Erotski triler Babygirl koji je režirala Halina Reijn, a u kojem glume holivudska ikona Nicole Kidman i novajlija Harris Dickinson, bio je jedan od najviše komentarisanih filmova prošle godine čak i pre nego što je zvanično pušten u bioskope prošlog decembra. Zahvaljujući provokativnoj priči o moćnoj izvršnoj direktorki tehnologije, Romy (Kidman), koja započinje kinky (i možda neprimerenu) aferu sa svojim dvadesetogodišnjim praktikantom, Samuelom (Dickinson), ovaj film poziva na razmatranje i diskusiju.
Film nudi nijansiran pogled na čestu diskusiju o razlici u godinama, kao i ženski pogled na žanr koji obično dominira muškom populacijom. Iako su postojale debate o tome da li je film zaista ispunio očekivanja (neki “Twitter istinoljupci” tvrde da nije bio tako kinky), opšta publika se slaže u jednom: scena uz pesmu “Father Figure” bila je prava kinematografska umetnost. Ako film još niste pogledali, možda ste već videli ovu scenu: otprilike na pola filma, kada Romy i Samuel ulaze u srž svoje afere, počinju se (pomalo) emotivno otvarati jedno prema drugom. Dok su smešteni u hotelu, uživajući u senzualnoj ekstazi, Samuel počinje da pleše za Romy (obučen samo u džins i srebrni lančić), a prepoznatljive prve note pesme Georgea Michaela “Father Figure” počinju da sviraju, suptilno nagoveštavajući razvijajući romantični odnos između Samuela i Romy. Možda vas je scena uzbudila, možda vas je nasmejala – kako god bilo, ova scena zaslužuje pažnju.
“Kada je Halina prvi put podelila nacrt scenarija, ‘Father Figure’ je već bio sastavni deo opisa scene. Kada smo razgovarali o muzičkoj atmosferi tokom predprodukcije, rekla je da je slušala ‘Father Figure’ non-stop dok je pisala, tako da nije bilo pitanja o tome da li ćemo je pokušati da je dobijemo za korišćenje – odmah smo to odlučili,” rekla je filmska muzička supervizorka Meghan Currier za Harper’s Bazaar US. “Čak i na papiru, ova pesma je bila savršena za scenu – Halinin majstorski scenario zaista slavi briljantno stvaralaštvo Georgea Michaela. To je sjajan centar u filmu.”
Za rediteljku, dublje značenje stihova ove pesme iz 1987. godine poslužilo je kao savršena metafora ne samo za scenu, već i za odnos Romy i Samuela.
“Sećam se da sam bila mlada žena i stvarno sam bila zaljubljena u Georgea Michaela. Mislila sam da je on hetero i najlepši muškarac na planeti, naročito kada je pevao ‘Father Figure,'” rekla je Reijn za Entertainment Weekly, o svom instinktivnom izboru da pesma bude deo filma. “Ali onda smo polako svi saznali da je on potiskivao mnogo svog identiteta prema spoljnim ljudima i jednostavno je želeo da se uklopi. Stvorio je ovu sliku klasičnog, straight, samouverenog momka. Moj film je na neki način o tome. To je upozoravajuća priča o tome šta se dešava kada potiskujete delove sebe.”
Pored “thirst trap” Harrisa Dickinsona, scena takođe pruža pravdu za jednog od nedovoljno cenjenih kantautora našeg vremena, Georgea Michaela. Pevač je često zanemarivan u razgovorima o muzičkim ikonama 80-ih, iako je njegov album Faith (na kojem se nalazi “Father Figure”) smatran kulturnim gigantom te dekade – i s dobrim razlogom. Bio je to album koji je govorio o slobodi, a kao i Romy, Samuel i svi mi, bez obzira priznali to ili ne, sloboda je visina koju ćemo uvek nastojati da dosegnemo.
Foto: Profimedia, Instagram
