Foto: Ivan Ikić
Vizuelni umetnik, koji je uneo bitne promene na domaćoj sceni i doprineo razvoju grafičkog dizajna kod nas, Nemanja Jehlička, poznato je ime i legenda tipografije sa čijim radom ste se sigurno susreli. Umetničko putovanje započeo je u Beogradu, gde se brzo pozicionirao na samom vrhu prepoznatljivim izrazom, besprekornim radom i savršeno jasnom vizijom, a hrabrost i želja za promenom odvele su ga u Ameriku, Portland, do pozicije direktora dizajna grafike za čuveni brend Jordan. I dalje ga inspiriše elektronska muzika, a mi smo razgovarali o uspehu, veštinama i šta je to što je u njegovom slučaju zista bilo presudno za planetarni uspeh.
Bili ste i više nego prisutni na beogradskoj klabing elektro sceni, odakle ste crpeli inspiraciju iz mračnih hodnika beogradskih klubova, i socijalni momenat vam je, čini se, bio jako bitan. Kakva je situacija danas?
– Što se clubbing-a tiče, situacija je danas malo drugačija. Život na Pacific North West-u nije tako grandiozan kao u Evropi. Lokalna klupska scena je veoma mala, hodnici su osvetljeni i nezagušljivi. Klubovi rade do 2 ujutru… na sve to je kovid dodatno otežao situaciju i dve godine se bukvalno nista nije dešavalo, što je dovelo do toga da u poslednje vreme i nisam toliko aktivan, ali mislim da će se situacija promeniti. Upoznao sam dosta ljudi iz klupskog sveta i radujem se nekim dešavanjima i planovima u narednom periodu. Što se muzike tiče i dalje je aktivno pratim, a rad ne mogu da zamislim bez nje. Portland ima par dobrih record stor-ova koje obilazim u poslednje vreme sa sinom, tako da sada zajedno idemo u potragu za vinilima – crate diggers!
Koju muziku slušate dok radite?
– Sve zavisi od raspoloženja i projekta na kom radim – elektronski zvuk i dalje dominira u raznim oblicima, sa osvrtima na acid rock, jazz…
Možete li izdvojiti neke ključne stvari koje su dovele do pozicije na kojoj se danas nalazite?
– Pre svega iskrena ljubav i osećaj ispunjenosti kroz rad. Sporadični problemi sa autoritetom – uvek sam dovodio stvari u pitanje, gurao ponekad do krajnjih granica pucanja i retko kad pravio kompromise. Ako postoji ulična škola dizajna, definitivno sam je izučio u Srbiji, ali je to takođe i bio razlog mog odlaska iz nje.
Kada krenete da radite na novom projektu, kako izgleda prva nedelja?
– Prva nedelja je obično vezana za razumevanje brief-a, planiranje i raspodelu obaveza. Jordan je veliki brend, i u svom sklopu ima nekoliko različitih kolekcija od kojih svaka zahteva drugačiji pristup. Dobro definisanje i postavka pravca zajedno sa cross functional timovima je od velikog značaja za početak kreativnog procesa. Nakon toga sledi zabava!
Pozicija direktora dizajna grafike je liderska pozicija, kao i predhodna na kojoj ste radili (globalni art direktor za Nike). Kakvo je vaše iskustvo u mentorstvu, kojim veštima se priklanjate i šta savetujete kolege – šta je po vama zaista bitno, presudno, na šta da obrate pažnju?
– Saradnja, razumevanje i da slušaju jedni druge. Svaki pojedinac za sebe donosi nesto projektu i timu. Pronalaženje razlika i međusobno dopunjavanje su jako bitni kad se radi u većim timovima.
U kom delu kreativnog procesa zaista (najviše) uživate?
– U kreiranju! Pošto svakom projektu pristupam krajnje otvoreno i nikad ne znam kako će izgledati konačni rezultat, trenutak dolaska do finalnog dizajna i sam proces stvaranja su i dalje najuzbudljiviji momenti.
Stižete li da ispratite sve što se dešava u oblasti umetnosti, posebno u svojoj sferi? Koliko vas zanimaju trendovi?
– Konstatno pratim zbivanja u kreativnim oblastima. Bitno je ostati upućen u dešavanja, ali je to istovremeno i jako pogubno ako se isključivo oslanjaš na trendove. Oni su promenjivi i praćenjem trendova se ne postiže progres. Uvek je potrebno sagledati stvari iz više uglova i pronaći prostor u kom može da se napravi iskorak ka nečem novom.
Kakva je budućnost grafike, sa ove pozicije, kuda ide, ka čemu?
– Grafički dizajn je u poslednje vreme postao jako demokratična disciplina. Tutorijali, liste fontova i raznorazni drugi resursi su omogućili da dizajn postane naširoko dostupan. Razvijanje AI donosi novu dimenziju stvaranja koja postavlja kreativca u potpuno novu ulogu – fokus je na direkciji, a ne na stvaralaštvu. Na bolje ili gore, to će vreme pokazati, ali mislim da je budućnost i dalje jako uzbudljiva.
Kako izgledaju vaši odmori, kada ih najčešće uzimate i jesu li aktivni ili totalno pasivni?
– Odmore planiram kad god se ukaže prilika. Dinamika rada u Americi je dosta drugačija u odnosu na Srbiju – kraći, a učestaliji odmori na po par dana su odlika američke poslovne kulture, a duža putovanja često nisu moguća. Sledeća destinacija nam je Baja, Mexico.
Razgovarala: Milena Kitić
Foto: Ivan Ikić, Nike Inc
