#slušajpažljivo: Muzika koju ne bi trebalo da propustite u aprilu

THE WEEKND, Hurry Up Tomorrow (XO, Republic, Universal Music Serbia)

Umetnički put Abela o Makkonena Tesfayea, poznatijeg kao The Weeknd, je primer uspešnog razvoja kvalitetne pop zvezde. Bez obzira na više puta najavljene promene imena i muzičkog izraza, autor je objavio šesti studijski album „Hurry Up Tomorrow“. Uz prethodnike, „After Hours“ i „Dawn FM“, je zaokružio svojevrsnu diskografsku trilogiju. Ona je posveta sitisajzerskom popu osamdesetih i Abelovim najvećim herojima – Princeu i Michaelu Jacksonu. Po pitanju pesama Weeknd je daleko kompleksniji. Njegove priče, posebno na ovom albumu, dolaze iz nekih drugih svetova. Tamo je u toku žestok okršaj svetla i tame, što se preslikava na dualizam glavnog lika. Prva polovinina albuma je poput operete koja upravo zvučno prati unutrašnje sukobe autora, dok drugi deo iznova dokazuje njegov hit-mejkerski potencijal. Uz specijalne goste (Justice, Anitta, Travis Scott, Florence and the Machine, Giorgio Moroder, Lana Del Rey…) Abel se na dostojanstven način oprašta od Weeknda, sa namerom da njegova buduća muzička inkarnacija bude naklonjenija umetnosti a ne robovanju sopstvenom uspehu.

PANDA BEAR, Sinister Grift (Domino)

Početkom dvehiljaditih radovala me pojava nekolicine bendova koji su bili inspirisani pesmama grupe The Beach Boys. U tome je prednjačio sastav Animal Collective. Bend se najviše oslanjao na višeglasje koje kao da je aranžirao Brian Wilson. Pomerali su granice psihodeličnog popa približavajući ga, ili udaljavajući, od čudnovatih eksperimentalnih formi. Iz AC potekao je Noah Lennox, a.k.a. Panda Bear. Često je teško razlikovati njegova autorska izdanja od onoga što radi u bazičnom Kolektivu. Osmi solo album „Sinister Grift“ možemo tretirati kao porodično okupljanje na kom sviraju drugari iz benda. Negde između redova naziru se lična preispitivanja koja „kriza srednjih godina“ sobom nosi. Panda Bear zadržao je lepršavost i bezbrižnost u svom dečakom glasu što uz pitke i jednostavne psihodelične, tropicália pop melodije ovo izdanje čini neodoljivim.

E-PLAY, Diši duboko (PGP RTS)

Do sada objavljeni singlovi su, nekako nesvesno, pratili genezu društvenih zbivanja u našoj zemlji u sezoni 2024/25. Najpre singlovima „Hotel Jugoslavija“ (sa Bajagom) i „Osmeh“, bend E-Play je kroz novi vizuelni identitet apostrofirao monumentalnost soc-realizma. Rukopis Maje Cvetković je, u širim regionalnim okvirima, postao prepoznatljiv. Na nekoliko poslednjih izdanja ona uspeva rasterećenije da artikuliše kritike upućene društvu, površnosti međuljudskih odnosa i ljubavi koja često predstavlja paravan za vrlo nedefinisane statuse partnera. U današnjem anksioznom svetu, „diši duboko“ je možda najčešće izgovorena rečenica. Izgovaramo je kao po naredbi a na ovom albumu ona ima i ironičan kontekst. Bend E-Play je najmoćniji kada se obraća direktno slušaocu, jedan na jedan. Snagu svakom pojedincu daje u finišu albuma koji simbolično zatvara „Istina“.

EVERYTHING IS RECORDED, Richard Russell Is Temporary (XL Recordings, Beggars Group, Lampshade Media)

Richard Russell je osnivač čuvene nezavisne izdavačke kuće XL. Kao Everything Is Recorded do sada je objavio dva albuma. Treći, pod (skraćenim) imenom „Temeporary“, odudara od koncepta koji je u muzici dominantan u poslednjoj deceniji. Richard se okružio saradnicima/istomišljenicima (Sampha, Florence Welch, Bill Callahan, Noah Cyrus, Berwyn, Kamasi Washington) i snimio uzbudljiv sešn album. Takav muzički univerzum široj publici je bio dostupniji na prelazu između dva veka, a onda je nestao u bekgraundu bučnije i besprizornije muzike. Russell se ovde vratio downtempu, trip-hopu, dream popu i gospelu – „tišinama“ tako neophodnim za sređivanje pregrejane memorije i preko potreban prolećni reset.

VIZELJ I DZIPSII, Zagrljaj (Glitch Records)

Pesma sa ozbiljnim potencijalom domaćeg hita godine. Neočekivana saradnja izrodila jednu od najboljih žanrovskih mešapova. Bend Vizelj nastavlja da unosi „pometnju“ na lokalnoj sceni svakim narednim singlom, dokazujući muzičku svestranost. Džipsii je ovde doneo sebe, ritam u krvi, romski melos, fank i svoj glas. Rezultat je refren od koga vas podilaze žmarci a ruka steže punu čašu.

BUČ KESIDI, Tužne ljubavi (Kontra Rights)

Takođe pesma sa ozbiljnim potencijalom domaćeg hita godine. Oduševljava me sa kakvom lakoćom bend Buč Kesidi pripoveda, prenesi utisak ili opiše neki detalj koji nam je poznat. Neke slike iz mladalačkog života su ipak pangeneracijske i u tim životnim situacijama ćemo se svi prepoznati bez obzira na godine. Buč Kesidi ume da prenese emociju, u ovom slučaju setnom harmonijom i tekstom koji gađa baš tamo gde treba.

POLO & PAN, The Mirror (Hamburger Records, Ekler’o’Shock)

Uz dvojac Justice, Polo & Pan predstavljaju najbolje što je ostalo od krhotina nekada tako uticajnog french housa. Pravo je osveženje čuti ovakvu vrstu dens muzike koja nije totalni zicer, onu koja vuče korene iz dubokog andergraunda i na svetlost dana ponovo iznosi ono što pomenuti scenu čini neuništivom. Poznatom motivu iz legendarnog singla „I Feel Love“ Donne Summer, ovde je data nova dimenzija.

LITTLE SIMZ feat. OBONGJAYAR & MOONCHILD SANELLY, Flood (Awal, Sony Music, Menart Srbija)

Little Simz je jedinstvena pojava na britanskoj rep sceni. Njen novi singl „Flood“ je monumentalno, konceptualno rep ostvarenje u kom Simz referiše na ključna biblijska kazivanja, stavljajući sebe u ulogu provodnika. Retko upečatljiv singl iz domena savremenog hip-hopa.