Povodom desetog rođendana Umetničkog prostora koji je vremenom postao važna institucija iz ove oblasti, razgovarali smo sa članovima koji čine U10 ekipu – oni su ujedno stvaraoci kompletne ideje i njeni utemeljitelji u stvarnosti, stubovi koji je svih ovih desetog godina drže na okupu i naravno vrsni umetnici.
Ako je mediala bio pokret koji je nastao kao odgovor na suviše očekivanu i zadrtu umetničku scenu bivše Jugoslavije u drugoj polovini 20. veka, onda je kolektiv U10 poprilično sličan odgovor na postojeću umetničku scenu s početka 21. veka, ali prevashodno u smislu prostora u kome umetnik može da prezentuje svoj rad. Kao i vidu otkrivanje novih, mladih autora za koje nekako uvek nije bilo dovoljno mesta i za koje niko nije čuo. U10 omogućio im je to mesto i podstakao njihovu vidljivost. Ujedno na ovaj način osnivači kolektiva i same galerije, kao i inicijative o podršci nepoznatim lokalnim umetnicima, zapravo su sasvim spontano podržali kompletnu scenu savremene umetnost Srbije.
Zato slavimo U10 ne samo u vidu ove rođendanske godine, već u vidu ideje, želje, inicijative i istrajnosti.
Šta je sve ovaj tim postigao u poslednjih deset godina, ko čini ekipu neumornih entuzijasta, šta za njih predstavlja ovaj prostor, te gde sebe i svoj rad vide kroz još jednu nadolazeću deceniju, otkrivamo vam u nastavku.
Umetnički prostor U10 predstavlja jedan od najistaknutijih poduhvata u promociji i negovanju mlade umetničke scene u Srbiji u poslednjih 10 godina. Nastao u maju 2012. godine kao reakcija na tadašnji nedostatak podrške za umetničke institucije i izlagačke prostore, Umetnički prostor U10 je nezavisna, neprofitna umetnička organizacija čiji je cilj da doprinese podršci i afirmaciji mladih lokalnih umetnika, kao i da stvori širu regionalnu mrežu sa sličnim prostorima i kolektivima, i time dodatno osnaži razvoj savremene umetnosti u zemlji i regionu.
Do sada, u U10 je organizovano preko 170 samostalnih i grupnih izložbi, više stotina pratećih događaja, kao i skoro 20 izložbi i projekata van prostora, u zemlji i inostranstvu, koji su posebno doprineli afirmaciji lokalnih umetnika van granica zemlje i pozicioniranju U10 kao referentne tačke susreta za mlade stvaraoce u polju vizuelnih umetnosti. U programima U10 je učestvovalo preko 500 umetnika, kustosa i drugih aktera u kulturi iz zemlje i inostranstva, kao i više stotina saradnika.
LIDIJA DELIĆ
foto: Nina Ivanović
Šta za vas predstavlja prostor U10?
U10 je 10 godina intenzivnog rada, 10 godina druženja, 10 godina razvijanja ideja, 10 godina kolektivizma, 10 godina stvaranja, 10 godina učenja. U10 umetnički prostor opstaje zbog ljudi koji u njemu rade, deluju, prave umetnost.
Kako biste želeli da se kroz deset godina razvije vaša umetnička praksa?
„Waiting for something to happen who knows what.“ Edouard Glissant – iz teksta Miloša Zeca za Venecijansko bijenale
Toliko je jak osećaj neprekidnog plutanja i neizvesnosti, da je veoma teško definisati sadašnji trenutak a još teže zamisliti budućnost i očekivati ili zamišljati nešto konkretno. Smatram da su novi modeli rada neophodni i o tome uveliko razmišljam samostalno a i sa svojim kolegama iz U10. Svakako, želja za daljim istraživanjem ličnih ideja, produbljivanjem sadržaja, izazovi i opstanak u svetu umetnosti su moja osnovna težnja.
Lidija Delić rođena u Nikšiću 1986. godine, živi i radi u Beogradu. Diplomirala je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu (2010), a doktorske studije završila na višemedijskoj umetnosti na Univerzitetu umetnosti u Beogradu (2015). Jedan je od osnivača Umetničkog prostora U10 iz Beograda (2012). Od 2021. godine zaposlena je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu u zvanju asistenta. Trenutno je jedna od pet predstavnika paviljona Crne Gore na 59. Bijenalu umetnosti u Veneciji.
MARIJA ŠEVIĆ
Delovanje u kolektivu u proteklih deset godina, kroz realizaciju mnogobrojnih izložbi i događaja, upoznavanja sa kolegama iz zemlje, regiona i inostranstva, putovanja i predstavljanja kolektivnih projekata, to je ono što U10 predstavlja za mene. Takođe, U10 je i razmena koju nam je zajednički timski rad doneo, a to je jedna od najlepših stvari koja je mogla da nam se dogodi u životu.
Nisam sigurna šta će deset godina koje su pred nama doneti. Moj rad se do sada razvijao i ispoljavao kroz medijum klasičnog slikarstava, ove godine bih volela da nastavim istraživanje i kroz medij keramike, kao i zvuka i videa.
