U današnjem svetu, brza dinamika postala je pravilo, a stalna aktivnost često se povezuje s uspehom. Mnogi od nas veruju da smo vredniji i produktivniji ukoliko su naši dani ispunjeni obavezama, sastancima i rokovima. Međutim, potreba da budemo neprekidno angažovani može prerasti u naviku koja iscrpljuje naše mentalno i fizičko zdravlje. Stalna želja za aktivnošću, priznanjem i osećajem postignuća može postati začarani krug iz kojeg je teško izaći. Da li ste i vi zavisni od konstantne aktivnosti?
Kada obavimo određeni zadatak, dobijemo pohvalu za uspeh ili priznanje za trud, oslobađa se dopamin, hormon zadovoljstva koji nas motiviše da ponavljamo takva ponašanja. Upravo ta težnja za dopaminom može nas učiniti zavisnicima od osećaja ispunjenja i napretka. To nije zavisnost od same zauzetosti, već od zadovoljstva koje dolazi s ostvarivanjem ciljeva i napredovanjem u našim planovima.
Često kada govorimo o zavisnostima, prvo pomislimo na drogu, alkohol ili hranu. Međutim, zavisnost može biti vezana i za sve što stvara snažnu naviku, bilo da je to konstantna angažovanost ili potreba za postizanjem rezultata. Stalna aktivnost i osećaj postignuća mogu stvoriti upravo takvu naviku.
Ovo nije poziv da budete manje ambiciozni – naprotiv!
Reč je o preispitivanju načina na koji raspoređujete svoje vreme, o tome gde usmeravate energiju i da li vam se taj trud vraća. Cilj je da vreme koje posvetite obavezama bude zaista produktivno, a da ono što radite zaista ima smisla i doprinosi vašem napretku.
Birajte aktivnosti u kojima imate prirodne sklonosti i talente, i koje vas motivišu. Na primer, ja nikada nisam bila trkač; mrzela sam trčanje u školi i nikad nisam bila građena za to. Ali to nije značilo da ne mogu biti uspešna u sportu – briljirala sam u tenisu, hokeju i mnogim drugim disciplinama. Dakle, ako ste ambiciozna žena koja oseća pritisak da bude dobra u svemu, možda je vreme da promenite fokus i usmerite energiju na ono u čemu zaista možete da zablistate.
U današnjem svetu, često se šalje poruka da moramo biti brži, snažniji i uspešniji. Ako su žene morale više da rade i dokažu se, rezultat je da smo postale izuzetno sposobne i odlučne. No, postizanje uspeha ne znači uvek raditi najteže zadatke ili forsirati sebe u pravce koji nas čine nesrećnim. Umesto toga, stvar je u prepoznavanju svojih prirodnih sposobnosti i oslanjanju na njih. Kada imamo mentalitet obilja, ima prostora za sve – upravo jer nismo svi isti. Naše različitosti čine sliku kompletnijom i bogatijom.
Mnoge žene vezuju svoje samopouzdanje za postignuća i osećaj da moraju biti „superžene“ koje drže sve konce u rukama. Problem s ovim pristupom je što nemamo „osam ruku“ – već samo dve. Ako pokušavate da postignete više nego što je fizički moguće, neke stvari će sigurno biti zapostavljene. Zato koristimo metod „osam na dva“ – od osam važnih zadataka, samo dva tretiram kao zaista hitna.
Toksičan ciklus konstantne aktivnosti
Možda osećate da, ako niste zauzeti ili ne radite mnogo stvari istovremeno, niste produktivni. Ali tu postoji zamka. Ljudi koji postižu vrhunske rezultate usmeravaju svoju energiju na ono što im je zaista bitno i ne upadaju u toksičan ciklus konstantne aktivnosti. Na taj način, ne postajete „zauzeti ludak“ već osoba koja pametno upravlja svojim vremenom.
U knjizi Velika hrabrost, Brené Brown piše o „otupelosti“ koju mnogi koriste kao štit od osećanja ranjivosti. Ako mislite da ovo ne važi za vas jer niste zavisni od supstanci, ona pojašnjava: „Jedna od najčešćih strategija otupljivanja danas je stalna aktivnost“. Često kažem da, kada bi organizovali sastanke za „zavisnike od aktivnosti“, morali bi da iznajme fudbalske stadione. Naša kultura nas uči da, ako smo dovoljno zauzeti, neće biti vremena da se suočimo s istinskim osećanjima.
Mnogi koriste stalnu angažovanost kao distrakciju; ako ste uvek pretrpani poslom, to može biti zgodan način da izbegnete suočavanje sa stvarima koje biste radije ignorisali. Ako vam je teško da se oslobodite ove zavisnosti od zauzetosti, postavite sebi dva ključna pitanja:
- Šta vam zapravo pruža osećaj stalne aktivnosti?
- Šta pokušavate da izbegnete tako što se stalno angažujete?
Veština je naučiti kako pronaći mir i usporiti usred haosa. Da biste započeli ovaj proces, postavite cilj koji vam donosi zadovoljstvo, ali nije povezan sa radnim obavezama – na primer, čitanje knjige, vođenje razgovora koji nisu o poslu ili odlazak u šetnju.
Postoje i negativne posledice prekomerne angažovanosti koje mogu uticati na vas:
- Mešate stalnu aktivnost sa istinskim uspehom.
- Nikada niste prisutni u trenutku.
- Anksioznost dominira vašim životom.
- Produktivnost vam opada.
- Previše vremena provodite za ekranom.
- Smanjuje vam se kreativnost.
- Raspoloženje vam može biti negativno.
- Na sve pristajete, ali retko u nečemu uživate.
- Osećaj stalne aktivnosti postaje deo vaše slike o sebi.
- Površno pristupate stvarima umesto da se potpuno posvetite.
- Nedostaje vam disciplina.
Zapamtite: postoji velika razlika između ispunjenog života i preopterećenog.
Pročitajte i 10 načina da pobedite anksioznost i ponovo pronađete mir.
Foto: Profimedia, Unsplash
