Meteorolozi najavljuju kišu, a kulturna agenda za ovaj vikend bogatija je nego ikad. Kišobran u ruke, pa pravac u park ispred Muzeja savremene umetnosti u Beogradu jer – počinje nova sezona Piknika!
Ovo je šesta godina da pod sloganom Odvedimo grad u prirodu udruženje Kišobran organizuje letnja druženja u parkovima i muzejima Beograda.
Cilj Kišbranove manifestacije je da se promoviše kultura odlaska u prirodu, podižući svest o važnosti zaštite životne sredine i zdravog života.
Poslednje tri godine Piknik se povezao sa različitim muzejima u Beogradu, pa u saradnji sa njima povezuje odlazak u prirodu sa izložbama u ovim institucijama. Do sada Piknik je sarađivao sa Muzejem Jugoslavije, Muzejem afričke kulture i umetnosti i Muzejem savremene umetnosti u Beogradu.
A kad završite sa druženjem u prirodi, možete na Koncert Beogradskog sindikata, na fenomenalnu izložbu u Novi Sad ili u bioskop jer – tu su novi filmovi.
Filmovi
Svet iz doba Jure – Nadmoć
Ako volite avanture onda vas sigurno raduje što je u biosKope stigao novi film o junacima iz doba Jure. U režiji Colina Trevorrowa, ovo ostvarenje okupilo je pravu zvezdanu ekipu među kojima su Chris Pratt, Bryce Dallas Howard, Laura Dern, Jeff Goldblum, Sam Neill, Mamoudou Athie, BD Wong, Omar Sy i drugi. Svet iz doba Jure – Nadmoć je nova epska avantura koja se odvija četiri godine nakon što je Isla Nublar uništen. Dinosaurusi sada žive – i love – zajedno sa ljudima širom sveta. Ova krhka ravnoteža će preoblikovati budućnost i odrediti, jednom zauvek, da li će ljudska bića ostati glavni predatori na planeti koju sada dele sa najstrašnijim stvorenjima u istoriji. Film stiže iz kompanija Universal Pictures i Amblin Entertainment, pokreće franšizu vrednu više od 5 milijardi dolara, na smelu, neistraženu teritoriju, sa do sada neviđenim dinosaurima, vratolomnom akcijom i zapanjujućim vizuelnim efektima.
Nedelja srpskog filma, DKC (Od 9. do 15. juna)
Nedelja srpskog filma zamišljena je kao revija srpskih filmova na kraju jedne sezone. Ima za cilj da ukaže na određena domaća dokumentarna i igrana dela koja možda nisu imala dovoljno prostora u ovdašnjim bioskopima ili im publika nije posvetila dovoljno pažnje, a trebalo je.
Ideja je da ponovo budu na bioskopskom repertoaru u Beogradu. Njihove projekcije pratiće razgovori publike sa autorima.
Na programu biće tri igrana i dva dugometražna dokumentarca koji su prikazivani tokom jeseni prošle i proleća ove godine.
Igrani filmovi su “Kelti” Milice Tomović, “Mrak” Dušana Milića i “Nebesa” Srđana Dragojevića. Dva dugometražna dokumentarca, koja će publika moći da pogleda, su “Skok” Ivice Vidanovića i “Čekajući Handkea” Gorana Radovanovića.
NSF biće završena beogradskom premijerom filma “Heroji”, uz prisustvo autorke ekipe, 15. juna. Time će započeti zvanična bioskopska distribucija igranog debija Gorana Nikolića. Film je premijerno viđen na 50. FEST-u.
Koncert
Beogradski sindikat, Tašmajdan, 11. jun
Nakon 10 godina od velikog spektakla pred prepunom beogradskom Arenom “Beogradski sindikat” će odžati veliki solistički koncert na stadionu Tašmajdan. Ovaj stadion će, kao simbol beogradske urbane muzičke scene, otvoriti kapije za publiku hip-hop benda poznatog po jedinstvenim društvenim porukama, a posebno koncertima koji se opisuje kao legendarni. “Beogradski sindikat”, koji postoji 23 godine, objavio je tokom proleća tri nove pesme “Ljubav u inat”, “Među zvezdama” i “Moja sudbina”, kao uvertiru za spektakl koji sledi na Tašu.
– Veoma smo srećni i uzbuđeni zbog predstojećeg koncerta, imajući u vidu da je prošla čitava decenija od našeg poslednjeg koncerta u Beogradu. Trenutno smo posvećeni probama i vredno se spremamo da “pokidamo” na Tašu. Beogradski sindikat je verovatno jedan od poslednjih aktuelnih autentičnih beogradskih bendova, tako da je legendarni stadion Tašmajdan najbolje mesto za održavanje ovog najbeogradskijeg beogradskog koncerta. Naravno da očekujemo da će podrška stići i iz drugih delova Srbije, Crne Gore, Republike Srpske, kao i iz dijaspore, odakle je dolazak najavio veliki broj diskretnih heroja. BS je oduvek bio simbol okupljanja za sve naše ljude, istakao je Feđa Dimović iz Sindikata.
