Njena muzika je satkana od emocija i tananih niti koje prodiru u najveće dubine duše. Neretko deluje da je muzika Sare Šekularac u stvari konverzacija nje same sa Kosmosom ili pak određenom personom koja je pobudila njenu emociju. Lepota rada famozne Zoi jeste što ona svoje delo ne doživljava toliko intrigantno kao mi. Spontano i bez plana, njena muzika se jednostavno dešava kao refleksija određenih unutrašnjih stanja i previranja, a mi smo ti srećnici koji imaju priliku da uživaju u njenom monotonom glasu koji privlači, intrigira i zavodi. Moje boje album je koji je izdala ove godine i ukoliko možemo da budemo potpuno iskreni, predstavlja jedno od najboljih muzičkih ostvarenja na našim prostorima. Intrigantna pojava Zoi na omotu albuma à la Annie Lennox privlači pažnju, jednako kao muzika koja tangira srce. Saradnja sa Vanjom Ulepićem i Bojanom Vunturišević rezultovala je izvanrednim albumom prvencem. On je za Zoi bio terapija, a za nas odraz hrabrosti da se emocija pokaže onakva kakva treba da bude – iskrena, sirova i bez uvijanja.
Prošlo je skoro deset meseci od izlaska tvog albuma, kakav odnos sada imaš prema njemu?
Prošla sam rolerkoster emocija u toku stvaranja istog i nakog izlaska sakupljajući utiske tako da iskreno već neko vreme ni ne razmišljam o njemu. Nekako se to sve desilo i ja sam nastavila dalje kao da se nije ni desio. I to ne gledam kao nešto loše nego kao i sve u životu… Prođe i nastavlja se dalje.
Da li je tvoj sadašnji muzički izraz nešto čemu želiš da se posvetiš i u budućnosti?
Nisam sigurna gde bih dalje niti sam ikada imala neki konkretan plan. Nastaviću tamo gde me put navede.
Parafraziraću, negde si izjavila da je pisanje pesama za Moje boje na tebe delovalo psihoterapeutski. Zamolio bih te za šire objašnjenje.
Pisanje i stvaranje je svakako terapeutski ali pored toga sam zaista dosta naučila. Počevši od toga kako se zapravo radi muzika do samospoznaja neke i zapravo traženja sopstvenog glasa i zvuka. Pre stvaranja albuma ja nisam bila toliko upoznata sa radom u studiju i mislim da mi je to što je to toliko trajalo zapravo dosta otvorilo i pripremilo za narednu putanju i projekte. Pre toga sam bila dosta izgubljena i stidljiva i bio me je na neki način sram da pustim glas koliko god to čudno možda zvučalo. I u toku albuma sam naučila da se sama snimam jer mi je bio problem da pevam pred producentima i to me je oslobodilo da ja ustvari sama sa sobom nađem sebe.
Za relativno kratko vreme promenila si svoj umetnički i vizuelni identitet gotovo do neprepoznatljivosti. Šta je bio uzrok toj transformaciji?
Ništa konkretno to je samo moj prolazak kroz razne faze. Bilo ih je i verovatno će biti ko zna još koliko njih. Ušla sam u ovaj posao u neke godine kada sam se još razvijala i tražila i naravno tražim se i dalje i to je potpuno prirodno. Tako da u suštini nije to ništa bilo previše namenski samo se desilo.
Moram reći da mi se lično tvoja vizuelna, muzička i profesionalna promena veoma dopala. Šta kažu (nekadašnji) fanovi i koliko ti je sada stalo do mišljenja (šire) javnosti?
Pa dosta ljudi mi je reklo da im je album i vizuali nešto potpuno drugačije od moje prethodne muzike što je mene dosta zbunilo. Ja nisam to doživela kao neki veliki odskok od onoga ali to je verovatno jer živim u nekom balonu gde nemam dodir sa realnošću pa nisam više ni sigurna šta je šta. Ali svakako da volim da čujem mišljenja i zanimljivo mi je što je svako doživeo album na svoj način. Pa naravno da mi je bitno, volim da čujem da se nekome što ja radim dopada, ali mi je i okej i da se ne dopada. I meni se nekada od izvođača kog volim neka pesma dopadne a neka ne. Za svakog po nešto.
