Jedan od najlepših soprana današnjice, Tamara Rađenović, kada je imala samo 19 godina zadivila je opersku legendu Montserrat Caballé koja joj je dala priliku da peva na njenim gala koncertima u Španiji. U međuvremenu je diplomirala solo pevanje na prestižnoj muzičkoj akademiji Royal College of Music u Londonu – prva je umetnica sa prostora bivše Jugoslavije i još uvek jedina koja je primljena na odsek solo pevanja na ovom prestižnom muzičkom konzervatorijumu.
Poslednjih godina živi i radi u Londonu, odakle gradi planetarnu karijeru, a ove jeseni dobila je trajnu vizu za boravak u Ujedinjenom Kraljevstvu, kao vrhunski muzički talenat koji doprinosi kulturi ove zemlje. Do sada je nastupala u 15 država sveta, između ostalih, u Španiji, Italiji, SAD, Austriji, Nemačkoj, Engleskoj, Sloveniji…Imala je dva solistička koncerta u njujorškom Carnegie Hall-u, ali joj je i dalje najdraže kada nastupa u beogradskom Kolarcu.
Uoči njenog koncerta u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine, koji je zakazan za 27. decembar, a koji je naslovljen kao Novogodišnja čarolija, razgovaramo sa umetnicom.
Nalazimo se na samom kraju 2022. Kada pogledate prethodnih 12 meseci, po čemu je ova godina bila značajna za vas?
– Ovo godina bila je izuzetno značajna za mene, na raznim poljima. Sada, kada odgovaram na vaše pitanje, vraćam film u glavi i kada razmislim o tome šta se sve događalo, moram da priznam da sam zaista ponosna na sebe. Veoma sam samokritična, ali pohvaliću sebe ovog puta jer sam ove godine bila jako vredna, radila na sebi, na svom pevanju, bila sam disciplinovana kada su treninzi u pitanju. Ova godina će na poslovnom planu biti zapamćena po tri uspešna visokobudžetna spota, koja su izazvala veliku pažnju imaju veliki broj pregleda na YouTube-u, a plasirana su na svetski poznatom televizijskom kanalu C music. Što se tiče privatnog života, samo neka ostane sve ovako kako je sada, i ja ću biti srećna. Možda bih samo se osvrnula na jedan bitan detalj, a koji će mi obeležiti celi život – ne samo ovu godinu, a to je da sam dobila stalni boravak u Velikoj Britaniji kao priznati umetnik što mi daje potpunu slobodu da nastavim da živim i radim ovde neograničeno. Jako sam srećna zbog toga jer je London moja druga kuća.
Kako se rodila ideja za muzičkim spotovima i tim načinom prezentovanja opere publici, što je vrlo neuobičajeno za operske pevače?
– Iskreno, vrlo spontano. Kada je je krenuo kovid, 2020, i nas mlade umetnike potpuno zaustavio, moj tim i smo razmišljali šta je sledeći korak u razvoju moje karijere. Budući da je kovid počeo samo 4 meseca nakon mog drugog solističkog koncerta u njujorškom Carnegie Hall-u, nije bilo prostora da “avion koji je tek uzleteo” nastavi da se vodi uzlaznom putanjom. Možda ovo malo slikovito objašnjavam, ali moja mama uvek pominje avion kao asocijaciju za nas umetnike, ali istina je, stvarno. Onda kada avion poleti i dostigne svoju visinu, on kruzira. Mi smo svi bili zaustavljeni i maltene prinuđeni da sletimo i sve krenemo opet nekako ispočetka. Nismo znali ni do kad će to sve da traje. Tada se i rodila ideja za online predstavljanjem publici. Malo je mladih umetnika koji rade spotove ovog tipa. Naravno, znamo za Bocellija i 2Cellos, koji su uradili veliki broj spotova. Moja želja je da nastavim sa snimanjem i već razvijamo nove ideje i planove koje želimo da realizujemo.
U poslednjem spotu izvodite čuvenu numeru iz filma Kum, Parla piu piano. Zašto baš ovaj film?
– Imala sam priliku da, pre nekoliko godina, provedem na Siciliji mesec dana, gde sam nastupala na jednom festivalu. Bio je jul i bilo je baš vruće, mediteranski… Sve te boje, ljudi, muzika na malim trgovima, sve je izgledalo tako živopisno, filmski. Mnogo sam zavolela Siciliju. Parla piu piano je melodija koja ne može da vam se ne svidi. Ona je svrstana u 10 najpoznatijih pesama svih vremena. Simpatično je što smo na solfeđu kao deca, da bismo naučili kako zvuči interval mala seksta, kao primer navodili upravo Parla piu piano. Govorim italijanski i tekst ove pesme mi je jako lep, reči su vrlo romantične.
