Godinu dana od svirke u KC Gradu, jedan od najvoljenijih bendova u regionu, Porto Morto nastupa u Beogradu, 6. maja u Domu omladine (početak 20:30 časova). To nije sve. Bend će fanove i prijatelje obradovati sa još dve svirke – jednim zagrevanjem (dan pre nastupa u DOB-u) i afterpartyjem nakon koncerta, u prostoru Kvaka 22 – za više informacija pratite ih na instagramu.
Grupa koju čini sedam momaka, sa osmim članom iza bine, za kratko vreme (debitantski album izdala je 2016) stekla je ogromnu bazu fanova, gde su se hitovima Hodaj, Kuća, Čekam ih, Vreme je za čilanje i upečatljivim scenskim nastupima, spotovima, ali i vizuelnim identitetom brzo izdvojili u masi bendova iz regiona, pa ih danas najčešće karakterišu kao predstavnike novog muzičkog talasa na Balkanu ili popom 21. veka.
U Domu omladine predstavljaju treći studijski album, Portopop (karte za koncert kupite na tickets.rs), a šta nam još donosi sedmorka u sastavu Roka Crnića (glas, bas gitara), Matije Brajkovića (gitara), Mateja Perića (bubnjevi), Marjana Uroića (udaraljke), Antuna Alekse (trombon, glas) i Marina Živkovića (saksofon) otkriva Hrvoje Klemenčić-Klema, jedan od osnivača benda koji svira klavijature i peva.
Na bini vas je sedmorica, a koliko vas zapravo ima?
Sedmorica, to je to. Uvek je tu ekipa saradnika kad snimamo spot recimo, kad po potrebi autsorsujemo ljude – zovemo saradnike da prave kostime, snimaju, montiraju, tada nas bude više, ali po pravilu nas je sedam na bini i osmi je naš ton majstor, iza scene.
Sada je već postala praksa da nastupate sa maskama. Spremate li neke nove kostime za publiku u Beogradu?
Jedna od stvari po kojoj smo se prepoznali i povezali mi unutar benda je i ta da ne volimo pojam gažiranja, štancanja, da idemo i odradimo 20 nastupa i da svaki put izlazimo na binu kao da sviramo jedan te isti koncert, gde prvenstveno mislim na sam kvalitet sviranja. U želji da pravimo jedinstvene koncerte, nastupe koji će se razlikovati, što je zaista veliki izazov jer pesme idu kako idu i tako ih svirate, izazov je svaki put na drugačiji način izvoditi istu numeru, a da vama ostane razigrana i zanimljiva, i tu nam kostimi mnogo pomažu. Oni su nekakva motivacija, mogućnost da se lakše transcedentiramo, lakše uđemo u celu svirku – stavimo kostim i odmah smo na “tri, četiri, sad, počelo je”. Ne treba nam uštimavanje i prepoznavanje, sa kostimima se uvek desi neki kolektivni nesvesni momenat u kojem svi kao da dobijemo neke superherojske moći. Kostimi koje trenutno koristimo su baš iz Portopop-a, ere u kojoj se trenutno nalazimo, a pošto sad taj album predstavljamo u Beogradu, bićemo u njima. Ovog puta – klasično.
Uglavnom svirate na prostoru bivše Jugoslavije. Jeste li svesni velike baze fanova koju imate ovde?
Iako ne volimo tu reč fan, više nam se dopada prijatelji ili oni kojima se sviđa to što radimo, verujem da svako od nas iz benda ima neko svoje mišljenje o tome da li smo popularni ili ne. Lično, rekao bih da nismo poznati, verujem da je za nas čuo određeni broj ljudi – nismo mainstream, ali oni koji prate alternativnu scenu regiona, sigurno su naišli na neku našu pesmu, i nadam se da će se to, s vremenom, podići na na neku višu razinu.
A kako gledate na to što vas nazivaju novim talasom i popom XXI veka?
Super je sve što napišu o nama, dobro je dok se piše, ali niko od nas nema osećaj da izmišlja neku toplu vodu, niko od nas se ne oseća tako, niti ima potrebu za tim. Više manje, sve što radimo, radimo iz nekog zajedničkog osećaja i upravo je osećaj neki naš core, naša baza. Ne postoji nikakvo promišljanje, neko politikanstvo, a to kad kažem mislim na umetničko politikanstvo, niti imamo bilo kakvu politiku da naša pesma mora da bude ovo ili ono, iako zvuči kliše – nemamo nikakvu formulu. Zapravo, da vidite kako izgleda jedan naš radni dan ili na šta nam liči studio, poverovali biste nam na reč. Nikad ne znamo šta radimo, tapkamo u mraku i nadamo se najboljem.
Vaša muzika miks je različitih žanrova, teme koje obrađujete su različite – s obzirom na to da vas je sedmorica, da li se lako dogovorite oko svega?
Veoma sam zadovoljan upravo zbog te dobre komunikacije koja postoji između nas u bendu. Svaki dan smo zajedno, odlazimo u studio, mnogo pričamo, mnogo probamo, isprobavamo nove ideje, stalno neko dolazi sa nečim novim. Zanimljivo je i to da su nam stvari koje su nas vozile prve dve godine, sada dosadne, nešto što smo smatrali da nikada nećemo da radimo, sada radimo samo to. Zapravo, jedina istina je to da od samog početka samo evoluiramo, ne u smislu da napredujemo u nekom pravcu, nego da konstantno radimo nešto drugačije, menjamo se, ne recikliramo sami sebe. Rano smo shvatili da, što sam već rekao, ne volimo da budemo na autopilotu – ako nas nešto ne vozi, ne drajva, to onda ni ne radimo.
Je l’ to znači da ne pratite trendove u muzici?
Sami postavljamo kriterijume, u odnosu na nas, a ne na tržište, ali nismo intolerantni na ono što se zbiva izvan našeg studija, ni kao bend, a ni kao konzumenti – sigurno je da sve ono što čujemo, slušamo, saznajemo, volimo ponaosob utiče na naš celokupni rad, prolazi kroz naše pesme – siguran sam da se u njima čuje uticaj svega što smo ikad slušali, i to ne samo jedan od nas, nego svih sedmorica. Mi smo jedan miš-maš svega i svačega, mnogo eksperimentišemo sa instrumentima, zvucima, žanrovima – iz popa uzmemo jedan element, iz roka drugi, džeza treći, pa zbrojimo, ali ne promišljamo ništa, sve dolazi spontano, igramo se. Baza pesme nam je uvek neka duša, a ne umetnička relevantnost ili priklanjanje.
Hoćete li imati predgrupu na koncertu u Beogradu?
Mislim da ne, nemam još uvek tu informaciju, ali ne držite me za reč. Svakako, pozvao bih sve da dođu 6. maja u Dom omladine, to kultno koncertno mesto, u što većem broju, jer obećavamo dobru svirku. Takođe, imaćemo jedno zagrevanje za nastup, dan ranije, u prostoru Kvaka 22, ali i jedan aftterparty nakon koncerta, možda nedelju dana posle – za više informacija pratite nas na instagramu.
Tekst: Jelena Milinčić
Fotografije: Promo, YouTube
