Književnost je prostor gde se emocije, ideje i društvene promene prepliću u moćnoj igri reči. Književnice i spisateljice su kroz vekove oblikovale način na koji razumemo svet i jedni druge, pomerajući granice onoga što književnost može biti. Njihova dela su razbijala stereotipe, otvarala tabu teme i inspirisala generacije čitalaca širom sveta. Od klasika koji su oblikovali čitave epohe do savremenih romana koji osvetljavaju složena pitanja identiteta, pravde i slobode – ovo su knjige koje su napisale žene, a koje morate pročitati.
Orkanski visovi – Emily Brontë
Priča o Ketrin Earnshaw i Hitklifu nije samo ljubavni roman – to je snažna saga o strasti, osveti i društvenim klasama, smeštena među surove pejzaže jorkširskih močvara. Brontë je stvorila atmosferu ispunjenu tamnim romantizmom i psihološkom dubinom, dok njeni junaci ostaju zarobljeni između svojih emocija i društvenih stega. Ovo delo nije samo remek-delo gotičke književnosti – ono je i jedno od najsloženijih proučavanja ljudske prirode u literaturi.
Ubiti pticu rugalicu – Harper Lee
Naizgled jednostavna priča ispričana kroz oči devojčice, a zapravo snažna analiza rasizma, pravde i ljudske prirode. Kroz likove Skaut Finč i njenog oca, advokata Atikusa, Lee majstorski prikazuje borbu pojedinca protiv sistemske nepravde u američkom Jugu. Knjiga je jednako moćna i relevantna danas kao i kada je objavljena.
Gordost i predrasuda – Jane Austen
Elizabeta Benet i gospodin Darsi čine jedan od najpoznatijih književnih parova svih vremena. Austen kroz njihove nesporazume, predrasude i ljubav duhovito oslikava društvene norme Engleske s početka 19. veka. Ali, više od ljubavne priče, ovo je roman o ženskoj samostalnosti i borbi protiv društvenih očekivanja.
Midlmarč – George Eliot
Ovaj roman nije samo priča o provincijskom životu u Engleskoj, već i složena studija ljudskih ambicija, društvenih promena i sudara između idealizma i stvarnosti. Glavna junakinja, Doroteja Bruk, ostaje jedan od najsloženijih i najživopisnijih ženskih likova u književnosti, a Eliot majstorski istražuje teme ženskih prava i društvenih ograničenja.
Ka svetioniku – Virginia Woolf
Oslobađajući se tradicionalne narativne strukture, Woolf istražuje prirodu sećanja, umetnosti i prolaznosti života. Njena tehnika toka svesti omogućava čitaocu da uroni u složene unutrašnje svetove njenih likova, stvarajući jedan od najlepših i najfilozofskijih romana modernizma.
Jane Eyre – Charlotte Brontë
Roman prati život Džejn Eir, siroče koje zlostavljaju njeni rođaci i šalju je u sirotište. Kako raste, Džejn postaje guvernanta na Thornfild Hallu, gde se zaljubljuje u misterioznog i melanholičnog gospodina Ročestera. Međutim, ubrzo saznaje o mračnoj tajni iz njegovog prošlog života koja preti njihovoj budućnosti. Priča je duboko istraživanje samospoznaje žene i njene borbe za nezavisnost i ljubav u strogom viktorijanskom društvu.
Gospođa Dalovej – Virginia Woolf
Roman prati jedan dan u životu Klarise Dalovej, žene iz visokog društva u Engleskoj posle Prvog svetskog rata, dok se priprema za zabavu koju će organizovati te večeri. Tokom dana, sreće različite likove iz svoje prošlosti, uključujući bivšeg udvarača i ratnog veterana sa post-traumatskim stresom. Naracija skače kroz vreme i kroz umove različitih likova, istražujući teme mentalnih bolesti, egzistencijalizma i prirode vremena.
Voljena – Toni Morrison
Roman govori o bivšoj afroameričkoj robinji koja, nakon što je pobegla u Ohaio, biva progonjena duhom svoje preminule ćerke. Protagonistkinja mora da se suoči sa svojim potisnutim sećanjima i užasnim stvarima iz svoje prošlosti, uključujući i očajnički čin koji je izvršila kako bi zaštitila svoju decu od života u ropstvu. Naracija je dirljiv istraživač fizičkih, emocionalnih i psiholoških ožiljaka koje je izazvao sistem ropstva i borbe za identitet i samoprihvatanje nakon njega.