Marija Šević diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2011. godine, gde je magistrirala na odseku slikarstva. Usavršavala se na Akademiji Beaux-Arts u Monpeljeu, a kao stipendista Francuske Vlade boravila na Akademiji Beaux-Arts u Parizu u klasi profesora Claude Closky i James Rielly.
Suosnivač je Umetničkog prostora i kolektiva U10 gde radi na uređivanju programa od 2012. godine. Učestvovala je na samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu.
NEMANJA NIKOLIĆ
foto: Nina Ivanović
Šta za vas predstavlja prostor U10?
When the dog bites
When the bee stings
When I’m feeling sad
I simply remember U10
And then I don’t feel so bad*
(Kad pas ujede
Kad pčela ubode
Kada se osetim tužno
Jednostavno se setim U10
I onda nije sve tako ružno (prevod: N.N.))
Kako biste želeli da se kroz deset godina razvije vaša umetnička praksa?
Sudeći po globalnim dramatičnim događajima koji su obeležili prethodne dve (covid 19) i prvu polovinu ove godine (invazija Rusije na Ukrajinu), zamišljanje budućih deset mi podstiče distopijsku imaginaciju. Ako na to dodamo “podgrevanje planete”, potencijalne nove pandemije, političku nestabilnost kroz porast populizma… mislim da će se uloga umetnosti u društvu značajno menjati. Tako da je moja osnovna želja da kroz deset godina moja umetnička praksa uopšte postoji.
Nemanja je inicijator nastanka Umetničkog prostora U10. Od 2018. godine radi na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu gde je trenutno u zvanju docenta. Dobitnik je više nagrada, kao što su Nagrada za crtež Udruženja likovnih umetnika Srbije i Nagrada za crtež iz fonda Vladimir Veličković… Njegovi radovi se nalaze u brojnim privatnim i javnim kolekcijama, kao što je ABN AMRO kolekcija u Amsterdamu, Lukas muzej narativne umetnosti u Los Anđelesu, WAP fondacija u Seulu, Ekard kolekcija u Hagu, Kolekcija Oktobarskog salona (Kulturni centar Beograda) itd.
ISIDORA KRSTIĆ
foto: Clemens Schneider
U10 za mene je pre svega kolektiv, ljudi i prijatelji koji stoje iza njega, zatim prostor i aktivnosti u njemu. U10 mi predstavlja bazu, drugu kuću kada dođem u Beograd, jer živim u Beču. Proteklih godina sam u U10 organizovala nekoliko međunarodnih saradnji i izložbi, tako da U10 za mene predstavlja i mogućnost da ostvarim saradnje i povežem scene Beča i Beograda. Rad na publikacijama U10 mi je jako bitan, jer tu dokumentujemo i arhiviramo rad sada već 10 godina U10 na dva jezika, srpskom i engleskom.
U narednom periodu fokusiraću se na manji broj izložbi, razvijanje produkcije i oprobavanju u drugim medijima naspram kvantitetu produkcije i izlaganja. Možda je u prošlosti bilo bitno biti prisutan na više mesta, upoznavati nove ljude, što je i danas svakako slučaj, ali trenutno se javila potreba da se fokusiram na kvalitet samog umetničkog rada i ostvarivanje manjeg broja kvalitetnijih projekata. Umetničke saradnje i razmene su sastavni deo moje umetničke prakse i jako su mi važne, tako da mi je jedan od prioriteta da nastavim da radim na grupnim i kolektivnim projektima.
Isidora Krstić rođena je u Beogradu 1987. godine. Suosnivač je umetničkog prostora U10. Diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2011. godine. Živi i radi u Beču od 2012. godine, gde je završila Master studije Art&Science na Universität für angewandte Kunst Wien.
NINA IVANOVIĆ
foto: Nemanja Nikolić
Prostor U10 je za mene mesto susreta, druženja i razmene. Naravno to je i prostor na kom smo godinama radili, uložili smo kao tim puno vremena i truda i vidim kao nagradu činjenicu da smo dogurali do jednog lepog jubileja od deset godina, da imamo iz sebe četiri divna dvogodišnja kataloga, veliki broj izložbi i još veći broj poznanstava. Nadam se da smo kroz izlagački program uspešno pratili i promene koje se dešavaju na umetničkoj sceni i da je program imao pozitivan uticaj na publiku. Lično sam dosta toga naučila kroz naše izložbe i saradnju sa izlagačima.
S obzirom da je situacija u svetu kataklizmična, ne mogu baš da pozicioniram svoju umetničku praksu u budućnosti a da ne razmišljam o tome šta je generalno naša budućnost. Svakako ću raditi na tome da se moja umetnička praksa razvija, da ne zastane. Kada bih maštala i ostavila po strani sve van naših granica, volela bih da za deset godina udišemo čistiji vazduh, slavimo dvadeseti U10 rođendan i imamo povoljan status kao samostalni umetnici.
