Koliko god voleli da se pretvaramo da nije tako, ponekad nam je previše stalo do toga šta drugi misle o nama. Da li ti na klupama sude kako izgledam dok trčim? Da li me šef smatra nekim ko često greši nakon što sam napravio tu grešku? Da li je moja poslednja Instagram priča malo čudna?
Ovi trenuci samosvesti su normalni do neke mere. Želimo da budemo voljeni i prihvaćeni i da se osećamo kao deo zajednice. Mi smo socijalna bića, pa je sasvim ljudski žudeti za odobravanjem. Ali ova urođena želja za pripadanjem takođe može otići predaleko. Kada opsednutost tuđim mišljenjem ometa vaš život, odnose i odluke i postane više hroničan, dugoročni problem, tada to postaje problem. U ekstremnim slučajevima, tendencije prilagođavanja drugima mogu sprečiti postavljanje zdravih granica u odnosima, na primer. Ili se možda oslanjate na odobravanje drugih za vašu vrednost – vi niste u redu dok oni misle da jeste.
Konstantno brinuti o tome šta ljudi misle može biti iscrpljujuće. Ako se trudite da svima ugodite, oblikujete sebe prema njihovim očekivanjima umesto da prihvatite svoje prave misli, osećaje i želje. Očigledno, nije kao da možete samo prebaciti prekidač i odjednom prestati da se brinete o tome kako vas drugi percipiraju. Ipak, postoje mali koraci koje možete preduzeti da zaustavite te vrtoglave misli i povratite neki mir uma.
Znajte da niko ne razmišlja o vama koliko vi sami
Ova provera stvarnosti možda je nešto što ste već čuli, ali to je zato što je legitimno: Istraživanja sugerišu da često precenjujemo koliko je drugima zaista stalo do nas i naših percipiranih propusta. Svako ima svoje lične brige – što je verovatno ono na šta se svako i koncentriše. Dakle, taj propust zbog koga ne možete da spavate? Šanse su ogromne da nije ni na čijem radaru! Jednostavan podsetnik da većina ljudi verovatno ne mari previse za vas, može vam doneti malo mira.
Ne pokušavajte da “čitate misli” ili nagađate šta neko drugi misli
Zaista, zaista je besmisleno pretpostavljati šta drugi misle jer istina je, osim ako vam ne kažu, nikada nećete znati. Naravno, možete sebe ubediti da svi na zabavi misle da ste gubitnik zato što ste još uvek sami, ili da roditelji vašeg partnera ne smatraju da ste “materijal za brak” jer nisu bili posebno prijateljski prema vama na doručku. Ali da je li preterano razmišljanje o ovim hipotetičkim situacijama dobro iskorišćeno vreme?
Na kraju dana, samo trošite energiju koju biste mogli potrošiti na efikasnije strategije suočavanja koje će vam biti manje anksiozne. Zato je važno prepoznati kada ste usred tog mentalnog nagađanja – tako da možete da napravite svesni napor da prestanete razmišljati o “šta ako” (Šta ako me mrze? Šta ako misle da sam čudan? Šta ako nisam dovoljno dobar?) i počnete raditi stvari koje zaista pomažu. Poput sledećih…
Prekid ciklusa preplavljujućih misli tako što ćete se usmeriti na nešto drugo
Ovo je posebno koristan savet ako se preopterećujete nečim što zaista nije kraj sveta – poput toga što vaša simpatija sa posla ne voli vašu nedavnu Instagram objavu, na primer, ili vaša šala koja nije uspela i dovela do neugodne tišine.
U trenutku, vaš um može automatski odlučiti da ova mala preokupacija zahteva svu vašu pažnju, iako objektivno to nije slučaj. To se može desiti kada vas anksioznost i stres zaslepljuju. Dakle, jedan način da prekinete taj ciklus misli je da se aktivno fokusirate na nešto drugo.
To može značiti slušanje omiljenih pesama na primer, ili razmišljanje o tome šta ćete večeras napraviti za večeru. Takođe se možete preokupirati fizičkim aktivnostima – poput brze šetnje oko bloka ili rešavanja gomile veša na podu vaše spavaće sobe. Poenta je dati vašem mozgu nešto (bilo šta) drugo na šta može da se usmeri.
Izađite iz svoje glave i izložite činjenice
Kada preplavljujuće emocije poput panike, brige i paranoje počnu da se vrte u vašoj glavi, lako je zapeti u zamislima o svim groznim stvarima koje ljudi mogu da kažu ili misle o vama. Da biste održali objektivniji (i realističniji) pogled, postoji još jedan način da neutralizujete taj negativni osećaj: neutralnim činjenicama.
Kao primer, recimo da se uznemirite jer osoba s kojom se viđate, a koja obično brzo odgovara na poruke, nije odgovorila na vašu poslednju poruku iz nekog razloga. Sada ste uhvaćeni u petlji beskonačnih pitanja: Da li sam nešto uradio da ih iznerviram? Da li je ovo znak da će me prestati kontaktirati?
U ovakvim situacijama, prvo počnite sa činjenicama: Nisu odgovorili na vašu poruku, a to je neuobičajeno za njih. Zatim, analizirajte priču koju sebi pričate sa više objektivnog stanovišta: Da li imate neke konkretne dokaze da su ljuti na vas? Da li postoje drugi razumni razlozi zbog kojih vam nisu odgovorili na poruku – poput toga da su zauzeti poslom, na primer.
Proces kroz ovu mentalnu listu može vam pomoći da vidite vaše pretpostavke onakve kakve jesu: Ideje koje ste izmislili u glavi, a ne zasnovane na realnosti. I ako možete početi da vidite ove misli kao priču koju sebi pričate nasuprot realnoj situaciji, to vam može pomoći da se smirite.
U zavisnosti od toga zbog koga brinete, jednostavno im se obratite
Ako ne možete da spavate zbog nekoga s kim ste prilično opušteni – kao što je vaš najbolji prijatelj sa posla za kojeg ste uvereni da se “ponaša drugačije”, ili vaš cimer koji je odjednom manje pričljiv i verovatno vas odjednom “tajno mrzi”, najjednostavnije rešenje je da ih jednostavno pitate.
Ali nemojte odmah skočiti sa ‘Imam osećaj da me mrziš’. Ne samo da je ovakav pristup previše nejasan već je i neplodan: Stavlja vaše reči u njihovu glavu, što može delovati kao optužujuće i otežati im konstruktivan odgovor. Umesto toga, izrazite svoja osećanja nečim poput “Povređen sam što nisi odgovorio na moje poslednje poruke. Možemo li razgovarati o tome?” Ili sa cimerom: “Hej, primetio sam da se nismo toliko družili poslednjih dana. Da li se nešto dešava?”
Čak i ako pažljivo pratite sve ove korake, i dalje ćete mariti (ponekad jako) za to što drugi misle – bilo bi stvarno zabrinjavajuće ako ne biste. Ali imajući ove alate odobrene od strane terapeuta u svojem arsenalu može vam olakšati upravljanje bežanijom misli o (neverovatnom!) scenariju da neko misli najgore o vama.
Foto: Profimedia, Unsplash
