U našoj informacionoj kulturi vođenoj algoritmima, wellness trendovi imaju tendenciju da eksplodiraju u kolektivnoj svesti pre nego što još brže padnu u zaborav, a samo nekolicina uživa u kontinuiranom roku trajanja nakon što njihova iskra noviteta istekne. Pa ipak, autofagija, koja predstavlja periodično gladovanje (IF – engl. intermittent fasting) je uspela da pronađe svoj put od senzacije do poštovanog protokola. Verovatno ste bili van svih tokova poslednjih godina ukoliko ste propustili opsednutost wellness sveta svime što ima veze sa gladovanjem. Globalno istraživanje, koje je 2022. godine sprovela kompanija Real Research iz Dubaija, pokazalo je da je 80 odsto od 50.000 učesnika, koji se nalaze u 109 zemalja, čulo za intermitentno gladovanje. Pretragom heštega se dolazi do skoro 5,2 miliona postova na Instagramu. Zero, jedna od najpopularnijih aplikacija posvećenih autofagiji (Elon Musk je jedan od fanova ove aplikacije), nedavno je prikupila 1,6 milijardi sati posta svojih korisnika širom sveta. Ukratko rečeno, periodično gladovanje je veliki posao, moderni trend koji ne pokazuje znake posustajanja.
OBILJE I OSKUDICA
Istorijski gledano, post se podrazumevao. Prvobitni ljudi su balansirali između perioda obilja i oskudice, a kako naša biologija nije držala korak sa našim modernim načinom života, zagovornici tvrde da je periodično gladovanje najbolja praksa sa evolucionog stanovišta. Dok se gubitak težine često ističe kao ključna prednost, profesor John Hawley, šef Exercise & Nutrition Research programa za istraživanje vežbanja i ishrane i direktor Mary MacKillop Instituta za zdravstvena istraživanja na Australijskom katoličkom univerzitetu, kaže da sa autofagijom „postoje i drugi markeri zdravlja koji su značajno poboljšani, nezavisno od težine“. On navodi poboljšanu regulaciju glukoze u krvi, niži krvni pritisak i bolji kvalitet sna kao samo neke od prednosti s tim u vezi, i kaže da je intermitentno gladovanje „dobar alat u kutiji alata“ za pacijente sa gojaznošću, dijabetesom tipa 2 i srčanim oboljenjima. Verovatno najrasprostranjeniji oblik posta, vremenski ograničena ishrana, podrazumeva ograničavanje unosa hrane na određeni dnevni „vremenski okvir” od, recimo, osam sati. Možda ste, takođe, upoznati sa popularnom dijetom 5:2 Dr Michael Mosleyja, koja podrazumeva drastično smanjenje kalorijskog unosa dva dana u nedelji i normalnu ishranu ostalih pet. Međutim, bez obzira na to za koju varijantu se odlučite, bez potrebe da brojite makronutrijente ili izbegavate čitave grupe namirnica, periodično gladovanje se manje bavi time šta jedete a više time kada jedete, što predstavlja prednost u odnosu na ostale dijete odnosno režime ishrane. I zaista, Hawley primećuje „veoma visoku stopu usklađenosti sa vremenski intermitentnom ishranom“ od strane učesnika njegovih studija, pa čak i kada se formalni deo programa završi.
