Kad je reč o smanjenju viška kilograma i uklanjanju masnih naslaga, jedna od stvari koja izaziva najviše razmimoilaženja je takozvana kalorijska, ili energetska ravnoteža – odnos unetih nasuprot utrošenim kalorijama. Neko tvrdi da je baš to „sve i svja“ u gubljenju masnog tkiva. Drugi pak smatraju da je energetska ravnoteža previše pojednostavljena i predstavlja veliku zabludu. Ali, iza usijanih rasprava i ograničenih gledišta tipa „Ili se slažete sa mnom, ili ste glupi!“, razmotrimo ovo pitanje na trezveniji način.
Energetska ravnoteža, najkraće, znači:
- Kad unesemo više energije nego što utrošimo, dobijemo na težini.
- Kad unesemo manje energije nego što utrošimo, gubimo težinu.
Ovaj jednostavan koncept je zaista temeljan u regulaciji telesne težine i, koliko znamo, najpribližniji naučno utemeljenoj činjenici. Zašto onda izaziva toliko neslaganja? Zato što je, kao i kod svakog žučnog argumenta, najčešće poseže za krajnostima.
Na jednoj strani su oni koji veruju da je energetska ravnoteža nedvosmislena i neporeciva. Ako ne gubite na težini, razlog je prost: ili jedete previše, ili se ne krećete redovno – ili oba. Samo jedite manje i krećite se više.
S druge strane su zagovornici mišljenja da je energetska ravnoteža promašen koncept, pa čak i potpuni mit, jer ona ne uzima u obzir hormonske neravnoteže, insulinsku rezistenciju, sindrom policističnih jajnika i druge zdravstvene probleme i poremećaje koji utiču na metabolizam. Među njima su i oni koji tvrde da određene restriktivne dijete i namirnice donose „metaboličku prednost“ i pomažu u gubljenju težine a da ne mora da se brine o energetskoj ravnoteži.
Nijedno od ovih mišljenja nije potpuno pogrešno. Ali ni sasvim tačno. Zauzimanje ekstremne pozicije je u ovom – kao i mnogim drugim – slučaju problematično, jer onemogućava da sagledamo širu sliku. Najveći deo ove, kao i većine debata, potiče od nerazumevanja, pojednostavljivanja i nesposobnosti (ili odsustva želje) zavađenih strana da pronađu zajednički jezik.
Energetska ravnoteža prevazilazi ishranu i vežbanje. Postoji bitna razlika između energetske ravnoteže i jednostavnog „jedi manje, kreći se više“. Ali ljudi teže da ih izjednače – zato što je tako lakše..
„Jedi manje, kreći se više“ uzima u obzir samo kalorije koje pojedemo i sagorimo vežbanjem i drugim dnevnim aktivnostima. Ali u konačnu jednačinu ravnoteže uključeno je mnogo više: ona obuhvata sve složene unutrašnje aktivnosti tela, kao i spoljašnje faktore koji ostvaruju uticaj na unos i utrošak kalorija.
Primarni – a ipak često previđani – pokretač svega je, naravno, mozak. On neprestano nadgleda i kontroliše energetsku ravnotežu. Kao kontrola kompleksnog sistema – nuklearne centrale, recimo – on neprestano šalje i prima poruke koje se tiču creva, hormona, organa, mišića, kostiju, masnih ćelija, spoljašnjih podsticaja, kako bi uravnotežio energetsku jednačinu tela.
FAKTORI KOJI UTIČU NA UNOS ENERGIJE
APETIT
Pod uticajem hormona koji regulišu glad i sitost
UNETE NAMIRNICE
Na izbor utiču dostupnost, ukus, gustina energije, kvalitet sna, obrazovanje, društvenoekonomski status, kultura
APSORBOVANE (USVOJENE) KALORIJE
Uslovljenje unosom makronutrijenata, pripremom hrane, ličnim mikrobiomom u crevima, starošću, zdravstvenim i energetskim statusom tela
PSIHOLOŠKI FAKTORI
Uslovljeni nivoima stresa, mentalnim sklopom, samopouzdanjem, samokontrolom, kvalitetom sna
FAKTORI KOJI UTIČU NA UTROŠAK ENERGIJE
ENERGIJA UTROŠENA PRI ODMARANJU
Pod uticajem veličine tela, hormonskog statusa, istorije držanja dijeta, genetskih faktora, zdravstvenog statusa, kvaliteta sna, godina
ENERGIJA UTROŠENA VEŽBANJEM
Uslovljena sposobnošću za vežbanje, intenzitetom, trajanjem, učestalošću i vrstom vežbi, okolinom, hormonskim statusom i kvalitetom sna
ENERGIJA UTROŠENA DRUGIM AKTIVNOSTIMA Uslovljena zdravstvenim, hormonskim i energetskim statusom, stresom, zanimanjem, aktivnostima u slobodnom vremenu, genetskim faktorima
ENERGIJA UTROŠENA RAZGRADNJOM HRANE
Uslovljena sastavom namirnica i stepenom njene obrade
M.I
Foto: Shutterstock
