Zašto je krompir obavezan na meniju ove jeseni

Superhrana ili dodatni ugljeni hidrati?

Pristalice zdravog načina života i ljubitelji dijeta razvili su upornu odbojnost prema ovom povrću, ali uzalud. Reći ćemo vam kakve koristi krompir može doneti i kako ga jesti kako ne biste stekli višak kilograma.

Krompir je odličan izvor vitamina – bogat je vitaminima B2, B3, B6, B9 i C, što je posebno važno za jačanje imunološkog sistema. Pored toga, krompir ima puno antioksidanata koji štite ćelije tela, sprečavaju oštećenja slobodnim radikalima i usporavaju proces starenja.

Krompir sadrži takozvani „otporni“ skrob, koji poput vlakana pomaže u kontroli nivoa šećera u krvi, što pomaže u sprečavanju dijabetesa tipa 2.

Druga važna prednost krompira je visok sadržaj kalijuma. Nedostatak ovog minerala u telu povlači za sobom mnoge neprijatne posledice, jer je kalijum takođe odgovoran za pravilno funkcionisanje mišića, neophodan je za ćelijski metabolizam i normalno funkcionisanje nervnog i kardiovaskularnog sistema.

Pored kalijuma, krompir sadrži kalcijum, magnezijum, cink, gvožđe i mangan. U manjim količinama od kalijuma, ali u kombinaciji sa drugom hranom, može vam uštedeti rizik od nedostatka ovih elemenata. U pogledu hranljive vrednosti, krompir uzalud otpisuju svi ljubitelji dijete. Sadržaj kalorija u pečenom ili kuvanom krompiru (ili pripremljenom bez dodavanja ulja na bilo koji drugi način) je oko 75 kcal na 100 g. Za proizvod se može reći da je dijetetski.

Uprkos činjenici da je krompir uglavnom sačinjen od ugljenih hidrata, veoma je zdrav i hranljiv. Ali važno je umereno konzumiranje. Uverite se da se krompir (i bilo koja hrana u principu) uklapa u vaš dnevni unos kalorija, tada sigurno nećete dobiti na težini.

Zapamtite da višak kilograma nikada ne dolazi od određene namirnice, već od viška kalorija (kada unosimo više nego što trošimo), pa vam kuvani ili pečeni krompir u umerenosti definitivno neće naštetiti.