Nina Ivanović rođena je 1986. u Beogradu. Diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2010. godine, smer slikarstvo. Bavi se svakodnevnim situacijama kroz urbani i prirodni pejzaž koje izvodi u formi žičanih skulptura, fotografije i crteža. Dobitnica je nagrade iz Fonda Vladimir Veličković (2014) i nagrade 57. Oktobarskog salona (2018). Realizovala je radove u javnom prostoru poput rada Pejzaži u italijanskom gradu Vitorio Veneto (2018) i svetlosne instalacije Perači prozora na prozorima Kulturnog centra Beograda (2019).
IVA KUZMANOVIĆ
Šta za vas predstavlja prostor U10?
Prostor U10 je opisan kolektivnim duhom i predanim zajedničkim radom. On je teritorija na kojoj je osvojena sloboda, stvoren poligon za razvoj i napredovanje. Mesto susreta i prijateljstva. Žilav je i topao, isto kao i mi.
Kako biste želeli da se kroz deset godina razvije vaša umetnička praksa?
Bavljenje umetnošću je ionako želja u praksi. Umetnički proces podrazumeva potrebu za stalnim kritičkim preispitivanjem raznih činilaca pa se i odrednice posledično menjaju. Nalazimo se u teškom ali uzbudljivom vremenu u kome temeljne kategorije koje definišu našu stvarnost postaju očigledno nestabilne. U tome vidim potencijal za promenu koja sigurno neće doći brzo ali kojoj smo privilegovani da možemo da doprinesemo. Smatram razumevanje ovih tokova jednim od glavnih uslova za dalji razvoj moje umetničke prakse.
Iva Kuzmanović je rođena 1984. u Beogradu gde je diplomirala 2010. na Odseku za slikarstvo, u klasi profesora Čedomira Vasića, na Fakultetu likovnih umetnosti. Od 2007. je članica NKA/ICA, organizacije koja je pod pokroviteljstvom i vođstvom Biljane Tomić tokom deset godina (2000-2010) organizovala internacionalne radionice, na kojima je učestvovala kao umetnica i kulturna medijatorka. Kao suosnivačica Umetničkog prostora U10 i redovna članica Kolektiva U10, učestvovala je kao organizatorka, kustoskinja ili umetnica u desetinama grupnih i samostalnih izložbi i drugih projekata u kulturi i umetnosti.
Osnovni medij koji koristi je slika, najčešće ulje na platnu. U svojoj praksi izražava se i kroz proširene medije upotrebom zvuka, videa, neonskog svetla i drugih materijala i elemenata za svoje ambijentalne instalacije. Apstraktni pejzaži pustinje, tradicionalni memento mori motivi, prikazi džungle ili avionskih nesreća su česti motivi koje umetnica koristi obrađujući kroz svoju praksu teme temporalnosti, eskapizma i fatalističkog.
SAVA KNEŽEVIĆ
Kroz svoje desetogodišnje iskustvo prostor je stekao veliku vidljivost i čini neodvojiv deo lokalne savremene scene, na taj način prevazilazi početnu ideju postaje definisan model. Svaki autor određenim subjektivnim metodama, procesima i strategijama, kroz uodnošavanje sa savremenim temama, proizvodi posebne integralne logike koji se potom povezuju u jednu ravan znanja gde zajedno obrazuju to vidljivo tkivo.
Smisao prostora kao institucije je da podrži mogućnost opredeljenja autora ka kritičkom odnosu preispitivanja postojećih sistema mišljenja i aktuelnih teorija. Umetnički prostor U10 predstavlja alternativnu platformu za sagledavanje sadržaja, koji obuhvata i prikazuje širok spektar različitih orjentacija, praksi i subjektivnih mišljenja i saznanja, koji predstavljaju značajnu vrednost u datom kontekstu.
Sava Knežević diplomirao je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Od 2012. učestvovao na brojnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Kao dugogodišnji autor i saradnik, doprineo je realizaciji murala na više lokacija širom Srbije. Učestvovao je u volonterskim programima sa decom bez roditeljskog staranja i decom sa posebnim potrebama. Trenutno zaposlen kao asistent u nastavi na Arhitektonskom fakultetu, Univerziteta Beogradu.
SANDA KALEBIĆ
foto: Stefan Rudaković
U10 za mene predstavlja rad sa divnim ljudima na fenomenalnim izložbama i projektima. Često ostvarivanje nemogućeg, zajedništvo, pružanje prilika, slobodu i ispunjenost.
(S obzirom da sam jedina članica U10 koja nije umetnica, moram malo drugačije da odgovorim na ovo pitanje) Moj dosadašnji rad je bio vezan za organizaciju izložbi i svakodnevno funkcionisanje U10, tako da se nadam da ću i u budućnosti nastaviti da, prateći prirodan rast U10, doprinosim njegovom razvoju. Takođe, nadam se da ću i dalje aktivno da radim na drugim zanimljivim projektima.
Sanda Kalebić je rođena 1992. godine u Beogradu. Završila je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Od 2015. radi u Umetničkom prostoru U10, a od 2017. je članica Umetničkog kolektiva U10. Pored toga, radi na mnogim drugim projektima od kojih je najsvežije 20. Bijenale umetnosti u Pančevu.
Tekst: Maja Bunčić
Naslovna fotografija: Marijana Janković
Foto: Privatna arhiva
