Izgleda da je vagusni nerv angažovao publicistu. Kratak pregled TikToka otkriva da je nekada introvertni nerv, za koji se veruje da smiruje anksioznost (tvrdnja koja se često iznosi kroz ubrizgane usne uz prigušeni hrapavi vokal) dobio svoju priliku. Mesec je, takođe, angažovao konsultanta za društvene mreže. Ukoliko je ikada i postojalo toliko varijanti punog meseca (krvavi, hladni, ružičasti, super, dabar, mikro), nikada kvantitet pratećih modaliteta lečenja (manifestacija, punjenje kristala, formiranje namere, zvučna kupka) nije bio veći. Sve je u tajmingu. Međutim, šta se dešava ukoliko nečija kakao ceremonija nije u skladu sa interminentnim postom iste osobe? A tu je i problematika disanja. Da li treba primeniti Wim Hof metod disanja ili ne? Da li se treba uvesti box breathing tehniku disanja ili disati koherentno? Samo treba da znam koji je savršen način disanja. Posebno u vreme krize.
Godine 2023. sam izgubila sam dva prijatelja usled samoubistava pa sam se uplašila da je to postalo zarazno. Savladana prirodnim simptomima tuge – umorom, osećajem teskobe, panikom, egzistencijalnim preispitivanjem – brinula sam se da su moji uobičajeni nivoi depresije i anksioznosti (i to značajni) iznedrili novu vrstu depresije i novorođenčad anksioznosti. Što je još gore, delovalo je da te bebe rastu i razvijaju se. Tokom devet meseci sam pokušavala da se izlečim. Čitala sam knjige namenjene samopomoći: Feeling Good Davida D. Burnsa, Hope and Help for Your Nerves Claire Weekes i The Power of Now Eckharta Tollea. Čitala sam i duhovne knjige: Zen Mind, Beginner’s Mind, Shunryuja Suzukija, Peace Is EveryStep Thicha Nhata Hanha i Still the Mind Alana Wattsa. Promenila sam terapeute. Promenila sam psihijatre. Promenila sam antidepresive. Ponovo sam promenila antidepresive. Transformisala sam svoju 17-godišnju praksu meditacije sa transcendentalnog modaliteta na vipassana stil. Bila sam sa isceliteljem na Zoom-u. Posetila sam vidovnjaka uživo. Započela sam intenzivni ambulantni program protiv depresije i anksioznosti. Činilo se da mi je od tog programa još gore. Pokušala sam sa somatskom terapijom. Zatim Internal Family Systems terapijom. Primenila sam Box disanje. Tehniku disanja 4-7-8. Progesteron. Unwinding Anxiety aplikaciju Judsona Brewera. Molitve anđelima. I, da, aktiviranje vagusnog nerva. Preduzela sam svaku od ovih radnji kako bi naučila da „tolerišem” negativne misli i osećanja. Zapravo sam najiskrenije želela da izbrišem te misli i osećanja. Čula sam da se kaže „ono što možeš da osetiš možeš i da izlečiš“ i da je „jedini izlaz iz problema njegovo rešavanje“. Ali kada će, pitala sam se, moji problemi biti rešeni. Kada ću konačno biti dobro? Nakon devet meseci, sve do čega je dovelo moje „izlečenje“ bila je hiperbudnost u tolikoj meri da sam morala da uđem u ambulantni program za opsesivno-kompulzivni poremećaj (OCD). Opsesija? Moje sopstveno mentalno zdravlje. Kompulzivnost? Što pokušavam da ga popravim.
