Moderna tehnologija i uređaji koje koristimo deo su naše svakodnevice i život nam je nezamisliv bez njih. Nije novost da provođenje dugih sati pred ekranom može imati ozbiljne efekte na naše zdravlje, od suvog oka i glavobolje do poremećenog cirkadijalnog ritma i digitalnog naprezanja očiju. Kontinuirano izlaganje plavoj svetlosti može uticati i na našu kožu.
Istraživanja su pokazala da plavo svetlo koje emituju telefoni, tableti i računari zapravo štete našoj koži i očima i često dovodi do poremećaja spavanja, a kvalitetan san utiče na ukupnu blagodat organizma. Takođe, poznato kao visokoenergetska vidljiva svetlost (HEV), plava svetlost može stimulisati foto-starenje i vremenom dovesti do promene boje kože, upale i oslabljene kožne barijere. Plavo svetlo je svuda oko nas. Sunčeva svetlost je njen najveći izvor kojoj smo izloženi, a digitalni uređaji emituju deo tog zračenja. Rizik se povećava jer telefone držimo veoma blizu lica i stalno ih proveravamo. Prema statistikama, milenijalci proveravaju svoje pametne telefone u proseku sto pedeset sedam puta dnevno, što je pet puta više od starijih, odraslih, koji telefone u proseku proveravaju samo trideset puta dnevno.
ŠTA JE PLAVA SVETLOST?
Plavo svetlo je jedna talasna dužina u vizuelnoj svetlosti koju vidimo svaki dan. Sigurno ste čuli za UV zrake koji dolaze od sunca i karakterišu ih specifične talasne dužine (između 280 i 400 nanometara). Plava svetlost je takođe deo elektromagnetnog spektra, ali u poređenju sa UV, ona je vidljiva, sa talasnim dužinama između 450-495 nanometara, i manje je štetna od UV zraka. Nedavne studije su pokazale da vidljiva svetlost (400-700 nm) (pored UV zraka) može izazvati hiperpigmentaciju i druge znakove preranog starenja. Plavo svetlo generiše reaktivne vrste kiseonika (neku vrstu slobodnih radikala) koje izazivaju oksidaciju i dovode do pojave nepravilnosti, finih linija, bora i neujednačenog tona kože. Pored toga, blue light izaziva povećanu proizvodnju melanina, što može dovesti do promene boje kože.
Međutim, ima i neke pozitivne aspekte, koristi se prvenstveno za lečenje stanja kože kao što su akne i prekancerozne ćelije kože izazivajući oksidaciju i na taj način uništavajući ove ćelije. Plavo svetlo koje dolazi iz LED maski upotrebljava se u borbi protiv akni, za lečenje ekcema, psorijaze, melazme ili oštećenja kože nastalih od sunca. Sigurno se pitate kako se možemo zaštititi. Nega kože za zaštitu od plavog svetla deluje tako što fizički blokira svetlost i bori se protiv slobodnih radikala koje stvara plava svetlost pre nego što izazove starenje, raspad kolagena, opuštanje, tamne fleke. Kvalitetan san kao jedan od ključnih čuvara našeg zdravlja i lepote kože, u direktnoj je vezi sa plavom svetlošću, jer ona utiče i na našu budnost tokom dana i na pospanost noću.
Uticaj plavog svetla je dvojak ‒ i pozitivan i negativan. Izloženost sunčevoj plavoj svetlosti tokom dana pomaže nam da podesimo naš telesni sat i održimo cirkadijalni ritam. Problem nastaje kada smo kasnije tokom dana i noću izloženi veštačkoj plavoj svetlosti. Mozak ne pravi razliku između plave svetlosti sunca i plave svetlosti naših mobilnih telefona i laptopa, tako da svako plavo svetlo može signalizirati mozgu da je vreme da se probudi. To u suštini prevari mozak da misli da je uveče dan i potiskuje mehanizme koji podstiče san. Ujutru i tokom dana, plava svetlost stimuliše telo da ostane budno. Izloženost svetlosti kada se probudite može vam pomoći kada imate džet-leg ili morate da resetujete prirodni cirkadijalni ritam svog tela, baš kao što svetlost neposredno pre spavanja ometa taj proces.
SIGNAL ZA BUĐENJE I SPAVANJE
Plavo svetlo govori hipotalamusu, delu mozga koji pomaže u upravljanju biološkim ritmom na osnovu izlaganja svetlosti ‒ da je jutro. Na isti način na koji noću signalizira mozgu da je vreme da budete budni, ujutru plava svetlost takođe pomaže u suzbijanju hormona koji izazivaju san, što pomaže da se probudite. Izlaganje svetlosti isključuje proizvodnju melatonina u mozgu, čime se isključuje signal iz mozga koji govori telu da spava. Istraživanja su pokazala da plava svetlost poboljšava budnost i produktivnost tokom dana.
Plava svetlost utiče na proizvodnju hormona u mozgu, pozitivno ili negativno. Primer negativnog uticaja je smanjena proizvodnja melatonina, hormona koji nas noću čini pospanim. Ako ste izloženi plavom svetlu pre spavanja, vaš mozak reaguje kao da je još uvek dan, zbog čega blokira proizvodnju melatonina. Zato, pre odlaska na počinak treba izbegavati upotrebu mobilnih telefona i sličnih uređaja, jer plava svetlost narušava prirodan ciklus spavanje-budnost vašeg mozga, što je ključno za optimalno zdravlje.
KOZMETIKA KAO ZAŠTITA
Na tržištu je sve veći broj kozmetičkih proizvoda, specijalno kreiranih da zaštite kožu od plave svetlosti, a tu su i drugi načini da predupredite njene negativne efekte. Kako bi postigli najbolje rezultate birajte proizvode koji kao ključne sastojke sadrže cink-oksid, titanijum-dioksid, oksid gvožđa i/ili antioksidante poput vitamina C. Pored krema i seruma kao načina zaštite, na svoj telefon možete postaviti zaštitni ekran sa plavim svetlom. Neki pametni telefoni imaju mogućnost (takozvani noćni režim) da se isključi plavo svetlo i umesto njega daje više žutog osvetljenja, što je odlična opcija za oči i kožu.
Koristite polarizovane naočare za sunce da biste sprečili oštećenja usled izlaganja svetlosti na duži rok. Pored filtera za vaš pametni telefon, dobar SPF širokog spektra i proizvodi za negu kože koji sadrže antioksidanate najbolji su način da smanjite negativne efekte.
Ilustracije: Danijela Blagojević
Tekst: Snežana Milošević