Kakve filmove volite da gledate – imate li omiljenu kinematografiju, reditelja, glumce?
– Razne. U poslednje vreme sam odgledala nekoliko filmova koji su bazirani na istinitim pričama i takvim filmovima se oduševljavam jer uvek naučim nešto novo ili me inspirišu. Nedavno sam gledala Men of honor sa Robertom de Nirom i bio mi je veoma inspirativan jer je na tako snažan način opisana čovekova upornost da dođe do svog cilja. Svideo mi se i dokumentarni film o Enniu Morriconeu, u kojem lično on govori o svojoj karijeri i putu. Volim da gledam filmove o uspesima umetnika ili bilo koga u profesiji koju voli. Ne bih mogla posebno da izdvojim nekog reditelja ili glumca – zaista ih ima dosta jer sam filmofil.
U svim svojim spotovima, ali i na sceni, pokazujete da itekako vladate glumačkim zanatom, a poznato je da ste uzimali časove glume kod poznate crnogorske glumice Dubravke Drakić. Da li vas gluma privlači odvojeno od muzike, možete li da zamislite da, jednog dana, igrate u nekom filmu?
– Za vreme kovida sam imala priliku da radim sa Dubravkom Drakić, koja mi je jedna od najdražih crnogorskih glumica. Naš prvi susret datira još od 2012, kada sam spremala prijemni na Kraljevski muzički koledž, gde je trebalo da pripremim odlomak iz neke drame ili da recitujem poeziju. Dubravka je predložilada to bude pesma od Rudyarda Kiplinga, If, koju dan danas često recitujemo svi u kući, jer ta poučna pesma je kao himna životu. Inače sam tokom studija imala časove glume kao obavezan deo programa na akademiji. Veoma volim glumu i želim da se usavršavam na tom polju, pa možda nekada i zaigram u nekom filmu.
Znate li da se snima film o velikoj Mariji Callas, koju bi trebalo da igra Angelina Jolie? Šta mislite o tome?
– Iskreno mislim da Angelina ne može da predstavi divu kakva je bila Maria Callas. Angelina ima specifičnu lepotu, ali je potpuno drugačiji tip od Marije, koja je bila Mediteranka. Žao mi je što tu ulogu nije dobio neko ko je pevač, ko zaista može da oseti emociju, težinu ovog posla, njene umetnosti, patnje koja se na njen glas na kraju reflektovala i karijeru. Po mom mišljenju, samo profesionalni pevač to može da shvati. Možda grešim, videćemo naravno, ali ovo je moje mišljenje. Opersko pevanje je mnogo teška umetnost i pevanje je zaista poseban zanat.
A šta mislite o Mariji Callas?
– Mariju Callas obožavam. Monsterrat Caballe je držala njenu potpisanu sliku na svom klaviru. Ona je simbol 20. veka.
Ko su vaši muzički uzori?
– U operskom svetu uzori su mi trenutno Sonya Yoncheva i Angela Gheorghiu.
Razbijte nam neku predrasudu o operskim divama.
– One žive disciplinovano za te momente koje će provesti na sceni, a nije baš sve tako glamurozno kako izgleda kada se svetla scene ugase.
Kad neko, poput vas, sa tako malo godina napravi veliki svetski uspeh, kakvim ciljevima onda stremi?
– Uvek imamo čemu da stremimo, pa tako i ja imam razne želje koje bih volela da ostvarim. Tačno je da sam rano ostvarila neke uspehe, a da toga nisam bila ni svesna. Suština moje karijere je ljubav prema muzici i prenošenje emocija na publiku. Tako želim da nastavim. Želim da napredujem na ličnom nivou, a gde će to sve biti, videćemo.
Postoji li nešto što želite da otpevate pred publikom, a još uvek niste, recimo Tosku, Aidu?
– Baš ste nabrojali obe opere koje bih želela da pevam i koje su za moj glas u budućnosti. Postoje određena pravila ove profesije i to još uvek nisu uloge ni kompozicije za mene u ovoj fazi razvoja. Sve u svoje vreme. Za takve arije i opere je potrebno životno iskustvo i zrelost pevača. Trenutno se ipak pronalazim u nečemu poletnijem, veselijem. Te će uloge prirodno doći. Na koncertu u Beogradu ću otpevati ariju iz Verdijeve opere I vespri Siciliani.
U kojoj meri možete da učestvujete u osmišljavanju kostima koje nosite na sceni i da li ste to radili u svojim spotovima?
– Obožavam da učestvujem u kreiranju svojih haljina jer sam esteta po prirodi, volim modu, volim nakit. Imam divnu saradnju sa Swarovski brendom.
Fotografija; Nemanja Jovanović
Šta vam je najvažnije kod kostima koji nosite na sceni?