Na albumu si sarađivala sa Bojanom Vunturišević i Oneya-om kao producentom. Koliki je bio njihov uticaj na konačan zvuk, ambijent i emociju albuma?
Mislim da je Vanja najviše uticao na zvuk albuma ali svakako je da je svako uneo neki deo sebe u projekat, što je predivno i u stvari cela poenta saradnje sa drugim ljudima.
Moramo se dotaći fotografije sa omota izdanja. Veoma me podseća na nekoliko fotografija za albume grupe Eurythmics. Dostavljam ti neke da pogledaš.
Interesantno! Iskreno nisam (ne znam kako) videla ove omote ranije ali moguće je da su ljudi koji su radili dizajn pronašli inspiraciju. Ja sam svakako imala ideju samo da bude kao neki jednostavan a upečatljiv momenat a to je prethodno bila samo moja glava ispred bele pozadine.
Tvoji javni nastupi i tokom intervju sada deluju spontanije i iskrenije. Kako si uspela da napraviš balans i sebi dozvolila da bušen „nova Zoi“ bez obziran na sve?
Trudim se da budem okej sa stvarima koje mi ne dolaze prirodno a to jeste suštinski javni nastup u kom god obliku. Mislim da je vreme i rad na nečemu konstantno ono što će mi pomoći da vremenom budem što otvorenija.
Zoi – pop pevačica, estradna umetnica ili pankerka?
Ne poistovećujem se previše ni sa jednim ali okej mi je sve.
Još malo o albumu Moje boje. On neodoljivo podseća na prva izdanja Billie Eilish. Prepun je intime, teskobe i emotivne nesnađenosti. Način pevanja deluje kao da se obraćaš sebi, kao da svodiš račune sa sobom. Da li si sada „kvit“ sa svojim demonima?
Hvala to je predivan kompliment.. Ne mogu sigurno reći da ali trenutno da.. Mislim jedan dan je sve savršeno i onda za tri opet padnem i tako. Muzika samo prati stanja.
U svetlu turbulentnog životnog perioda čega je album refleksija, porodica ti je bila u velikoj meri oslonac. Šta su trenuci koje ćeš u vezi sa tim zapamtiti kao neku vrstu važne poruke?
Ja sam večno zahvalna na neizmernoj ljubavi i podršci koju dobijam od porodice i to je sve što bi neko mogao da poželi. I u momentima nesigurnisti kada nisam znala da li je i šta je ispravno oni su mi dali podršku da izbacim sve iz sebe i objasnili da u ovoj situaciji nema ispravno i neispravno – postoji samo iskrenost.
Definicija ljubav (iz tvog ugla, sada/danas) u jednoj rečenici?
Ovakva pitanja koja su naizgled toliko jednostavna su najteža za odgovoriti. Ne znam kako da odgovorim jer ne znam koji je odgovor. Mislim da je ljubav nešto što je bezuslovno a za mene je to porodica.
Definicija uspeha (iz tvog ugla, sada/danas) u jednoj rečenici?
Mir. Ne mogu reći da sam ga pronašla ali zamišljam momenat kada bih rekla sebi da ja sam uspela, to bi bio momenat svesti i osećaj prihvatanja svog trenutnog postojanja i okruženja.
Definicija muzike (iz tvog ugla, sada/danas) u jednoj rečenici?
Nisam sigurna mnogo sam zbunjena trenutno što se tiče muzike. Ali za mene je muzika oduvek bila neki beg od realnosti.
Tvoj sledeći korak je…?
Da otpustim sva očekivanja i neočekivanja od sebe i pronađem ponovno onu naivnost u sebi koju sam imala pre ulaska u sve ovo.
Razgovarao: Uroš Milovanović
Fotografije: Nevena Lukić
Stajling: Marko Mrkaja
Šminka: Nemanja Radočaj za tim Brana Kostić
Frizura: Mina Mišić
Asistent stiliste: Andrijana Lukić
