Ništa nije neprijatnije nego setiti se trenutaka kada smo doživeli odbijanje – kao situacije kada pokušate da uđete u ekskluzivan klub namigujući obezbeđenju, uzdajući se u svoj šarm, dok vas on potpuno izignoriše.
Takve sramotne situacije često pokušavamo da izbrisemo iz memorije, kao što pretpostavljamo da to radi većina ljudi. Zbog toga nam je teško da razumemo da je na TikToku postao popularan trend u kojem ljudi aktivno traže prilike da budu odbijeni (i čak snimaju ove neprijatne situacije). U jednom videu, na primer, neko je zamolio baristu za besplatan kafu, samo tako. Takođe smo videli osobu koja je tražila obilazak skladišta u lokalnoj prodavnici, koje je samo za zaposlene.
Ovaj društveni trend zove se “terapija odbijanja”, i, da budemo jasni, to nije zvaničan psihološki tretman. To je više izazov za samopomoć koji podstiče ljude da se stavljaju u neprijatne situacije kako bi se oslobodili straha od odbijanja. Naravno, ovi mali trenuci hrabrosti ne mogu zameniti pravi profesionalni tretman—posebno ako imate ozbiljnu socijalnu anksioznost. Ali, prema stručnjacima, ovo nije potpuna glupost i zapravo može biti korisno za svakoga ko želi da izađe iz svoje zone komfora, poveća samopouzdanje i počne da preuzima više rizika.
Poreklo “terapije odbijanja”
Iako je ovaj trend relativno nov, njegovi koreni nisu. “Terapija odbijanja” je zapravo oblik terapije koji se zasniva na poznatom psihološkom tretmanu pod nazivom eksponencijalna terapija. Ovaj metod podrazumeva postepeno izlaganje osoba njihovim strahovima—bilo da su to zmije, letenje ili socijalno odbijanje—kako bi ih se oslobodili.
Cilj je da se, postepeno suočavajući sa svojim najvećim strahovima u sigurnom okruženju, strahovi počnu smanjivati. Na sličan način funkcioniše i “terapija odbijanja”: počinje se sa manjim, manje zastrašujućim oblicima odbijanja, kako bi se ljudima olakšalo shvatanje da „ne“ nije kraj sveta.
Koji su pravi benefiti “terapije odbijanja”?
Naravno, niko od nas ne voli da bude ignorisan ili odbijen, ali odbijanje je neizbežan deo života. I kada ga izbegavamo po svaku cenu, ograničavamo se i naša iskustva. Ako, na primer, strah od odbijanja sprečava nekog da se prijavi za posao iz snova, mogli bi da propuste životnu priliku. Slično tome, izbegavanje komunikacije na aplikacijama kao što je Tinder iz straha da ne dobijete odgovor može vas koštati uzbudljivih sastanaka.
Terapija odbijanja može pomoći u ovoj situaciji. Eksperimentisanjem sa situacijama koje nose relativno mali rizik (kao što je traženje besplatnog burgera, koji naravno ne postoji), možete iskusiti odbijanje u malim, manje sramotnim dozama. Postepeno, ovi mali izazovi mogu vas osloboditi bola od neodobravanja, jer ćete shvatiti da ništa strašno neće da se desi.
Kako se odbijanje dešava više puta—i ništa strašno se ne događa—počećete da shvatate da to nije tako strašno kako ste mislili, i vaš mozak će se navikavati na početnu nelagodnost. Ova nova otpornost može olakšati preuzimanje većih rizika u životu, poput pozivanja člana kluba knjiga na kafu ili prijavljivanja na prestižni master program.
Kako da isprobate “terapiju odbijanja” za sebe?
Ako želite da probate “terapiju odbijanja”, važno je da to uradite na pravi način, kako biste izbegli prekomerno stresiranje sebe ili izazivanje nelagodnosti kod drugih. Evo nekoliko smernica koje stručnjaci preporučuju:
- Počnite polako.
Jedna od grešaka koju mnogi ljudi prave je da se odmah izlažu previše intenzivnim situacijama. To može izazvati toliku stres da ćete postati još anksiozniji i skloniji izbegavanju sličnih situacija u budućnosti. Preporučuje se da počnete sa manjim izazovima, kao što je traženje orbita od nepoznate osobe ili ponuda da igrate papir, kamen, makaze sa osobom pored vas. - Poštujte granice drugih.
Ponovno smaranje zaposlenih u restoranu za nešto što nije na meniju ili pokušaj da napravite selfie sa nekom osobom sa vašeg časa joge može biti iritantno za njih. Takođe je važno raditi na socijalnoj anksioznosti, a da ne učinite druge nelagodnima. Potrudite se da vaši zahtevi ne pređu granicu pristojnosti. - Reflektujte nakon odbijanja.
Nakon što budete odbijeni, važno je da se setite da ništa strašno nije bilo. Ako se osećate loše, zabeležite svoja osećanja u dnevniku ili se obratite prijatelju koji vas podržava. - Znajte kada da stanete.
Ako terapija odbijanja postane previše stresna i izazove veće anksioznosti, to može značiti da je vreme da se zaustavite. To ne znači da ste slabi, već da možda trebate drugačiju vrstu podrške.
Terapija odbijanja može biti koristan alat za one koji žele da izađu iz svojih zona komfora, povećaju samopouzdanje i počnu da preuzimaju više rizika. Međutim, kao i svaki trend, važno je pristupiti mu s pažnjom i realnim očekivanjima. Vaša socijalna anksioznost neće nestati samo zbog TikTok izazova, ali možda će vam nekoliko nedelja izlaska iz zone komfora pomoći da steknete samopouzdanje koje vam je potrebno da ostvarite ono što želite u životu.
foto: Profimedia