Moja najnovija odiseja na temu mentalnog zdravlja i wellnessa reprezentuje sveobuhvatniji fenomen. U današnje vreme, zaokupljeni smo svojim mentalnim zdravljem i psihološkom dobrobiti više nego ikad, zahvaljujući nemilosrdnom broju poruka i marketingu proizvoda kojima kao da se ne nazire kraj, aplikacija i suplemenata koji su tu da nas nateraju da verujemo da biti „dobro“ ima svoju krajnju tačku. Nema je, naravno, ali je taj nagoveštaj veoma unosan. Istraživači iz kompanije McKinsey & Company su nedavno procenili vrednost globalnog wellness tržišta na 1,8 milijardi američkih dolara (2,7 milijardi australijskih dolara) i očekuju da će ta vrednost rasti od pet do 10 odsto svake godine i to samo u SAD. Štaviše, podvrgnuti smo terapijama više nego ikad… a još uvek smo anksiozniji i depresivniji nego ikad. Mentalne bolesti su, takođe, glavni zdravstveni problem u Australiji, a Australijski statistički biro (ABS) je prošle godine objavio prognozu da će oko 43 odsto ljudi uzrasta od 16 do 85 godina doživeti neki mentalni poremećaj tokom svog života.
Iz najnovije Nacionalne studije National Study of Mental Health and Wellbeing (2020-2022), procenjuje se da je jedan od pet Australijanaca, odnosno 22 procenta, prijavio mentalni poremećaj koji je evidentiran u posmatranom 12-mesečnom intervalu, koji je obuhvaćen studijom ukoliko je postojao mentalni poremećaj u nekom trenutku u njihovom životu i da su iskusili simptome tog poremećaja u periodu od 12 meseci pre studije. Kult kulture fizičkog i mentalnog wellnessa koju propisuju Goop, Erewhon, Moon Juice i ostali ekskluzivni brendovi koji promovišu skupe proizvode (ima li neko iskustva sa dragocenom prostirkom za toplotnu terapiju 1600$?) izjednačava wellness sa moralnom uravnoteženošću; a to nije ništa novo. Pa ipak, jednostavna Google pretraga reči depresija je pretrpana sponzorisanim linkovima za takve proizvode i na masovnom tržištu. U SAD, kompanija pod nazivom Joyous nudi tretman sa veoma niskim dozama ketamina za 129 američkih dolara mesečno i tvrdi: “Zaslužujete boljitak, a ne samo da preživite”. Platforma za onlajn terapiju BetterHelp navodi: „Zaslužujete da budete srećni“. Majica “Feel Your Feelings” dostupna je na Etsyju za 42 dolara plus trošak isporuke. Smatram da je povećana dostupnost alata i resursa za mentalno zdravlje i psihičku dobrobit, sama po sebi, dobra stvar. Međutim, kada se sreća reklamira kao finalna destinacija do koje treba doći (često što je pre moguće) i wellness kao proizvod koji treba kupiti, kakvo je onda to lečenje? I kakva bi trebalo da budu naša očekivanja?
„U našoj neoliberalnoj, konzumerističkoj, kapitalističkoj kulturi, „isceljenje“ je postalo hiperfokusiranje na individualno ja, skoro do tačke apstrakcije svega ostalog“, kaže Amy Jones, psihoterapeutkinja iz Njujorka. „Socijalno zdravlje, kulturno zdravlje i zdravlje životne sredine se ignorišu dok se previše fokusiramo na sopstvene individualne priče, individualno putovanje i individualnu psihu, i lično mislim da to očigledno ne funkcioniše baš dobro. Pojedinac je bio primarni konstrukt u našoj kulturi veoma dugo, a to je naglašeno mnogim trendovima koji su u skladu sa kulturom isceljenja: New Age duhovnost, konzumerizam.” Autorka Nada Alić se osvrće na ove ideje u kratkoj priči „Earth to Lydia“ – koja je deo njene zbirke priča iz 2022. godine, BadThoughts, koja priča o putovanju jedne žene u grupi ljudi koji su postali previše prosvetljeni, preterano opsesivno razboriti. “UDALJITE SE OD SADAŠNJEG TRENUTKA!” piše na letku koji reklamira dehealing grupu na panou lokalne mesne zajednice. Po tumačenju Alićeve, simptomi koji pokazuju da ste toliko prosvećeni da više niste deo društva uključuju „iznenadnu sklonost ka pamučnim proizvodima u kojima može da se diše, nedostatak grudnjaka tamo gde su nekada bili nošeni, novootkrivenu fascinacija disanjem, gubitak apetita, gubitak libida, gubitak želje za sitnim nezdravim zadovoljstvima, lošu higijenu, dosadnu ličnost, [i] pristup duhovnom svetu/drugim dimenzijama“.