– Da su udobni, da me ne opterećuju, da mogu fino da dišem. Iskreno, nisam fan korsetnih haljina jer uvek imam osećaj da će u nekom momentu samo da se otkače i spadnu. Zato mi je bitno da se ne opterećujem tim stvarima.
Izjavili ste da se operske dive ne rađaju, da one to postaju s vremenom, zahvaljujući velikom trudu i radu. Možete li da nam otkrijete samo delić vaših dnevnih aktivnosti, a da je vezan za pevanje, rad na sebi, treninge, časove koje uzimate?
– Vežbam svakog dana pevanje, nekad više, nekad manje ali je bitan kontinuitet. Trčim, treniram, imam časove jezika, vodim računa o zdravom životu. Sreća je što u Londonu nisam izložena pušenju u zatvorenom prostoru, koje jako negativno utiče na glas, jer je svuda zabranjeno pušenje. Volela bih da i u Srbiji uvedu takav zakon jer je zaista nemoguće da boravite duže od 5 minuta bilo gde – što nema veze samo sa glasom, nego i sa opštim zdravljem.
Da li biste se usudili da pevate na karaokama? I ako da, koju pesmu biste tom prilikom izveli?
– Hahahahaha, mislim da, ipak, ne bih nigde javno pevala na karaokama. Jedino kod kuće. Možda bih otpevala pesmu Come vorrei od Ricchi e Poveri recimo, sad dok odgovaram, prva mi je pala na pamet.
Kako izgleda vaša play lista dok vozite auto?
– Veoma je raznovrsna. Razni žanrovi se provlače, zavisi od raspoloženja. Nekad pustim klasičnu muziku, baš onako glasno, pa čak i pevam i gledaju me na semaforu (smeh). Nekad pustim neku latino muziku, nekad stare klasike, house, pop… Uvek je drugačije.
Ove godine nastupate na Kolarcu – održaćete novogodišnji gala koncert, Novodogišnja čarolija. Šta ste spremili za publiku?
– Mnogo sam uzbuđena i evo sitno brojimo do nastupa. Biće jako lepo i publika može da očekuje jedan veseo koncert, pre svega, koji će nadam se da im izmami osmeh. Živimo u zaista teškim i izazovnim vremenima i zato mi je bila ideja dok smo kreirali repertoar da bude jako pozitivan. Biće dosta poznatih melodija. Jedva čekam.
Po čemu se, kad je opera u pitanju, naša publika razlikuje od svetske?
– Ne bih upoređivala, jer svaka publika odreaguje na emocije ako uspete da ih dotaknete. Možda smo mi generalno na Balkanu narod koji je strastven i prikazuje lako emocije pa možda samim tim i publika jače odreaguje. Međutim, zaista, osetite energiju u sali kada ste takli srca publike. Obožavam beogradsku publiku, jer je to publika mog rodnog grada koja me podržava i na svakom koncertu se oseti neverovatna razmena emocija.
Šta pronalazite u Londonu, a nedostaje vam na našim prostorima, i obratno – šta vam odavde nedostaje kad ste tamo?
– Ono što baš volim u Londonu je činjenica da su ljudi nekonfliktni. Jednostavno, možda će imati različito mišljenje od vašeg po pitanju politike ili bilo čega ali vas neće osuđivati zbog toga i to neće preći u neku mržnju. Koliko puta se desilo sećam se tokom perioda kada je Boris Johnson bio premijer da su mi određeni prijatelji bili protiv Borisa i znali su da kažu otvoreno šta misle, a da im ne zamere prijatelji koji ne misle isto. Meni se to jako sviđa. To je ta otvorenost i širokoumnost. Mi se još borimo s tim. Verovatno i zbog neke skorije istorije koju imamo, nažalost. S druge strane, na našim prostorima ljudi mogu da budu veoma srdačni i velikog srca. Recimo, ne poznajem nikog u svojoj zgradi u Londonu jer je, prosto, dovoljno što će vam se ljubazno javiti i to je to. Znate već da kod nas to nije tako i da uglavnom poznajemo ceo komšiluk, da često pričamo i družimo se sa komšijama.
Uživate li u novogodišnjim praznicima i pretprazničnoj atmosferi?
– London je zaista magičan za vreme praznika – ljudi se trude da okite svoje prodavnice, tržne centre, ulice, kuće, prozore, zgrade… Ma, sve sija. Volim pretprazničnu atmosferu, i super mi je što ona traje praktično ceo novembar i decembar.
Kako ćete provesti ovogodišnje praznike?
– Stigla sam u Beograd i baš sam srećna što sam ovde. Jedva čekam da izađem na scenu najdivnije akustične sale i da se sretnem sa najdivnijom publikom i da zajedno ispratimo ovu godinu. Praznike ću ove godine provesti ovde i zaista sam zbog toga više nego radosna!
Tekst: J. Milinčić
Fotografije: Dado Ljajević
