Murakami: Kako je umetnik od sebe napravio ikonu pop kulture

Izjava kritičara umetnosti Petera Schjedahla da loši studenti postaju dobri umetnici očigledna je u primeru jednog od najznačajnijih savremenih umetnika Japana. Takashi Murakami je nakon neuspešnog pohađanja srednje škole pokušao da studira režiju, a tek sa 26 godina počinje da studijama umetnosti. Stipendija u trajanju od godinu dana ga vodi u Njujork gde polako otkriva pravac u kom želi da ide. Poučen radom umetnika na marginama – ili su imali invaliditete ili su isticali činjenicu da su imigranti i da imaju jasno nasleđe iz prošlosti, kao što su Felix Gonzalez-Torres, Kubanac ili Bob Flanagan, Amerikanac koji se od detinjstva borio sa cističnom fibrozom. Murakami je takođe uvideo da je stranac. Ono što je on bio je otaku iliti štreber, pa je samim tim taj element iskoristio u kreiranju umetnosti.

Takashi Murakami i pop kultura

Saradnja između brenda Louis Vuitton i japanskog umetnika predstavlja jednu od najznačajnijih tog tipa u svetu mode. Rad Marca Jacobsa na promovisanju avangardnih umetnika koji su sopstvene ideje kreirali u komercijalni proizvod tada su bile inovacije. On je imao određene umetnike koje je obožavao i čiji je rad pratio i želeo je da ih uključi u svoj rad za najveći modni brend na svetu. Danas je to pitanje prakse, s obzirom da su posle Murakamija za Louis Vuitton radili Richard Prince, Stephen Sprouse, Cindy Sherman, Yayoi Kusama i je Koons. Pored toga, Yoshitomo Nara imao je saradnju sa dizajnerkom Stellom McCartney, Unskilled Worker je radio za Gucci, Damien Hirst je svoju viziju pozajmio brendu Alexander McQueen, dok je japanski studio Ghibli imao kolekciju sa španskim brendom Loewe.

Pored toga, umetnici su dobili platformu van sveta umetnosti i postali institucije u svetu pop kulture. Saradnja između dve delatnosti stvaralaštva nije novina. Elsa Schiaparelli je imala dugogodišnju saradnju u tridesetim i četrdesetim godinama prošlog veka sa Salvadorom Dalijem i Jeanom Cocteauom. Jedna oblast stvaranja hrani drugu, tačnije svet mode dobija kredibilitet time što je povezana sa svetom visoke umetnosti. Početkom 21. veka, ove saradnje imaju ulogu u kreiranju komercijalnih proizvoda, koji su usled saradnje sa umetnikom dobili na pojavi koja (želi da deluje) prevazilazi svoju komercijalnu i utilitarnu funkciju

Stvaranje kolektiva

Kada je bio u srednjoj školi, Murakami je bio gojazan i kako sam objašnjava, nije imao prijatelja. Na fakultetu je smršao i postao je vrlo aktivan u kampusu. Kada je došlo vreme da se preda završni rad u vidu tradicionalnog japanskog platna sa motivom ribe pri čemu se svaki element radi jedan po jedan, Murakami je uvideo da nikada samostalno neće završiti projekat, pa mu je četvoro prijatelja priskočilo u pomoć. Tako je i započeo sa svojom prvom kolaboracijom sa drugima i shvatanjem da uživa ne kad je rad gotov, nego kad vidi da oni koji učestvuju u njegovom stvaranju istinski uživaju u procesu. Da bi napravio ovaj sistem morao je da osnuje kompaniju i da svakog od njih pomaže na način na koji dolikuju.

Murakami stvara haotično, skoro u transu, pošto ideje koje ima u glavu u nekom momentu zaboravlja. Srećom, u tim stanjima kreiranja, koristi beleške i papire kako bi zabeležio pisani trag i dalje preneo ideju svojim asistentima i saradnicima koji dalje rade na njoj. Tako je inicijalni kolektiv Hiropon Factory prerastao u korporaciju Kaikai Kiki. Kako je sam rekao, dolazak ljudi i rad u njegovom umetničkom preduzeću je bio isprva dosta nekontrolisan i nasumičan. Određeni događaji, kao što je pandemija, uticali su na to da Murakami počne jasnije da sagledava odabir kadra i njegovo smanjenje kako bi se suočio sa izazovima usled kompleksnih geopolitičkih dešavanja.

Animirana strana umetnosti

Od 1990. godine Murakami je osmislio crtane likove koji imaju određene karakteristike likova popularnih crtanih filmova iz Japana, Evrope i Sjedinjenih Država. Jedan od prvih bio je Gospodin DOB, koji neretko služi kao prisustvo umesto samog umetnika, a posle njega razvili su se motivi cveća, pečurki, medveda, svako od kojih ima određenu simboliku, a ono što je šokantno jeste da ovi lepršavi i raznobojni likovi šalju poruku o fantaziji, tehnologiji i nasilju. Skulpture likova koji deluju da su potekli iz anime stripova sa zanosnim poprsjem iz kog prska mleko, crtani likovi sa zubima oštrim kao noževi i slike sa cvećem koje se smeje kao centralni motiv spajaju otaku, svet japanskih štrebera opsednutih anime crtanim likovima, manga stripovima i konceptom kawaii, svim stvarima koje su slatke i benigne pojave. Murakamijevo detinjstvo je obeleženo ovim elementima i sada ga nudi posmatraču i konzumentu, sa određene distance, profiltrirano i sa dozom cinizma.

