Provela sam godine pokušavajući da čitam na plaži, u kupaćem kostimu koji se cedi po peškiru, na letnjoj omorini, u ležaljci ispod suncobrana. Sve je to pokazalo nešto što izdavači koji su smislili čitav žanr “literature za odmor” svesno zanemaruju: ništa brže ne ubija zanimanje za dobru knjigu od pokušaja da je pročitate na vreloj, bučnoj, krcatoj plaži. Da biste izvukli najviše iz knjige – a ponekad, da biste izvukli bilo šta od nje – potrebno vam je udobno, tiho mesto bez ometanja: na fotelji, u krevetu, ležaljci, uglu sobe.
Ukoliko ipak pripadate onom soju pasioniranih i upornih ljubitelja književnosti koji su u stanju da potpuno isključe iz stvarnog sveta i utonu u fikciju, morate pažljivo napraviti izbor šta ćete poneti na plažu. Tada, više nego ikada, ne želite da vas knjiga toliko obuzme, da zaboravite šta je mašta autora, a šta stvarnost. Zato za sve one koji se mršte na “literaturu za odmor” i požele da se okrenu ozbiljnom štivu, donosimo listu starijih i novijih klasika, koje zaista ne biste trebali da čitate na plaži.
Razlozi su u nastavku.
Čeljusti Petera Benchlyja. Zastrašujuća priča o velikoj beloj ajkuli koja napada posetioce plaže, nesvesne opasnosti, Spilbergu je donela slavu kada ju je pretočio u film “Ajkula”, ali je očigledno knjiga broj 1 koju treba izbegavati na moru. Posebno ako ste se našli na jednom od onih nekoliko letovališta u svetu gde se upozorava na mogući napad ajkula.
Na plaži Nevila Shutea Norwayja. Naslov će vas lako prevariti, jer je reč o postapokaliptičnom romanu iz polovine 20. veka koji prati šačicu preživelih iz Trećeg svetskog rata u Australiji. Nema odvažnih junaka, nema očeva nacije: zračenje globalne nuklearne apokalipse neumitno se približava, a dolaze poslednji dani čovečanstva, “ne uz prasak, već uz cviljenje”, kako je pisao T.C. Eliot.
U potrazi za izgubljenim vremenom Marcela Prousta. Opus francuskog moderniste broji tri hiljade stranica, pa čak i ako biste poneli na odmor samo jedan od sedam tomova, na primer, Jednu Svanovu ljubav, koja se može čitati kao samostalni roman, ne očekujte da vam zadrži pažnju. Postoji opasnost da čak i entuzijastični čitalac zadrema tokom meditacija u koje će ga uvesti štivo sa malo događaja, rizikujući da dobije opekotine od sunca.
Anđelin pepeo Franka McCourta. Što se tiče nevolja, nije sav irski strah i kišno nebo u ovim memoarima iz 1996. zbog kojih ova knjiga izgleda nezgodno za plažu – to je biografija autora, koji je umro nakon dijagnoze melanoma.
Lolita Vladimira Nabokova. Verovatno je bolje da ne čitate roman o neprikladnoj vezi sa veoma mladom ženom na plaži punoj drugih, takođe veoma mladih žena. Naročito ako ste, na primer, muškarac. Drugi ljudi na plaži mogu dobiti pogrešnu ideju.
Šarlotina mreža E.B. Whitea. Upozorenje o spojleru: ovo je možda najtužnija knjiga koju ćete ikada pročitati. Da biste izbegli jecanje na plaži, ostavite ovu klasičnu dečiju knjigu za katarzu u tišini svog doma. .
Plastični okean Charlesa Moora. Možda ste odani eko-ratnik, ali vas ni najbliži ljudi neće razumeti dok sedite u nekom prirodnom ili turističkom raju kraj mora dok čitate knjigu o ogromnom đubretu u Tihom okeanu.
Morž i drvodelja, poema iz romana Kroz ogledalo i šta je Alisa tamo našla Lewisa Carrolla. Klasična fantazija završava se tako što dva naslovna lika jedu sve ostrige sa kojima su se sprijateljili, što je takođe neka vrsta apokalipse na moru. Toliko o vašoj večeri sa svežim morskim plodovima.
Tekst: Milica Đ.
Fotografije: Pexels