DRUGA STRANA MEDALJE
Uprkos svim prednostima, međutim, za pripadnice ženskog pola definisanje prednosti i nedostataka nije tako jednostavno. Lara Briden je naturopata i autorka čije su knjige prevedene na 12 jezika; njenu najnoviju knjigu, The Metabolism Reset, objaviće Macmillan Australia u junu. „Kao žene [u reproduktivnom dobu], imamo na raspolaganju barometer zdravlja: ovulaciju“, kaže ona. „Treba obratiti pažnju na indikacije da ovulacija izostaje kao rezultat periodičnog gladovanja.” Bridenova objašnjava da za žene koje možda već nedovoljno jedu, dodavanje autofagije može dovesti do hipotalamusne amenoreje. Ovo stanje dovodi do toga da žene gube menstruaciju tokom najmanje tri uzastopna menstrualna ciklusa, pri čemu su mlađe žene – čiji su ciklusi osetljiviji na smanjenje kalorija – najugroženije. A kako može postojati odloženo dejstvo između započinjanja periodičnog gladovanja i gubitka menstruacije, ono nije uvek očigledan krivac. Zbog toga ne iznenađuje što se trudnicama i dojiljama preporučuje da preskoče ovu praksu. Studija iz 2023. godine East Anglia Univerziteta u Engleskoj, pokazala je da vremenski ograničeno gladovanje može dovesti do trajnog štetnog uticaja na plodnost – kako mužjaka tako i ženki – kod zebra riba, čak i kada se ponovo uspostavi normalna konzumacija hrane. Naravno, svi naučnici upozoravaju da je rizično izvlačiti zaključke iz istraživanja na životinjama. Autor studije Dr Edward Ivimey-Cook naglašava potrebu za daljim istraživanjem da li isti zaključak važi za ljude. A dr Krista Krista Varady, profesor nutricionizma na Univerzitetu u Ilinoisu i autor knjige The Fastest Diet, kaže: „Radili smo više studija [o vremenski ograničenoj ishrani], i mogu sa sigurnošću da kažem da ona ne utiče negativno na ženske hormone“.
POST ILI POREMEĆAJ U ISHRANI?
Interakcija između periodičnog posta i poremećaja u ishrani je često zanemaren aspekt šire diskusije o autofagiji. Sarah Cox, psiholog i menadžer Nacionalne linije za pomoć pri Butterfly fondaciji, kaže: „Istraživanja pokazuju da je za adolescente i mlađe odrasle rizik od razvoja poremećaja u ishrani zbog intermitentnog gladovanja prilično veliki. Autofagija može biti oblik poremećene ishrane za pojedince, a posebno one [koji rizikuju rast i razvoj], koji se oporavljaju od ili su upravo iskusili poremećaje u ishrani.” Takođe je problematična uloga koju društvene mreže imaju u svemu tome. Zagovornici periodičnog gladovanja na društvenim platformama – čija je stručnost u rasponu od visokokvalifikovanih do jedva kvalifikovanih – ne poriču uvek da ova praksa nije prikladna za one sa prethodnim iskustvom poremećaja u ishrani. Naravno, ne mogu se sve složenosti nekog pitanja obuhvatiti pojedinačnim objavama na Instagramu. Međutim, sa oko devet posto australijske populacije koja tokom svog života iskusi neki poremećaj u ishrani, to je značajno velika grupa sledbenika koja zahteva pažljivo razmatranje kada je u pitanju deljenje informacija online. „Premda upotreba društvenih mreža sama po sebi ne uzrokuje poremećaje u ishrani, istraživanja pokazuju da se mogu dovesti u vezu sa psihološkim problemima koji uzrokuju te poremećaje “, kaže Coxova. Takozvani ‘ideal mršavog tela’ više ne uživa univerzalno odobrenje kao nekada, pa ipak, još uvek je prisutan društveni pritisak da se prilagodimo određenim idealima fizičkog izgleda – iako na prikriveniji način. Kada se komunicira jezikom wellbeinga, ponašanje koje je u korelaciji sa autofagijom, poput preskakanja obroka ili drastično smanjenje unosa kalorija, dobija respektabilnu glazuru koji je prihvatljivija modernoj publiki, zbog čega je teže dozvati pomoć kada nastanu problemi. I