Alićeva kaže da je priča inspirisana njenim sopstvenim putovanjem kroz duhovnost New Age-a sa američkim, individualističkim objektivom. „Otkrila sam budizam poput svakog tinejdžera početkom dvehiljaditih, tako što sam proučavala okultno i postala opsednuta duhovnošću New Age-a kao načinom da se izborim sa svojom nedijagnostikovanom depresijom i anksioznošću“, kaže ona. „Prikupljala sam duhovne učitelje poput Alana Wattsa i Krishnamurtija kao da su Pokémoni i počela da meditiram i performativno čitam tekstove kao što je Tao Te Ching. Dopao mi se taj osećaj učestvovanja u nečemu drevnom i univerzalnom, dok sam istovremeno dobijala odgovore o sebi u hiperspecifičnom stilu personality testa.” Ukoliko je wellness postavljen kao cilj – nešto u čemu treba pobediti – to zapravo može biti nezdravo. „Bez problema, bez nelagodnosti, ne možete ni da osetite lagodnost“, kaže Hairan Yu, licencirani akupunkturista u Aya Acupuncture & Herbs u LA. „Ovo proističe iz teorije o jinu i jangu. Ukoliko ste uvek u stanju radosti, nećete to osetiti. Trenutno su u Zapadnom društvu svi pod konstantnom stimulacijom. Morate zaraditi više novca. Morate biti zdraviji. Morate nešto da uradite. Ukoliko to ne uradite, uhvatiće vas panika. Ukoliko to ne uradite, umrećete. Tako da ljudi pomisle da je užurbanost zdrava. Međutim, to nije zdravo. Zdravo je kada ne osećate problem.” Yu dalje objašnjava da isceljenje nije nešto što se dešava u vakuumu kada ste sami, nadvijeni nad telefonom dok koristite aplikaciju ili čitate knjigu – odnosno ne dešava se ukoliko učenja iz te knjige nisu integrisana u vaš život. „Izlečenje je samo korak u životu“, kaže on.”
To nije krajnja destinacija. Cilj zdravlja je da možemo da radimo sve ono što volimo da radimo. Kada dovedemo sebe u to stanje, zaboravljamo na svoje telo. Udaljavamo se i dopuštamo našem telu da ispuni našu strast. “Međutim, šta se dešava kada nečija strast postane samoizlečenje? Meditacija za aktivaciju čakri u Liberate Yourself, LA wellness centru i sedištu sa filijalama u Los Felizu i Sherman Oaksu, obećava da će me uskladiti sa „svrhom moje duše“ za samo 45 minuta. Tako urgentno! Ko sam ja da poričem svoje čakre (a kamoli svoju dušu) kada se sve može srediti za manje od sat vremena? Eda Gorbis, psiholog, psihoterapeut i osnivač i izvršni direktor Westwood Institute for Anxiety Disorders u LA, gde sam išla na lečenje OKP poremećaja, je skeptična. „Ne, ne možete da ga izlečite“, kaže ona o OKP usredsređenom na mentalno zdravlje i wellness. “Samo se uključi u normalan život, pa ćeš ga tako i izlečiti. Izlečiti znači osmeliti se da uradiš nešto, a onda ćeš to i promeniti.” Gorbisova, imigrantkinja iz Gruzije, je bila inspirisana da postane psiholog kada je njen otac – biznismen – stavljen u kućni pritvor iz političkih razloga, a njihov dom svakodnevno opkoljavali agenti KGB-a.