Oči su im gledale u Boga – Zora Neale Hurston
Roman prati život Džejni Kraford, mlade afroameričke žene početkom 20. veka. Kreće na put samospoznaje kroz tri braka i kroz suočavanje sa društvenim normama svog vremena. Naracija istražuje njen napor za ličnom slobodom, ispunjenjem i identitetom, dok se bori sa rasizmom i rodnim očekivanjima, na kraju naglašavajući značaj nezavisnosti i ličnog razvoja.
Silent Spring – Rachel Carson
Ova uticajna knjiga o ekologiji predstavlja detaljan i strastven argument protiv prekomerne upotrebe pesticida sredinom 20. veka. Autorka pažljivo opisuje štetne efekte ovih hemikalija na životnu sredinu, naročito na ptice, zbog čega se koristi metafora “tihog proleća” bez ptičjeg pevanja. Knjiga je imala značajnu ulogu u pokretanju globalnog ekološkog pokreta i dovela je do zabrane DDT-a i drugih pesticida u Sjedinjenim Američkim Državama.
Knjiga izgubljenih imena – Kristin Harmel
Ovaj triler iz 2020. godine inspirisan je stvarnom pričom. Kada je Eva Traube Abrams bila mlada žena, radila je kao falsifikator dokumenata kako bi pomogla jevrejskoj deci da pobegnu iz nacističkih oblasti. Ona i njen zgodni kolega, takođe falsifikator, tajno su zapisivali stvarna imena dece kako bi ih kasnije pronašli. Kada se knjiga sa imenima ponovo pojavi decenijama posle rata, starija i mudrija Eva mora da odluči da li će otkriti svoju istinu.
Uzmi me za ruku – Dolen Perkins-Valdez
Ova knjiga nije za plažu, ali je esencijalni izbor za žene (ili svakog!). Washington Post je ovu knjigu nazvao “draguljem” kada je objavljena 2022. godine. Take My Hand govori o prisilnoj sterilizaciji crnih žena i devojaka 1970-ih godina, i prati medicinsku sestru i dve mlade devojke u saveznoj klinici. Perkins-Valdez ističe važan deo američke istorije koji ne bi smeo biti zaboravljen.
Talentovani gospodin Ripli – Patricia Highsmith
The Talented Mr. Ripley je psihološki triler koji prati priču o Tomu Ripliju, mladom čoveku koji se bori da sastavi kraj s krajem u Njujorku. Kada ga bogati brodograditelj pogrešno zameni za bliskog prijatelja svog sina, Dikija Grinlifa, ponudi mu put u Italiju da ubedi svog problematičnog sina da se vrati kući. Umesto toga, Tom postaje opsednut luksuznim životom Dikija i njegove devojke Marže, i ide do ekstremnih mera kako bi ga prisvojio, uključujući krađu identiteta i ubistvo.
The Tale of Genji – Murasaki Shikibu
The Tale of Genji je klasično delo japanske književnosti iz 11. veka, često smatrano prvim romanom na svetu. Napisala ga je dvorska dama, Murasaki Šikibu, a prvobitna namena joj je bila da zabavi dame na dvoru.
Priča se fokusira na život Genjija, fiktivnog princa, istražujući njegov politički uspon, romantične veze i kompleksan život na dvoru iz perioda Heian. Hikaru Genji je sin jednog drevnog japanskog cara kome je car, pod čijom vladavinom je živeo, oduzeo pravo na presto. Pošto je uzeo ime kakvo nose obični ljudi, Minamoto, Hikaru Gendži/Minamoto odlučuje da postane službenik na dvoru. Ono što sledi je poznato kao prvi moderni roman o životu i vremenu jednog svrgnutog prestolonaslednika i njegovih savremenika, plemstva hejanskog društva. To nije samo priča o moći i politici, već i o emotivnim vezama i ljubavi.
Sluškinjina priča – Margaret Atwood
Smeštena u distopijskoj budućnosti, ova novela prikazuje društvo u kojem su ženama oduzeta prava i svrstane su u različite uloge zasnovane na njihovoj plodnosti i društvenom statusu. Protagonistkinja je sluškinja, žena koja se koristi samo zbog svojih reproduktivnih sposobnosti od strane vladajuće klase. Priča je zastrašujuće istraživanje ekstremnog misoginizma, gde su žene svedene na svoje biološke funkcije, i kritika verskog fundamentalizma.
Pročitaj i Knjige koje željno iščekujemo u 2025. godini
Foto: Promo, Unsplash
