Cela istina o popularnom piću.

Kontroverza oko mogućih koristi (ili štete) gazirane vode ne prestaje već duži niz godina, ne samo među potrošačima, već i među nutricionistima.

Neki veruju da prisustvo vazdušnih mehurića pomaže telu da brže apsorbuje vodu, što smanjuje rizik od dehidracije, dok drugi veruju da je ugljen-dioksid štetan po zdravlje i vredi jednom zauvek odustati od sode. Nećemo prihvatiti nijednu stranu i samo ćemo razgovarati o objektivnim prednostima i nedostacima pića.

Gazirana voda može biti obična i mineralna (o slatkoj sodi ne vredi ni pričati – količina dodatog šećera i aroma čini ih pićima sa „crne liste“). Prva je apsolutno obična prečišćena voda zasićena ugljen-dioksidom. Nijedno istraživanje nije potvrdilo da mehurići vazduha mogu naneti štetu organizmu, jer je ugljen-dioksid prirodno u našem telu i ne predstavlja opasnost po zdravlje. Ovde je verovatnije pitanje koliko volite gaziranu vodu. Jedina kontraindikacija su bolesti gastrointestinalnog trakta, jer mehurići mogu iritirati sluznicu vaših organa za varenje, što pogoršava situaciju. Pored toga, višak mehurića gasa može dovesti do nadimanja i bolova u stomaku.

Situacija sa mineralnom vodom je još kontroverznija. S jedne strane, sadrži mnogo korisnih minerala koji pomažu u obnavljanju i održavanju funkcije mišića, jačaju nervni sistem, poboljšavaju metabolizam, a neki od njih su u stanju da normalizuju kiselinsko-baznu ravnotežu u telu.

Obično kupujemo mineralnu vodu u bocama u supermarketu i ne možemo biti potpuno sigurni da je tamo tako dugačka i atraktivna lista minerala koja se može naći na etiketi. Generalno, ne možemo biti sto posto sigurni u sastav. Ukratko, možete piti gaziranu vodu, ali to morate učiniti vrlo pažljivo. Stoga, ako ne želite da provodite sate proučavajući sastav mineralne vode ili neprestano nadgledate ima li neugodnosti u crevima od dodatne čaše sode, najbolje rešenje će biti čista voda.

I ne zaboravite da koju god vodu na kraju više volite, morate je redovno piti i najmanje jedan i po litar dnevno.