„On bi rekao: ‘Moja vlada me štiti’, umesto da se skameni od straha. Nije se plašio. A ja sam želela da znam zašto se neki ljudi plaše svega, a on se nije plašio ničega.” Međutim, uprkos svojoj profesiji, Gorbisova negoduje nad onim što vidi kao zapadnjačku “zavisnost” od profesionalaca za mentalno zdravlje. „Dožive mrvicu stresa i odmah idu kod psihijatra“, kaže ona. „Prestanite da svakodnevno posećujete psihijatra. U Gruziji smo išli kod prijatelja i komšija, a ne kod psihoterapeuta. Neverovatno mi je što ljudi ovde ne poznaju svoje komšije. Neshvatljivo mi je da ih zaista ne poznaju. Naše komšije u Gruziji su bili naši najbolji prijatelji, i mi bismo provodili zajedno vreme za čaj. Vrata se nikada nisu zatvarala. Ljudi su uvek svraćali i ostajali, ukoliko bi imali bilo kakve nevolje, osećali bilo kakvu tugu, imali bilo kakav važan predstojeći događaj, oni bi podelili bi to sa nama, i uvek bismo tražili savete od svojih komšija “. Postoji takođe, u terapeutskim krugovima, uvreženo mišljenje da naši terapeuti, duhovni učitelji i gurui ne bi trebalo da budu ništa nalik našim susedima. Drugim rečima, da treba da budu tabula rasa (neispisana table) – neljudska ili nadljudska bića koja postoje na nekom višem nivou.
Ovo ostavlja malo prostora za međuljudske odnose i kreira pretežno lider-sledbenik dinamiku. Ovo takođe isključuje mogućnost da ranjeni iscelitelj ima šta da ponudi. „Ova ideja da psihoterapeut treba da bude potpuno subjektivni posmatrač ili ogledalo pacijentovog iskustva je veoma ukorenjena u polju rane opsesije psihoanalize da se smatra kompleksnom medicinskom naukom“, kaže Jonesova. „Ne smatram da bismo mi, kao iscelitelji, trebalo redovno da vodimo ljude, koji traže od nas pomoć, na bilo koju teritoriju u koju se nismo sami uputili i temeljno istražili. I pošto su iscelitelji, naravno, takođe ljudska bića, svi smo veoma ranjivi kada naiđemo na mrtve tačke u nama samima.” Kada smo u dubini depresije, možda ćemo biti zaslepljeni željom da verujemo u nešto (poput ‘Channelling Light: Connect to the Spiritual World in 3 Parts’ radionice ili ideje da će EFT tapping tehnika osloboditi 44 godine emocionalnog stresa za jedan 50-minutni čas). Yu predlaže izbegavanje obraćanja isceliteljima u trenucima očaja. „Postoji kineska izreka“, koja kaže: „Davljenik će se uhvatiti za slamku“. Isto tako, davljenik će se uhvatiti za podkast na temu samooptimizacije. Ili mindfulness aplikaciju. Ili adaptogeni Brain Dust set proizvoda za 75 dolara dostupan na Amazonu.
Može biti korisno da se podsetite da jednostavno postojite i da je to dovoljno samo po sebi. „Biti ‘dobro’ ne podrazumeva da se „osećate dobro“ sve vreme, kao što postoji razlika i između sreće i zadovoljstva. Želimo da pronađemo nešto održivo, a ne da jurimo za šarenom lažom“, kaže Susanna Brisk, trener, iscelitelj i sertifikovani seksualni edukator iz LA.” Briskova nastavlja: „Kao diplomac mnogih terapija, mogu potvrditi da sam razočarana konceptom ‘samoljublja’. Toliko godina sam bila u fazonu, Hmm, to zvuči sjajno, ali kako? Delovalo mi je kao naučna fantastika da mogu da stignem do samoljublja iz ponora u kojima sam bila. Bilo je potrebno mnogo godina rada samo kako bih postigla ‘neutralni’ odnos sa samom sobom, samo u stilu, Ovde sam. Bezbedna sam.
Tekst: Melissa Broder
Foto: Unsplash