Izložbe
Projekat Palata, Kulturna stanica Edjšeg, Novi Sad, 12. jun u 19 časova
Publika ima priliku da u isto vreme isprati tri nezavisna ali međusobno povezana performansa autorki Selme Selman, Ivane Ivković i Marine Marković, u okviru projekta Palata.
Projekat Palata u prvi plan iznosi teme autonomije i ekonomije moći kroz provociranje uspostavljenih pravila unutar hijerarhije dvora kao simbola heteropatrijarhalnog ustrojstva koji se promišlja iz ženske pozicije. Polazeći od ideje kulturno istorijskog / arhitekturalnog nasleđa Novog Sada, postavka će biti smeštena u prostor Kulturne stanice Eđšeg (mađ. jedinstvo), bivšeg dvorca i streljane. Reagujući na kulturno-istorijsko nasleđe Novog Sada, arhitekturu prostora i sociološke strukture današnjice, autorke zauzimaju tri različite pozicije u narativu Palate. Ove pozicije su definisane kroz dramaturške uloge u zamišljanju metaforičkog dvora: emancipovana dvorska dama, konkubina / sluškinja i kraljica.
Selma Selman obraća se glasom subjekta, vokalno, koristeći snagu jezika i gestikulacije. Njen rad tvrdi slobodu upotrebe sopstvenog tela i njegove suverenosti, sa željom da se naglasi važnost sticanja znanja.
Nasuprot Selminoj emancipatorskoj upotrebi tela koje je u namernom dosluhu sa umom, Marina Marković svoje telo postavlja kao objekat, pozivajući se na trans-generacijsku zloupotrebu i društvenu opresiju nad ženama. Na subverzivan način, Marina nudi svoje telo za interpretaciju, karnalno opredmetnjivanje, teritoriju za ispitivanje pozicija moći.
Naspram obe ove pozicije, performans Ivane Ivković izmešta se potpuno iz pozicije sopstvenog tela i bavi se prostorom uma, koncepta, ideje materijalizovane u telu nekog drugog. U skladu s njenom dosadašnjom praksom, Ivana delegira nastup muškarca, koji se ovaj put obraća publici u ženskom rodu, noseći haljinu koja je kao kod Levijatana “napravljena od ljudi”, snage pojedinačnih tela koje zajedno postaju jedinica fiktivne, apstraktne, bestelesne moći.
Projekat sufinansira Fondacija Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture u okviru programskog luka Heroine. Projekat je podržan i od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.
Knjiga
Knjiga “Rad: Od kamenog doba do robota” antropologa Jamesa Soozmana predstavlja izuzetnu, istraživanjima potkrepljenu istoriju ljudskog roda koja istražuje doprinos rada razvoju naše civilizacije, prikazujući istoriju iz potpuno drugačijeg ugla, kao i promene koje nas čekaju.
Rad nas definiše. Određuje naš status, nalaže nam kako ćemo, gde ćemo i s kim ćemo provoditi najviše vremena, utiče na naš osećaj sopstvene vrednosti. Ali jesmo li programirani da radimo toliko naporno koliko radimo? Da li su naši preci iz kamenog doba takođe živeli da bi radili i radili da bi živeli? I kako bi izgledao svet u kome je uloga rada mnogo manja?
Koristeći saznanja iz antropologije, arheologije, evolucione biologije, zoologije, fizike i ekonomije, autor nam prikazuje da zaista jesmo evoluirali otkrivajući radost, značenje i smisao u radu, ali da su tokom većeg dela prošlosti naši preci radili mnogo manje od nas i da su o radu razmišljali sasvim drugačije. Obrazlaže da su koreni savremene kulture rada u poljoprivrednoj revoluciji koja se dogodila pre deset hiljada godina, a da se sve zaoštrilo kada smo migrirali u gradove. To je promenilo naše međusobne odnose, način na koji se ophodimo prema sredini u kojoj živimo, čak i naš osećaj za protok vremena.
Pošto se nalazimo na novoj tački preobražaja, Soozman nam ukazuje da bi proces automatizacije proizvodnje mogao iz korena da promeni naš odnos prema radu i povede nas ka stabilnijoj i pravednijoj budućnosti i za planetu Zemlju i za nas.
Tekst: J. M.
Fotogfrafije: Pexels, Instagram, Promo
