Ako moramo da odaberemo jednu stvar zbog koje se radujemo oktobru u Beogradu, to je početak pozorišne sezone. Dok se dani skraćuju i jesen obasjava grad svojim zlatnim nijansama, pravo je vreme da se prepustite čaroliji pozorišta.
U ovom mesecu, Beograd nudi izvanredne predstave koje mame na razmišljanje, izazivaju osmeh ili suze. Pridružite nam se u otkrivanju pet najzanimljivijih pozorišnih ostvarenja koje će obeležiti oktobar i doneti vam inspiraciju za savršene večeri u gradu!
,,Uspavanka za Aleksiju Rajčić“ – 18. oktobar, Narodno pozorište u Beogradu, scena Raša Plaović
Po tekstu Đorđa Kosića, u režiji Juga Đorđevića ova više puta nagrađivana predstava obrađuje temu zlostavljanja žena, trpljenja i tereta koji žena na sebi nosi, a koji nije olakšao kroz vreme, već se po istom modelu zadržao do danas. Oneobičavanje radnje ogleda se u antičkom principu kolektivnog lika – hora, koji u ovoj predstavi nose operski pevači iz Narodnog pozorišta. Pevajući u višeglasju hor dosta liči na kolektivni lik iz narodnih pesama, te se u tekstu primećuje i naglašava sličnost u postupcima antičkih i narodnih dela, koje je reditelj maestralno preneo na daske.
,,Kako sam naučila da vozim“ – 25. oktobar, Hartefakt kuća, Beograd
Lolita napisana iz ženske perspektive, kako mnogi nazivaju tekst Pole Vogel, poslužio je za istoimenu predstavu mlade rediteljke Tare Manić. Radnja je predstavljena iz lika odrasle Malecke koja se priseća svog detinjstva. Odnos između dva lika, koja nose predstavu, Malecke (Marta Bogosavljević) i njenog teče (Svetozar Cvetković) odiše ambivalentnošću: ljubav, nežnost, radoznalost, poverenje, formiranje autoriteta i najzad probijanje granica sve do tačke samouništenja, navodi rediteljka.
Zatvoreni u sopstvene mikrosvetove, često zatvaramo oči pred realnošću koja nam potom postaje nestvarna, s toga ova predstava gledaocu donosi ono nasušno – katarzu, čime umetničko delo otvara oči publici i oplemenjuje je.
,,Obraćanje naciji“ – 26. oktobar, Atelje 212, scena Mira Trailović
Predstava Bojana Đorđeva bazirana je na kratim monolozima odabranim iz istoimene drame i zbirke ,,Hodam u koloni“ Askanija Čelestinija. Pune alegorija, priče iz svakodnevice sklapaju se u sliku neoliberalne sadašnjosti – konzumerske, netrpeljive, korumpirane, samožive, ali i paralisane, depresivne i bezidejne. Problemi pred kojima se našao čovek današnjice objašnjavaju se zakonima prirode ili primerima iz istorije čovečanstva, pozivajući se na citate svetog Mateja, Napoleona, Hitlera, Gramšija ili Svifta. Kratke i eksplozivne monologe koji karakterišu ovu predstavu pisac vidi kao palidrvca koja bljeskaju jedna za drugim ili se ređaju u najrazličitije oblike.
,,Kretanje“, 17. oktobar, Bitef teatar
U režiji Jovane Tomić, a po tekstu Dimitrija Kokanova, ova predstava u bitefovskom duhu predstavlja jedan celokupan doživljaj za publiku. Krećući se kroz različite prostore pozorišta, gledalac se utapa u šest zasebnih svetova u kojima ljudi, ali i prostori (fabrika i bašta na primer) pričaju intimne monologe o usamljenosti. Pored govora, jedno od glavnih sredstava predstave je i savremeni ples, a zahvaljujući blizini glumaca i plesača publici koja je malobrojna, jer u jedan prostor može da uđe do sedam ljudi, pored sluha i vida aktiviraju se i čula dodira i mirisa, gde je doživljaj gledalaca celovit. Ova predstava inicira kolektivno kretanje, kao impuls za izlazak iz zone komfora.
,,Lažljivi život odraslih“, 23, 24. oktobar, Beogradsko dramsko pozorište, Velika scena
Tekst Elene Ferante poslužio je retitelju Sebastijanu Horvatu da na sceni prilagodi priču koja prati odrastanje devojčice, Đovane Tradu, u periodu rane adolescencije – od njenih 13 do 16 godina. Delikatno samo po sebi, ovo razdoblje za Đovanu ima i jednu posebnu težinu – otkrivanje istine o porodici. Šokantna saznanja glavna junakinja posmatra iz pre svega dečijeg ugla, zajedno sa svojim najboljim prijateljicama, Anđelom i Idom. Ovom predstavom otvara se tema odrastanja koje sa sobom donosi suočavanje, razočarenja i bušenje ružičastog oblačića kojim je obavijen dečiji svet. Ipak, takva saznanja ne moraju nužno biti negativna, već dovesti do novih spoznaja sopstva.
Foto: Promo. Unsplash
Tekst: Teodora Aćimović