Početkom 21. veka Murakami počinje sa projektom Superflat, izložbom koja promoviše umetnička dela umetnika koji s jedne strane popularizuju tradicionalno japansko slikarstvo, a s druge moderne tendencije anime i kawaii. Murakami je sa projektom želeo da naglasi ravnoću i jednodimenzionalnost japanske vizuelne kulture u svim epohama – od drevnih, pa do onih krerianih nakon Drugog svetskog rata i njegovih razaranja. Pečurka je jedan od vrlo koriščenih simbola za Murakamija. Ona je simbol atomske pečurke koja je uništila Hirošimu i Nagasaki i suptilan je nagoveštaj japanske posleratne kinematografije. Superflat spaja prošlost i sadašnjost, ali i svet umetnosti sa komercijalnim svetom. Murakamijevi likovi i protagonisti postaju motivi na komercijalnim proizvodima, kao što su privesci za ključeve i majice. Njegova pevljiva estetika privukla je veliki broj fanova, ali i kritika, s obzirom da je Superflat viđen kao karikatura i distorzija modernog Japana. Bez obzira na kritička razmišljanja, Murakamijev pokret je nadahnuo generacije savremenih japanskih umetnika. Japanac je bio inspirisan Warholom i njegovim pokretom Factory, pa je svesno kreirao Neo-Pop, u kom granica između pop-kulture i umetnosti, ne samo da nije nacrtana, nego je u potpunosti odstranjena kako bi oba aspekta nesmetano mogla da cirkulišu.

Murakami je koristio parodije kojim je provocirao društvo time što ih je umetao u svet visoke umetnosti. Murakamijev tim kreira proizvode koji se prodaju za nekoliko dolara, a pored toga rade na umetničkim instalacijama vrednim na milione dolara. Na ovaj način Murakami razbija iluziju elitizma i superiornosti u umetnosti i čini je pristupačnom za sve. Ono što se ne treba smetnuti s uma jeste činjenica da je Murakami bio izuzetno kritičan prema intervencijama koje su dolazile sa Zapada. Murakamijevi roditelji su osetili na svojoj koži devastacije nuklearnog napada, a nakon toga je Japan imao ozbiljne sankcije i izraženo prisustvo američke vojske. Po Murakamijevim rečima, japanska opsednutost mladalačkom nevinošću i slatkoćom likova kao direktnu posledicu strane intervencije. Mnogi smatraju da je njegovo forsiranje umetnosti na Zapad određeni vid osvete za ono što je Japanu učinjeno.

Susret sa svetom mode

Biloje pitanje trenutka kada će svet mode zakucati na Murakamijeva vrata. Početak 21. veka donosi sve učestaliju sinergiju između mode i ostalih grana stvaralaštva. Američki kreator Marc Jacobs tada na čelu kuće Louis Vuitton svoju ličnu pasiju prema svetu savremene umetnosti upotrebio je i na radnom mestu te je započeo kolaboracije sa umetnicima čija je vizija njemu bila draga. Saradnja sa Murakamijem dešava se 2002. godine u kojoj je Japanac redizajnirao čuveni LV monogram, jedan od najstarijih i najpoznatijih amblema industrije luksuza. Pored toga, umetnik je LV logo počeo da upotrebljava u svojim umetničkim delima, kao deo paterna na slikama i skulpturama.

Louis Vuitton modeli tašni dobili su Murakami tretman i u tom periodu obeležili su dekadu u kojoj je pop-kultura počela da ima sve veći uticaj na svet mode. Javne ličnosti postale su predmet obožavanja, a kapsula-kolekcija brenda Louis Vuitton i Murakamija jedna je od prvih koja svojim ležernim koloracijama oslikava duh tog vremena. Smatra se da je saradnja kući Louis Vuitton donela preko 300 miliona dolara. Kritičari su opet komentarisali da je Murakami prodana duša, a za njega je to u stvari komercijalna manifestacija njegovog viđenja umetnosti. Time što je sarađivao sa Murakamijem, Jacobs je želeo da privoli mlađu generaciju Japanaca da počnu da kupuju LV proizvode. Murakami je tu saradnju i modu video kao vizualno oslikavanje određene ere, tačnije neke potkulture i konteksti zajedničkim mešanjem stvaraju atmosferu koja za posledicu ima i stvaranje mode. U Murakamiju se javlja želja da japansku promisao predstavi na globalnoj platformi i da na taj način pokori određeni aspekt koji do tad nije bio pokoren.

Dve decenije kasnije, tačnije početkom ove godine, druga po redu kolaboracija brenda i japanskog umetnika se desila na oduševljenje mnogih. Raznobojni LV monogram budi nostalgiju i podseća nas na jednostavnije vreme. Iako je prva kolekcija bila pre samo 20 godina, svet je bio umnogome drugačije mesto. Društveni problemi koji se danas dešavaju potresaju celu planetu, a za dve decenije modne kuće, na čelu sa brendom Louis Vuitton postali su giganti koji opstaju na račun kolaboracija koje se dešavaju na svakih nekoliko meseci. Da li će pohlepna industrija zasnovana na profitu da se smanji u obimu i da kreira manje specijalnih projekata, verovatno neće. Samim tim određeni projekti koji se dese, imaju tu snagu da nas vrate u jednostavnije doba, kada kapitalizam nije u toj meri pojeo svet.

Tekst: Marko Mrkaja
Foto: Profimedia