješ poslednjom izložbom?
Postoji uvodni tekst na izložbi, koji je ispisan na zidu, on se završava rečenicom “Nije dovoljno znati o odmoru, on se mora praktikovati i usavršavati”. Tu se misli na bilo koji odmor i godišnji, a i posle radnog dana. Treba da znamo kako da napunimo baterije, da ne mislimo dvadeset četiri sata o obavezama, planovima i rasporedu. Inače, tekst je reaproprijacija Pohvale lenjosti poznatog hrvatskog (jugoslovenskog) umetnika Mladena Stilinovića, koji je veliki deo svog umetničkog opusa posvetio pitanju nerada tj. rada. Meni je on velika inspiracija i ovo je referenca na njega.
Sloboda je večita inspiracija. Šta ona za tebe predstavlja?
Jedan moj dobar prijatelj ume da kaže sloboda je najgora, misleći da ipak i to vreme treba da znamo da iskoristimo, da ne odemo u pogrešnom smeru, što se lako može desiti. Zbog toga je sloboda izazovna i zanimljiva tema.
Tvoji crteži predstavljaju scene koje su nastale u momentu, istinite su. Da li ti odsustvo promišljanja, stvaranje u trenutku olakšava?
Ima i tu promišljanja, samo što je vreme odlučivanja zbog momenta jako kratko – da li ću neku scenu da zabležim ili ne, ali vodim se instinktom. Ono što je najuzbudljivije jeste rezultat u kojem nema popravljanja, izmena, sve je iskreno tako kako je, i što se više vidi momenat – to je rad bolji. Ali pravljenje crteža je samo jedan deo umetničkog angažmana. Za vreme postavke izložbe, dosta radova je doživelo transformaciju – iz crteža u neki drugi medij – neon, na primer. Tako da su oni dok su na papiru – prva faza, a uživanje je promišljati kako ih dalje predstaviti.
Stvaraš u analognom i u digitalnom okruženju, neretko se formati i prepliću. Šta ti pruža digitalno okruženje?
Kad kažeš digitalno okruženje, to je dosta širok pojam, posebno danas sa pojavom novih formata (NFT-ja na primer). Ono može biti sve i svašta od web-sajta, VR-a, algoritama do Instagram storija. Za mene je uzbudljivo da umem da koristim neke od tih alata, na primer kodiranje, web dizajn… zato što i oni imaju svoje nesavršenosti, ograničenja, piksele, rezolucije, trajanja… Ali ono što digitalno okruženje ima kao prednost je dostupnost, (nažalost) lakše je kliknuti na link nego otići do galerije, knjižare… Ovo su samo neke od prednosti, odnosno mana digitalnog.
Kako se odlučuješ za medij putem koga komuniciraš?
Medij je poruka, rekao je Maršal Mekluan, razmišljam šta rad komunicira ako je u papiru i u kakvom je ramu (od čega je taj ram), a šta ako je video-format… Na ovoj izložbi nema digitalnog, sve je analogno, i baš to pravi atmosferu opuštenog vremena.
Planiraš li odmor?
Naravno, ali planiram odmor koji ne zahteva plan, već Go With The Flow.
Razgovarala: Mina Kitić
Foto: Nenad Vujanović
