Još jedan od “viralnih” beauty trendova na društvenim mrežama jeste nešto što se naziva – detoks pazuha. Možda zvuči neobično, ali zapravo je reč o procesu prelaska sa tradicionalnih na prirodne dezodoranse, sa težnjom da se proizvodi na bazi aluminijuma u potpunosti izbace iz kozmetičke upotrebe.
Kako funkcioniše aluminijum u dezodoransima?
Aluminijum je najzastupljeniji metal na planeti. Tradicionalni dezodoransi sadrže soli aluminijuma, a najzastupljeniji sastojci u njima su aluminijum hlorid, aluminijum cirkonijum i aluminijum hlorohidrat. Kada nanesemo dezodorans na područje ispod pazuha, soli aluminijuma se rastvaraju u koži, a kada su izložene znoju, stvaraju supstancu nalik gelu koja privremeno začepljuje znojne kanale, sprečavajući da znoj dopre do površine kože. Manje znoja znači manje mirisa, što objašnjava popularnost antiperspiranata. Aluminijum takođe može da umanji miris tako što uništava bakterije koje uzrokuju stvaranje znoja.
Da li je aluminijum zaista toliko loš i zbog čega je uopšte na lošem glasu?
Rak dojke i, verovali ili ne, Alchajmerova bolest najčešće se povezuju sa korišćenjem aluminijuma.
Strah od Alchajmerove bolesti usled izlaganja aluminijumu potiče iz 60-ih godina prošlog veka kada je eksperimentom na zečevima pokazano da postoji veza između ovog metala i stvaranja ćelija koje su uključene u ovu bolest mozga.
No, treba imati na umu da je u eksperimentu korišćena izuzetno visoka doza aluminijuma što je daleko od doze kojoj smo mi izloženi tokom svog života. Osim toga, zdravi bubrezi eliminišu 99%+ aluminijuma koji apsorbujemo iz hrane ili pića, a čak i u potpuno zdravom mozgu moguće je pronaći tragove ovog metala. Dakle, ne postoji jasno utvrđena veza između izloženosti aluminijumu (iz okoline, hrane i vode ili dezodoransa) i razvoja Alchajmerove bolesti.
Kada je reč o vezi između raka dojke i izloženosti aluminijumu, Nacionalni institut za rak naveo je dve zabrinutosti: pošto često dolazi u kontakt sa kožom blizu tkiva dojke, ovaj metal može imati efekte slične estrogenu koji može podstaći rast ćelija raka dojke; i, aluminijum može imati direktnu aktivnost u tkivu dojke.
Međutim, budući da je sistematski pregled naučne literature iz 2014. godine pokazao da nema jasnih dokaza da antiperspiranti koji sadrže aluminijum povećavaju rizik od raka dojke, niti se pokazalo da su soli aluminijuma kancerogene, ukoliko želite da zaustavite znoj i sprečite neprijatne mirise, dezodoransi koji sadrže aluminijum su i dalje najsigurniji, najbolji izbor. A, ako svakako želite da se okrenete kozmetici sa prirodnim sastojcima, evo šta treba da znate.
Da li vam je potreban detoks pazuha?
Ukoliko dezodorans sa aluminijumom vrlo brzo zamenite onim prirodnim, velike su šanse da ćete primetiti neprijatan miris, povećano znojenje, pa čak i iritacije. Ovi, “neželjeni” efekti naveli su neke ljude da pomisle da je između korišćenja ova dva proizvoda, tradicionalnih i prirodnih, neophodno napraviti detoksikaciju kako biste “izvukli nečistoće, toksine i teške metale kao što je aluminijum iz kože”. No, da podsetimo, soli aluminijuma samo privremeno blokiraju znojne žlezde, a lokalno primenjen aluminijum ne akumulira se na visokom nivou u koži ili telu.
Trenutni neprijatan miris i znojenje su verovatnije rezultat prestanka svakodnevne upotrebe antiperspiranta, a ne hronične akumulacije aluminijuma i potrebe za detoksikacijom, ali da, prelazak sa aluminijuma na proizvode bez ovog metala neće biti tako jednostavan proces.
Na kraju, podsetićemo da nije znoj taj koji ima neprijatan miris – miris uzrokuju bakterije koje se nalaze ispod pazuha. Zato, u kombinaciji sa prirodnim dezodoransom, pokušajte da se češće tuširate u toku dana (ali kratko) uz korišćenje antimikrobnog sapuna ili, ukoliko ne možete da se tuširate više puta dnevno, pokušajte da ovo područje čistite antibakterijskim maramicama pre ponovnog nanošenja prirodnog dezodoransa. Kako biste sprečili razvoj bakterija, omogućite koži da diše, nošenjem slobodnije odeće i prozračnije tkanine kao što su lan ili bambus.
Foto: Unsplash
Priredila: I. T.