premda neće sve žene iskusiti poremećaj u ishrani, pošteno je reći da bi samo mali broj njih smatralo da ima zdrav odnos prema svom telu. Nametanje više ograničenja u vezi sa ishranom može samo bespotrebno zakomplikovati situaciju. Na kraju krajeva, nema jednostavnog odgovora na to da li sve žene mogu – ili treba – da gladuju. „Poruka da žene nikada ne smeju postiti je previše pojednostavljena“, navodi Bridenova. “U suštini, to najviše zavisi od pojedinca.” Određene grupe, poput onih koje pate od insulinske rezistencije, mogu imati značajne koristi od usvajanja ove prakse, a uopštena izjava da je autofagija štetna bi, prema rečima Bridenove, mogla „potencijalno da odbije upravo ove žene kojima ona zapravo nudi terapeutsko dejstvo“. Postoje takođe podrobna istraživanja koja potvrđuju prednosti vremenski ograničene ishrane za one koji žive sa sindromom policističnih jajnika (PCOS – engl. Polycystic Ovary Syndrome), stanjem koje pogađa do 18 odsto žena u njihovom reproduktivnom dobu. Varadyjeva kaže: „[Sve] žene proizvode testosteron, međutim one sa PCOS-om ih oslobađaju previše i suočavaju se sa negativnim simptomima kao što su dlake na licu, akne, gojaznost i insulinska rezistencija. Cilj sa PCOS-om je smanjiti testosterone i primećujemo neke pozitivne efekte u smislu smanjenja ovih nivoa.” Bridenova predlaže model 14/10 – 10-časovni vremenski okvir za konzumiranje hrane nakon čega sledi 14-časovo gladovanje preko noći – kao zlatnu sredinu za većinu žena. “Mnogi ljudi to rade svakodnevno, a da o tome uopšte i ne razmišljaju. Velika je razlika u odnosu između jednog obroka dnevno i sedmodnevnog gladovanja.”
PRAĆENJE BIORITMA TELA
Analogno tome, Hawley preporučuje „ograničenu ishranu tokom sredine dana“ koja podrazumeva kasniji doručak i raniju večeru, pri čemu se sa hranom završava oko 19 časova – kao rešenje koje je relativno lako primeniti u praksi, a neće negativno uticati na nivo glukoze u krvi preko noći, što može biti slučaj ukoliko jedete suviše blizu vremena za spavanje. Za žene u reproduktivnom dobu, hormoni se značajno razlikuju tokom menstrualnog ciklusa, što može uticati na to šta je najbolje za organizam iz dana u dan. „Ženama je potrebno više hrane tokom lutealne [ili predmenstrualne] faze i tada će im verovatno biti teže da gladuju“, objašnjava Bridenova. „Logično je pokušati sa gladovanjem tokom folikularne faze [koja se dešava pre ovulacije], kada bi bilo očekivano da su manje gladne. Takođe, ne morate da gladujete svaki dan kako biste imali koristi: „Možete se pridržavati toga samo kada vam prija“, savetuje Bridenova. Ova dobro došla nijansa sive u često crno-belim wellness razgovorima, otvara slobodan prostor za manevrisanje kada post možda neće biti u skladu sa realnošću života, recimo, radnika koji rade u smenama, ili gde bi strogi režim gladovanja podrazumevao odustajanje od obroka sa voljenim osobama. Savremeni život je dovoljno prožet stvarima koje trebamo i moramo pa nam omogućavanje povremene slobode može doneti niz benefita. Šta je ipak najvažnije? Ukoliko ste u nedoumici, traženje saveta od zdravstvenog radnika, poput lekara opšte prakse ili dijetetičara, trebalo bi da bude vaša prva pomisao i sigurno utočište. A slušanje svog tela je po prirodi ključno: autofagija bi trebalo da učini da se osećate dobro. Kao što to Bridenova kaže: „Ukoliko svi pokazatelji ukazuju na to da je sa vašim telom sve u redu – imate dobar san, dobru energiju tokom dana, redovan ciklus bez previše predmenstrualnih simptoma – to su onda indikatori da je način na koji se hranite, za vaš organizam, odgovarajući i ispravan.”
Autorka teksta TESS DE VIVIE DE RÉGIE
Ilustracija DANIJELA BLAGOJEVIĆ
