Dok kompanije širom sveta pojačavaju zahteve za prisustvom zaposlenih u kancelarijama, među radnicima se širi nova praksa poznata kao coffee badging. Reč je o pojavi u kojoj zaposleni dolaze na posao na svega nekoliko sati – taman da obave sastanak, popiju kafu sa kolegama i zabeleže dolazak – a zatim se vraćaju kući i ostatak dana rade na daljinu.
Ovaj trend predstavlja pokušaj zadržavanja fleksibilnosti iz perioda pandemije, kada je rad od kuće postao standard. Mnogi su u tom modelu rada pronašli veću efikasnost i bolju ravnotežu između privatnog i poslovnog života, pa im povratak u kancelariju deluje kao korak unazad. Coffee badging se zato javlja kao kompromis: formalno prisustvo bez potpunog odricanja od benefita rada na daljinu.
Najčešće ovu praksu primenjuju mlađe generacije, posebno milenijalci i pripadnici generacije X, dok stariji radnici češće ostaju duže u kancelariji. Međutim, iako ovaj pristup može delovati praktično i privlačno, stručnjaci upozoravaju da bi mogao imati negativne posledice po profesionalni razvoj.
Jedan od glavnih rizika jeste gubitak vidljivosti u timu. U mnogim organizacijama i dalje se ceni prisustvo kao pokazatelj angažovanosti, posvećenosti i spremnosti na saradnju. Zaposleni koji dolaze u kancelariju samo na kratko mogu nenamerno ostati po strani kada se dele važni zadaci, donose ključne odluke ili otvaraju prilike za napredovanje.
Takođe, praksa povremenog pojavljivanja može stvoriti utisak da zaposleni pokušava da zaobiđe pravila, što može narušiti poverenje između njega i menadžmenta. U radnim kulturama koje vrednuju kolektivni duh i transparentnost, ovakvo ponašanje može biti protumačeno kao pasivna rezistencija – što na duže staze može uticati na reputaciju i šanse za rast unutar kompanije.
U tom smislu, coffee badging predstavlja mač sa dve oštrice. S jedne strane, omogućava veću kontrolu nad radnim danom i smanjuje stres vezan za kancelarijsko okruženje. S druge strane, može doprineti izolaciji, manjku uključenosti u timski rad i propuštanju neformalnih interakcija koje često vode do novih poslovnih prilika.
Zato je, umesto prikrivenog skraćivanja kancelarijskog vremena, preporučljivo otvoreno razgovarati sa nadređenima o sopstvenim potrebama i načinu rada. Jasna komunikacija, dokaz o efikasnosti i konkretan predlog fleksibilnog rasporeda mogu dovesti do dogovora koji poštuje i interese zaposlenih i ciljeve kompanije.
S druge strane, menadžeri koji žele veće prisustvo tima u kancelariji trebalo bi da razmisle o razlozima za taj zahtev. Kancelarijski dani koji imaju svrhu – poput timskih sastanaka, zajedničkih aktivnosti i osmišljene saradnje – lakše će motivisati zaposlene nego puko insistiranje na dolasku. Takođe, stvaranje prijatnog i podsticajnog radnog okruženja može doprineti jačanju osećaja pripadnosti i voljnosti za fizičko prisustvo.
U vremenu kada se radna kultura ubrzano menja, jasno definisani ciljevi, otvoren dijalog i međusobno poverenje postaju ključni faktori uspeha. Coffee badging je simptom te tranzicije – i kao takav, može biti most ka novim modelima rada, ali i prepreka, ako se ne primenjuje pažljivo i promišljeno.
Foto: Pexels
