Vreme se možda promenilo, ali motivacija da se izađe napolje i poseti neka izložba, ode na koncert ili u pozorište – nije. Jesen repertoare svih kulturnih institucija podigne na viši nivo, pa je zabavni program ovog vikenda nikad bogatiji.
Krećemo.
Festival društvenih igara
Tandara mandara
Tandara Mandara je festival koji nudi zabavan sadržaj za sve ljubitelje stripova i društvenih igara. Dva dana druženja i zabave uz igranje modernih društvenih igara i uživanja uz omiljene stripove. Probajte nove igre, uživajte u klasicima, takmičite se na turnirima, učestvujte na tribinama, pogledajte izložbu stripa, upotpunite svoje kolekcije novim igrama, najvažnije družite se i dobro se zabavite.
Koncerti
Džez za Dž, Dom omladine, subota u 13 časova, 10. septembar
Program koncertnog serijala Džez za DŽ 10. septembra posvećen je studentima Katedre za džez i popularnu muziku Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu. Ovoga puta u fokusu je Viktor Tumbas, student džez pevanja. Ovaj perspektivni vokalista i kompozitor osnovao je 2018. prvi autorski bend, sa kojim je već imao više nastupa. Sa kvartetom, koji čine njegove kolege studenti FMU, Aleksa Milijanović za bubnjevima, Stevan Milijanović na klaviru i David Gegić na kontrabasu, Viktor će izvesti program koji čine autorske numere članova benda, kao i standardi u autorskim aranžmanima. Subota od 13 časova.
Al Amor
Koncert u okviru Atrium Sessions, Dvorište Kapetan Mišinog zdanja, 11. septembar u 20:30
Al Amor je muzičko-poetsko veče španskih i latinskih pesama. Koncertni projekat Al Amor nastao je po ideji i u izvođenju Anastasije Minjević (sopran) i Ksenije Ristić (klavir), uz kreativnu podršku glumca Joakima Tasića. Publiku očekuju kompozicije latinoameričkih i španskih kompozitora koje su nedovoljno poznate širem auditorijumu. Publika će biti u prilici da čuje dela Alberta Ginastere, Carlosa Guastavina, Villa Lobosa, de Falle, Obradorsa, Granadosa i Piazzolle. Kompozicije će biti poetski ilustrovane poezijom Lorke, Nerude i Borhesa.
Anastasija Minijević
Predstave
Mizantrop, Beogradsko dramsko pozorište, 11. septembar
Mala scena, početak u 20 časova
Iako u svojoj drami Mizantrop Molijer opisuje licemerje francuskog buržoaskog društva 17. veka, ovaj tekst ostaje aktuelan i vekovima kasnije, budući da se bavi univerzalnim motivima i temama koje i dalje prepoznajemo u različitim društvenim porecima, odnosno ljudima kao takvima. Drugim rečima, tekst se bavi manama svojstvenim ljudskoj prirodi kritikujući tako dvoličnost, neiskrenost i licemerje buržoazije. Ipak, sa željom da odemo korak dalje od jednostavne i očekivane kritike sveta i društva u kom živimo, odlučili smo da zaoštrimo tumačenje ovog klasika i pristupimo mu iz jedne još aktuelnije perspektive – ženske. U svetu dvostrukih aršina, ekstremnih nejednakosti i neravnopravnosti, žene konačno postaju sve glasnije u borbi protiv problema sa kojima se oduvek suočavaju samo zato što su žene. Neko je u šali jednom pomenuo kako je dobro što žene traže samo ravnopravnost, budući da bi, imajući u vidu šta su sve trpele i trpe, mogle s punim pravom da traže i osvetu. Upravo zato nije iznenađujuće da ćemo se mizantropijom ovog puta baviti kroz doživljaje sveta jedne žene (Tijana Grumić). U komadi Juga Đorđevića, igraju Ljubinka Klarić, Isidora Simijonović, Marija Pikić, Ljubomir Bulajić, Amar Ćorović, Stojan Đorđević, Miloš Lazarov.
Fotografija: Dragana Udovičić
Izložbe
Galerija Vasić
Crteži ornamentografom sa klatnom, Zorana Radovića (od 6. septembra do 5. oktobra)
Umetnička dela Zorana Radovića, mladog studenta elektrotehnike, predstavljala su sredinom šezdesetih godina dvadesetog veka neobičnu inovativnu pojavu koja je pobudila veliku pažnju i podstakla niz pitanja o jezičkim i tehničkim karakteristikama tadašnjih savremenih umetničkih praksi. Crteže izvedene mašinom nazvanom Ornamentograf sa klatnom, Radović je izložio na samostalnoj izložbi u Galeriji Grafičkog kolektiva 1966. godine. Pomenuti crteži nisu nastali rukom umetnika već mašinom, napravom koju je umetnik konstruisao i patentirao kao svoj izum. Istoričar umetnosti Jerko Denegri ističe: “Postignuti istovetnim postupkom, ovi crteži uvek su drugačiji i različiti, ali jednako savršeni i visoko estetski, perfektni u vizuelnom i konceptualnom pogledu.” Zoran Radović priredio je niz samostalnih i učestvovao na brojnim grupnim izložbama, među kojima su i Bijenale u Veneciji 1970. godine, VII Bijenale mladih u Parizu 1971. godine, Bijenale u Sao Paolu i mnoge druge. Svojim specifičnim umetničkim izrazom-radom sa Ornamentografom sa klatnom, električnim Ornamentografom, kao i laserskim Oscilografom, Radović je bio jedan od aktera talasa tada aktuelne problematike povezivanja savremene umetnosti, nauke i novih tehnologija na evropskoj umetničkoj sceni. Svojim delom ostavio je neizbrisiv trag u srpskoj umetnosti druge polovine XX veka. Radovi za izložbu pozajmljeni su iz privatnih kolekcija. Izložbu prati katalog radova sa tekstom Jerka Ješe Denegrija. Ulaz na izložbu je besplatan.
Fotografija: Vladimir Popović
Filmovi
Najgora osoba na svetu
KCB, Dvorana kulturnog centra, u 20 časova (od 10. do 14. septembra)
Zahvaljujući Kulturnom centru Beograd imate priliku da pogledate jedan od najboljih filmova prošle godine, Najgora osoba na svetu. Ovo je četvorogodišnja hronika života Džuli, mlade žene koja plovi kroz turbulentni ljubavni život i bori se da pronađe svoj put u karijeri, što joj pomaže da realno sagleda ko je ona zaista. Džuli ispituje svoj odnos prema ljubavi, smislu života i karijeri. Jedne večeri na žurci upoznaje šarmantnog Eivinda i sa njim se upušta u vezu ostavljajući dugogodišnjeg partnera Aksela. Na tom putu Džuli sebe preispituje da li je to bila dobra odluka. Film je režirao Joachim Trier, a u glavnim ulogama su Renate Reinsve i Anders Danielsen Lie.
Tekst: Jelena M.
Fotografije: Promo, Pexels, YouTube
