Imperativ zdravog načina života sveprisutan je, od potrošačke industrije koja promoviše takozvane zdrave namirnice do pojedinca koji u želji da bude u top formi poseže za istim, a broj prodavnica sa domaćim proizvodima organske proizvodnje raste i na listi je najpoželjnijih. Naravno, nesporna je važnost zdrave ishrane, ali i sa tim se može preterati. Uzimanje hrane s malo zasićenih masti, holesterola, soli ili šećera jedna je od uobičajenih medicinskih preporuka. Opsesivno vođenje računa o svakom miligramu naziva se ortoreksija. 1997. godine taj problem je detektovao i definisao specijalista alternativne medicine Stiv Bretman, tumačeći ga kao patološku fokusiranost na konzumaciju zdrave hrane. Taj problem on je detektovao kod sebe, uveren da njegova preokupacija zdravom hranom prešla granicu normalnog i sve promene u svom ponašanju, odnosu prema hrani, je zapisivao. Te njegove beleške koriste se kao osnova za procenu ortoreksije. Ovo oboljenje motivisano je željom da osoba bude zdravija, ali pravi motivi su mnogo dublji. Ortoreksija se uglavnom pokreće psihološkim faktorima.
Sam naziv dolazi od grčkog pojma orthos (pravilno) i pojma orexia (apetit). Različiti su razlozi usled kojih dolazi do tog problema, najčešće se ljudi okreću zdravoj ishrani zbog nekog zdravstvenog problema, pada imuniteta ili pak da bi se rešili nezdravih prehrambenih navika. Tako sve počinje, da bi razmišljanje o zdravom jelovniku postalo opsesivno. Za razliku od anoreksije i bulumije gde su posledice uočljive i na fizičkom i na psihološkom nivou, oni koji pate od ortoreksije imaju samo problem sa stresom. Osobe koje imaju ovaj poremećaj hranu doživljavaju kao sredstvo koje ih čini zdravima, ali i fizički i mentalno ispunjenima. Naime, što je ishrana neobičnija i restriktivnija, osoba se oseća bolje, a ako ovakvo stanje potraje, nastaje poremećaj. Ekstremna briga o hrani ide toliko daleko da se osobe sa ortoreksijom naručuju namirnice isključivo sa organskog uzgoja, stim da voće i povrće moraju da pojedu u roku od petnaest minuta od berbe, naravno, taj primer je drastičan i može se sresti u bogatim zemljama. Jasno je da je u pitanju preterivanje, jer nije cilj života koncentrisati se samo na uzak asortiman namirnica koje predstavljaju zdravu hranu. Ljudi koji pate od ortoreksije ne jedu ništa slatko ni masno, kao ni namirnice kojima ne znaju kalorijsku vrednost.
Međutim, ključ zdrave ishrane i zdravog života leži u jednoj reči – umerenost. Telu su potrebne masti, ugljeni hidrati, belančevine, ali i ostali mikronutrijenti koji nisu apsolutno dostupni u svetu zdrave hrane. Ortoreksija može dovesti do gubitka težine, pa i neuhranjenosti, odnosno ugroziti opšte stanje organizma. Istraživanja govore da problem nastaje tako što na početku samo postoji želja da se jede zdravije.
“Osobe same sebi određuju šta je zdravo, a šta nije, a vremenom ta sopstvena pravila postaju sve stroža i sve više namirnica uklanjaju iz jelovnika, proglašavajući ih nezdravim” kaže Frederika Bartels sa Univerziteta u Diseldorfu, koja se bavi ponašanjem ljudi koji pate od ortoreksije. Ona ističe da fokus na zdravu ishranu postaje teret oko kog se sve vrti. Istraživanja ovog problema locirala su i psihološki profil osoba koja pate od ortoreksije. Reč je o ljudima koji imaju veliku potrebu za kontrolom u svim aspektima svog života, nefleksibilnim, strogim, vrlo normativnim, što dovodi do teskobe, odnosno anksioznosti. Ortoreksija se uglavnom pokreće psihološkim faktorima kao što je podizanje samopouzdanja, osećaj kontrole, strah od bolesi i nesigurnosti. Pritom, sve druge koji se hrane nezdravo smatraju inferiornijim od sebe i manje vrednim.
Suština priče nije da je zdrava hrana loša, već da nije raznovrsna, jer se izborom zdrave hrane ili samo nekog segmenta zdrave hrane lišavamo sve ostale hrane koja nam je i te kako potrebna za pravilno funkcionisanje organizma. Ovako indirektno ugrožavamo svoje zdravlje. Umerenost je ključ svega.
Balans i umernost – ključ zdrave ishrane
Osoba koja pati od ortoreksije je opsednuta time da ispoštuje samozadat režim ishrane te ulaže veliki napor kako bi se suprotstavila iskušenjima. Ukoliko se desi da se odstupi od predviđenog režima osoba se samoosuđuje i često nakon toga pooštrava restrikcije u ishrani. Nutritivno siromašan jelovnik u cilju zdrave ishrane nije dobra opcija, čak i kada se temelji na zdravim proizvodima. Naš organizam je fiziološki građen za raznovrsnu ishranu, a uskraćivanje određenih skupina namirnica može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Ne odričite se nijedne grupe namirnica, već nađite pravi odnos između njih. Ako u tome imate poteškoća, potražite pomoć nutricioniste, ali morate znati da je umerenost zlata vredna i da ne postoji proizvod koji sadrži sve hranljive materije potrebne telu (ugljene hidrate, masti, proteine…) Žitarice, voće, povrće, meso… Neizbalansirana ishrana na duže staze dovodi do nedostatka esencijalnih vitamina, minerala, do smanjenja nivoa natrijuma u krvi, trombocita, belih i crvenih krvnih ćelija.
Tekst: Redakcija magazina Harper’s Bazaar
Foto: Pexels
